Породице несталих на Косову и Метохији из свих етничких заједница, у Београду и Приштини заједно обележиле Међународни дан несталих
Усусрет Међународном Дану несталих у Београду и Приштини је крајем августа одржан округли сто под називом: “НЕСТАЛИ, НИЧИЈА БРИГА“. Округли сто су заједнички организовали Удружење породица косметских страдалника и мултиетнички Ресурсни центар за нестала лица у Приштини. Двадесет и пет година након завршетка оружаних сукоба на Косову и Метохији, на интегрисаној листи несталих се још увек налазе имена 1612 особа, чија судбина није разрешена. Нити се зна да ли су живи, нити им се гробови знају. У лабораторијама за ДНК анализу, уместо њихових имена, стоји број и шифра. А свако од њих је био нечији син, отац, брат, мајка, сестра…
Ми, чланови њихових породица, за протеклих четврт века, све смо сузе исплакали. Али се нисмо уморили трагајући за истином о нашим најрођенијима, борећи се за правду и истину. Јер, ми на заборав немамо право. Немамо ни бојазан да кажемо ко је крив што је листа несталих готово „залеђена“, што је све мање ексхумација и идентификација, а наша агонија и даље траје. Институције, и међународне и домаће, затајиле су. Пале су на испиту хуманости. Најодговорније су што се овогодишња листа са именима присилно несталих не разликује много од оне од пре пет година. Процес проналажења несталих је дуже од три и по године блокиран. Преговарачки тимови из Београда и Приштине у Бриселу, су коначно почели нестале да помињу. Али не и да одговорно и искрено траже и налазе заједничке модалитете како би се процес разоткривања истине о судбини још 1612 лица, одблокирао и убрзао. Одавно је требало сви они да схвате да је питање несталих не само за нас, њихове породице, најважније питање. Сасвим је сигурно да без разрешења судбине и последњег лица киднапованог или несталог на Косову и Метохији, нема напретка. Нема помирења ни мира у региону, а сви званичници истичу да им је то најважније. Зато са пуним правом тражимо: Разговарајте, договорите се и урадите оно што је давно требало урадити. Отворите архиве, размените информације, пронађите све нестале. Вратите достојанство свим невиним жртвама и њиховим породицама! Породице несталих на Косову и Метохији из свих етничких заједница, традиционално већ једанаест година уназад заједно обележавају Међународни дан несталих. Из Београда и Приштине, са округлог стола под називом: „НЕСТАЛИ, НИЧИЈА БРИГА“ и ове су године послали поруку да се, и поред обећања београдске и приштинске делегације Радне групе за нестала лица, да ће убрзати процес проналажења несталих, РЕЗУЛТАТА НЕМА.
БЕОГРАД, 19. Август 2024.
Наташа Шћепановић, председница Удружења породица косметских страдалника:
Око нас су и даље неископане кости наших несталих
-“Данас смо овде да по ко зна који пут потсетимо на сурова страдања, отмице, киднаповања, на једно безумље са краја деведесетих година, које никоме није донело добро, већ је многе породице са балканских простора завило у црно. И ако живимо у 21.веку европске културе и цивилизације, поштујући међународна начела и декларације из области људских права, парадоксално је и да су даље око нас неископане кости, прикривене гробнице и тајанствене мртвачнице. То је крајње нехумано , неправедно и поражавајуће. И даље не постоји истинска воља и решеност да се пронађу нестала лица. А прикривање информација о несталим лицима, представља грубо кршење људских права и права њихових породица. Присилне отмице и киднаповања и друга насиља, представљају злочине за које сви починиоци морају сносити одговорност у складу са међународним нормама и важећим домаћим законима. У име породица жртава тражимо безусловни притисак на све међународне факторе који су по свом мандату дужни да нам помогну, како би независни, професионални тимови у што краћем року кренули са оперативним радовима на терену, уз обавезан надзор релевантних органа. Јер, ако се настави са оваквом динамиком проналаска несталих лица, овај наш проблем трајаће бесконачно. Подсећамо јавност и надлежне институције да и ако је за неке од њих ово политичко и правно питање, за нас породице је исклучиво хуманитарно јер се ради о судбинама наших ближњих. О судбинама оних који нас дозивају својим јецајима већ више од двадесет пет година и који ће нас дозивати док се судбина и последњег несталог не расветли“.
Бајрам Ћеркинај, извршни директор мултиетничког Ресурсног центра за нестала лица у Приштини:
Већ трећа генерација тражи своје нестале
-“После 25 година ми и даље причамо исте приче. Желим да поздравим човека са којим сам радио 23 године и сада, после три године, где нисмо могли да разговарамо на овај начин, пред вама, породицама – Вељка Одаловића. Због политичке ствари нисмо се срели три године. Тражим извињење за то и тражим објашњење зашто и докле ћемо овако са политиком а не са стварима које су обећане да ће се бавити две делегације Радне групе за нестале Београд-Приштина. Остало је два питања која сматрам да би требало поменути, знате да ми нисмо у стању да присуствујемо или читамо шта ви договарате – ако нас не обавештавате. И чињеница је да се газе људска права људима који траже најмилије. Нема горе него да се газе људска прва. Ако се газе најелементарнија људска права и да закон о несталим лицима већ годинама не стиже до скупштина ни Београда ни Приштине. Ко би требало то да ради? Наравно да је велика бол. Тражимо децу…три генерације још увек тражим али прошло је пуно времена и не помера се баш ништа. На челу Института за судску медицину у Приштини, где је мртвачница са 300 неидентификованих тела, промењено је већ шест директора. Нема померења, нема промене. Сумњам да се уче на нашој деци. Колико година су та тела ту? Без сателитских снимака џаба тражимо, копали смо по неким локацијама годинама. Каже се по међународном закону имате права да знате за своју децу – па да ли ми који смо остали имамо право да живимо? Не можемо да добијемо Закон о несталима. Доносите неке декларације које требају да се спроведу…а не спроводе се. Овде кажете – крива је Приштина, у Приштини кажу крив је Београд. Морате да нађете начин да се сретнете али да буду присутне породице. Не да будете само ви политичари, владари. Ја имам велико поверење да можете то да урадите, јер сећам се да смо некада заједно решавали ствари…некада је врило а сада, ништа. Резултата нема“.
Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије
И нас брине број од још 1612 несталих
-“И данашњи округли сто је пример где породице и Албанаца и Срба и свих осталих седе једни преко пута других и са истим питањем и са истим очекивањима да чују шта се са процесом дешава јер су подједнако сви са истим правом заинтересовани и забринути за процес. И данас се још 1612 лица са Косова и Метохије води као нестало. Радна група Београд – Приштина има заједничку консолидовану листу, која је направљена по абецедном реду, без различитости било које врсте. Брине нас број од 1612 лица, који је велики. Јер велики број је и једно нестало лице из угла оних заинтересованих. Задњих година, без обзира на све подршке које смо добили, заједно и ми и приштинска делегација, процес проналажења несталих је у застоју. Поред два већ одржана радна састанка Радне групе, имаћемо у наредним месецима још два таква састанка у Хагу и на маргинама Бриселског процеса, па очекујемо неке помаке. На претходним састанцима, две делегације су међусобно размениле информације о једном броју локација. Један број локација је био захтев Приштинске стране, други је наше. На жалост, београдској делегацији и даље се дешева да на Косову и Метохији, немамо адекватан однос према нашој делегацији, не позивају се експерти, не обавештавају нас о одређеним активностима, па чак ни на локацијама за које смо ми дали информације, где су пронађени посмртни остаци. Између осталог и косовских албанаца. Ми смо у размени информација, које смо кроз механизам радне групе урадили, дали 2417 разних докумената са информацијама о догађајима и о ономе што је веома важно за процес тражења несталих лица. На основу тих информација је преко стотину тела косовских албанаца ексумирано. Само три задње локације су биле локације на којима ми нисмо били позвани, иако су то све биле локације из наших архива. Скице и мапе смо дали МКЦК и по томе се и радило. Једна локација је Душаново код Призрена, друга је Видомирић код Косовске Митровице, трећа Преказе – Србица. Иако се стално позива на размену докумената из архива, ми ни један документ нисмо добили од приштинске делегације, који потиче из било ког извора који би могао да нам помогне. Разменили смо информације о више десетина догађаја, инсистирали на приоритетима. Приштина је инистирала на неких десет или једанаест локација. По захтевима које је приштинска делегациј поделила са нама, Србија ће, као и до сада поступати. Понудили смо да, са свим мерама заштите, доведу сведоке на локације коју су навели. Од приштинске делегације смо тражили да и они направе овакав план са свим неопходним информацијама и детаљима. Желимо да изађемо из конференцијских сала, да изађемо из саопштења, да изађемо из састанака који нас не воде до опипљивих резултата. Циљ нам је да идемо на терен. Ако се будемо бавили овим локацијама, што смо разменили са Приштинском страном, ми имамо рада на терену бар две године. Имамо још једну поруку која је врло јасна: Уз право породица да знају шта се десило са њиховим најмилијима, оне имају право да знају и ко је одговоран. Истраге, без обзира да ли су истраге у Приштини, Загребу, Сарајеву, Београду – подржавамо. И за све оне који су одговорни за злочине који су почињени , сматрамо да ће их надлежни органи процесуирати“.
Ружа (Петровић), Црврни крст Србије:
Психо-социјалну подршку породицама жртава, ћемо и даље наставити
-“Црвени Крст Србије, већ две године, прима упите од Удружења породица несталих за различите видове подршке које су прилично симболичне у износу, али на жалост породице, односно удружења немају коме да се обрате да добију та средства. Оно што је и данас наша активност је отварање захтева за тражење, узимање “анте мортем” података, контактирање и директна комуникација са члановима породица по одређеном захтеву уколико дође до било којих новости. Црвени крст Србије издаје потврде о нестанцима чланова породица који нам се обрате. Оно што је Црвени крст радио и планира да ради је аспект психо-социјалне помоћи за коју сматрамо да је члановима породица жртава, и данас драгоцена. Породице несталих су имале прилику да се упознају са оваквим видом подршке, где су присутни делили своје приче, приче о својим несталим члановима, уз подршку психолога који су водили те састанке и пратиоца из Црвеног крста Србије. Зато ћемо настојати да обезбедимо средства, да бар једном годишње одржимо састанке како би наставили ту традицију психо-социјалне подршке, оне међусобне подршке које породице једне другима пружају“.
Наташа Кандић, Фонд за хуманитарно право:
Књига о несталима на Косову је извор поузданих знања о њима
-“Породице које не могу да сахране, које немају гроб – то је потпуно друга позиција него позиција породица свих оних који су страдали, убијени, погинули, који су сахрањени. Те породице имају то место где могу да оставе цвеће, где могу да дођу, обележе тај дан, да другима покажу да они који су нестали, убијени да су стварно постојали. И нестанци су нешто што указује на тај план, план да се нестали никада не пронађу. Да остану само у сећању породица. Али наше истраживање, Фонда за хуманитарно право у Београду и Фонда за хуманитарно право на Косову је показало да је то сећање толико ограничено, да има породица које су угашене, где нема никог више да каже нешто. Има породица које су се иселиле са простора Србије или Косова, далеко су, тешко је доћи до њих. Има чланова породица који више нису у стању да говоре, да се сећају тога јер су болесни. Тако да је ово време, сада после 25 година, заправо последњи неки тренутак за померање граница међу људима. Ја немам ништа лепо да кажем ни о једној државној комисији која се бави питањима несталих. Нема ни једне друге организације која се више бавила жртвама, била на терену да прикупи податке. Проблем је што ми у јавности имамо само бројке. Сада смо после више година истраживања направили једну књигу која даје слику о свим несталима на Косову од 99. па надаље. О томе како су се ти нестанци догодили. Да ли су нестајали без гласа, киднаповани, отети са њива, са посла…? Да ли су одведени из кућа, да ли су остали сами и тако им се губи траг? Тој евиденцији је недостајало да се опише то људско биће, шта се заправо догодило. Које су последње речи? Ми смо то урадили без помоћи владиних комисија, без помоћи институција – нико није хтео да даје податке. Све су чували као да је њихово приватно а заправо ништа нису урадили да помогну породицама. Ова наша књига је извор поузданог знања о несталим особама. И верујем да може да помогне и тим аналитичким извештајима које је радио МКЦК“.
На питање Смиљане Ђекић, роћене Митић, чији су родитељи као и још петнаесторо старијих житеља Мушутишта киднаповани и до данас се њихова судбина не зна, одговорили су Бајрам Ћеркинај и Вељко Одаловић.
Бајрам Ћеркинај је казао да је упознат да већ неко време трају претраге на том терену.-„ Обећали су нам информације,а оно што смо до сада сазнали је да су завршене истраге у самом месту и по њиховим речима ништа нису нашли. Колико знамо, наставља се са претрагом терена око Мушутишта“.
Смиљана Ђекић је одговор добила и од Вељка Одаловића: – „Мушутиште је једна од приоритетних локација. Поред много информација и снимака које смо доставили, проследили смо и тачне координате. Плашим се да ми тачно не знамо шта се на тој локацији дешава али хоћемо да верујемо да ће и та локација бити ваљано истражена“, рекао је Одаловић.
ПРИШТИНА 22. Август 2024.
ПОРОДИЦЕ НЕСТАЛИХ ТРАЖЕ ОДГОВОРЕ И ПРАВДУ
Чланови породица несталих на Косову и Метохији током 1998, 1999. и 2000. године из свих етничких заједница, у сусрет Међународном дану несталих, из Приштине су послали заједничку поруку свим релевантним чиниоцима кроз констатацију „Нестали, ничија брига“. Као и три дана раније у Београду, по ко зна који пут су власти и институције у Приштини и Београду, као и међународну заједницу, окривили за недовољну посвећеност разрешавању судбина свих присилно несталих и отетих на Космету, чији земни остаци ни после 25 година нису пронађени, идентификовани и предати њиховим породицама да их достојно сахране. Нагласили су да их политика, а посебно политиканство не интересују и од свих оних који су успорили и готово зауставили ангажовање и рад на проналаску још 1612 несталих особа, захтевали да се ману политике и пребацивања кривице једних на друге за застој на решавању овог хуманитарног питања. Од свих њих коначно очекују да ће наставити сарадњу и заједничко деловање, разменити информације, отворити архиве, састајати се и разговарати све док се на консолидованој листи несталих налази и једно име. Ако за то не постоји политичка воља, поручили су чланови породица несталих из свих етничких заједница, нека се склоне и пусте оне који ће се искрено и одговорно ухватити у коштац са разрешавањем судбина свих присилно несталих на Косову и Метохији.
Округли сто “Нестали, ничија брига” након Београда организован је и у Приштини. Представници породица несталих лица, свим званичницима, институцијама међународним и домаћим и организацијама који се баве питањем несталих упутили су јасну поруку, коју је у име свих њих изрекао извршни директор мултиетничког Ресурсног центра у Приштини, Бајрам Ћеркинај: -“ Породице се већ 25 година осећају од свих запостављене. Владе у Београду и Приштини не сматрају да смо ми људи и да чекамо људе. Политичари као да не сматрају да су они, наши нестали, били људска бића. Да је другачије, до сада би нам се наши најмилији вратили. Молимо све институције на Косову, у Србији и међународну заједницу да наше срце смире што пре, иначе нећемо моћи никада да оздравимо. Породице један дуг период осећају да Владе ни у Београду ни у Приштини на нас и наше нестале не гледају као на оне којима дугују одговоре где су наши нестали“. Радне групе Београда и Приштине постоје, подсетио је Ћеркинај, основане су да дају одговоре.„Постављам им питање: Да ли нас сматрате људима или животињама? Животиња такође тражи свој плод. Чиме нас они сматрају, немамо информације од људи који треба да нам их дају. Очекујемо датуме када почиње ископавање на три локације“, закључио је Ћеркинај. Председница Удружења породица Косметских страдалника Наташа Шћепановић је затржила “да нам помогну да се овај процес одмрзне и да се креће у проналазак и у расветљавање судбине несталих лица, јер је још увек велики број на листи несталих. 1.612 се још увек потражује, то је један велики број који заслужује велику пажњу и поштовање, напор свих релевантних фактора, да се озбиљно укључе у решавање оваквог проблема. Превише чекамо и превише смо стрпљиви, очекујемо да проради савест, одговорност и професионализам, да нема политичких баријера, препрека и свега осталог. Да престану опструкције, јер је ово једно морално и хуманитарно питање које нама, породицама жртава, много значи. Године пролазе, умиру родитељи не сазнавши где су њихова деца”. Шћепановић је оценила да: „ треба да постоји чврста решеност и воља да се ископају гробнице знане и потенцијалне. Да се тела несталих ексхумирају и идентификују. Да се реши проблем погрешних идентификација, да се тела у мртвачници у Приштини поново узоркују за ДНК анализу, да се види коме та тела припадају. Четврт века је прошло, дуге су то године. Губимо здравље, чланови нам умиру, родитељи не дочекују да сазнају судбину својих ближњијх. Јако је тешко, оно што се нама десило да се никада и никоме не понови. Ми смо жртве луде политике, злочинаца који су убијали цивиле на обе стране, то се не сме толерисати. Морају да се казне сви који су починили страшне злочине и да се укључе у решавање овог проблема сви који су по свом мандату дужни да нам помогну , а не да гледају да он траје још 100 година, да се пролонгира. Све је остало прече у односу на људске животе и нас породице жртава које годинама живимо у овој тузи и трагедији“, додала је Шћепановићева.
Из Владине комисије за нестала лица Косова поручују да су незадовољни како су ствари представљене, сваљујући кривицу на Београд. “Не желим да се упоређујем са комисијом из Србије. За стагнацију овог процеса, адреса је једино службени Београд… Верујем и надам се да ће међународни партнери и сарадници помоћи да се појача притисак на Владу Србије, да отвори архиве које има и да се они који су одговорни изведу пред лице правде. Видео сам да сте имали састанак са Вељком Одаловићем, знате став Републике Косова за таква лица, лица која су одговорна за блокирање овог процеса већ 25 година. Биће неприхватљиви за комисију Републике Косово. Декларација донета 2. маја се не спроводи“, рекао је Куштрим Гара из Владине комисије за нестала лица.
На округлом столу „Нестали, ничија брига“ било је речи и о Декларацији о несталим лицима, Стратегији о транзиционој правди, те измени и допуни Закона о несталим лицима. Учествовали су и Дитор Халити испред ИФМ (из Тужилаштва је добијена дозвола да се ускоро крене са истраживањима потенцијалних локација-Кошаре, Лугово код Истока и Исток), Ехат Мифтарај из косовског Института правде као и Маринко Ђурић, Бранко Ђекић и Гордана Ђикановић.
Небојша Николић
