МЕТОХИЈА ЂЕДА НЕ ЗАБОРАВЉА
11. августа 2024. у Осојану код Истока је пригодном манифестацијом обележен Ђедов сабор, којем су организовано присуствовали и чланови Удружења породица косметских страдалника. Тога дана је, испред Споменика отетим и убијеним житељима источке општине, по већ устаљеној традицији служен парастос онима чија су имена уклесана на Споменику. Обележен је дан сећања на све жртве из Источког краја, као и годишњица повратка расељених лица у те крајеве, уз литургију у цркви Светог Архангела Гаврила и парастос жртвама тог краја. Након тога уприличен је и културно-уметнички програм под именом блаженопочившгег митрополита Амфилохија Радовића ’’Ђедов сабор“
Одржавајући четврти Ђедов сабор, на двадесет трећу годишњицу повратка у Осојане, највећу повратничку средину на Косову и Метохији, се окупљају расељени, мештани, уметници, културно-уметничка душтва и сви који су помогли да српки народ опстане у тим крајевима.
Митрополит Амфилохије је у првим данима био са повратницима да их охрабри и подржи својим примером, љубављу и молитвама и житељи овог краја кажу да је он један од најзаслужнијих за њихову одлуку да трајно остану у свом завичају. Зато је, у знак сећања на његову посвећеност и бригу о житељима источке општине, основан Ђедов сабор.
Свету литургију служили су владике Теодосије и Иларион са свештенством Епархије рашко-призренске.
Након литургије, владика новобрдски Иларион истакао је да је било тешко тих дана, али да Срби опстају и данас упркос тешком времену на овим просторима.
„Косово и Метохија је наша света земља а различите пошасти су се надвиле над нашом земљом, на нама је само да се вратимо нашим храмовима, вери и Богу. Иђасмо за светим митрополитом Амфилохијем који је трчао тамо одакле су сви бежали, ишао је где је мука, где је народ и захваљујући њему данас смо овде на место повратка, покајања. Дошли смо са различитих места и данас је са нама брат, братанци и рођаци нашег митрополита Амфилохија су са нама, а сви се осећамо да смо његов род. Оно што је најбитније да се сви вратимо Богу, да се покајемо, смиримо, да наше затроване односе очистимо како би научили да другу врсту затрованости лечимо“, рекао је Иларион.
Владика рашко-призренске епархије Теодосије указао је да је ово велики дан за све Србе, а посебно за Србе који су се вратили на своја огњишта.
„Данас је дан и сећања и спомена на повратак житеља овог села који су након двадесет и три године смогли снаге и храбрости и са вером и љубављу вратили се у своје родно село на згаришта, да би овде наставили живот који су други прекинули. Данас је дан када се сећамо тренутка и тужног и радосног, тужног јер ово село Осојане није личило на себе, куће спаљене, црква и школа, све што је било овде било је руком непријатеља обесвећено, обесчашћено. Наша поља, ови воћњаци све је било запуштено и није било лако вратити се у том тренутку и придржати крст свога страдања. Иако на свом распећу имали су веру и наду, имали су Христову љубав да се поново врате на своја огњишта. Када имамо за савезника Господа и свете његове онда нам нико од људи не може трајно наудити“, указао је Теодосије.
Нагласио је да српски народ треба да сачува наслеђе и буде пример будућим генерацијама.
„Треба да живимо са том вером и да чувамо оно што су нам наши свети оставили, оно непроцењиво благо, наслеђе како би га сачували и како би наша деца могла да то уживају и да буду оно што су Срби одувек били. Нек вам је срећан и Богом благословен данашњи дан, нека благослов господњи буде на овом храму којем смо служили и на људима и нарочито деци овога села, да се ово село у сваком добру умножава и да се овде деца рађају“, поручио је Теодосије.
У име епископа црногорско-приморског Јоаникија, на Ђедовом сабору присуствовао је координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске, протојереј Игор Балабан. Он је из Осојана поручио: “Наша мука и прошлога и овога века је довела до тога да је жртва у случају нас Срба, посебно са Косова и Метохије, жртва је била остати на свом огњишту, а не отићи са њега. Није жртва била потуцати се по свету, иако код браће своје у Србији и Црној Гори многи су нашли уточиште то није била жртва. Жртва је била вратити се на огњиште. Жртва је била доћи опет и запалити ватру, орезати напуштену воћку, преорати поље сво у коровима и обновити дом срушени. То је била жртва. Е такве жртве је наш ђед митрополит волео.”, казао је протојереј Игор Балабан.
Братанац блаженопочившег митрополита Амфилохија, Владимир Радовић каже да је срећан што је овде. Како каже, за његовог стрица Амфилохија није био велики посао вратити људе у осојанску долину, јер је имао велику веру.
“То је неко само Божије провиђење, он је радио онда, а ја сам само дошао сада. Заиста сам срећан што сам имао ту прилику да дођем и видим шта су његове руке створиле и овај народ вратиле својим огњиштима. Велики је то посао био, али не и за њега. Он је то лако урадио јер је имао велику веру. Осећам се срећно што сам доживео да дођем да видим то и будем овде заједно са вама. Био сам прошле године, ево ме и ове, ако Бог да, доћи ћу поново”, казао је Владимир Радовић.
Милош Терзић испред Канцеларије за Косово и Метохију на Ђедовом сабору поручио је да ће Влада Републике Србије и Канцеларија за Косово и Метохију наставити да пружа институционалну и материјалну подршку српском народу у Метохији.
“На нама је задатак да бранимо наше културно, духовно и идентитетско наслеђе на Косову и Метохији, јер оно највредније генерално што српски народ има и што поседује, то се налази управо овде у Метохији јер овде је мајка свих православних цркви и манастира наша Пећка патријаршија, Високи Дечани. Влада Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију и директор Петар Петковић који није у могућности да буде овде и, убудуће ће свеколику помоћ и подршку пружати свим косметским србима“, казао је Терзић.
Заменик председнице Удружења косметских страдалника Маринко Ђурић из Истока, присутнима се обратио у име породица пострадалих у источкој општини. Овом приликом, Маринко Ђурић је казао: -“Велики Саборе, преосвећени митрополити, свештенство Српске православне цркве, браћо и сестре у Богу Христу, у ову питому осојанску долину дошли смо да прославимо дан повратка у Метохију. Одважни део домаћина који су пре двадесет пет година прогнани из Истока и околине, у Осојане се вратио уз благослов, велико залагање, помоћ и истрајност владике Амфилохија Радовића. Владика Амфилохије је тада помогао да се искра живота развија и поново врати у овај део Метохије. Од сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем, са косметских простора сеоба је било много до данашњих дана, али повратака није било. Благодарећи народу Осојана и благослову преосвећеног митрополита Теодосија, Удружење породица косметских страдалника је овде, у близини цркве, поставило споменик са именима пострадалих житеља источке општине у сукобима током 1998. и 1999. године, да се ту сабирамо и поменемо наше најмилије. Њихова крв је просута на родну метохијску груду, а многима од њих нисмо ни кости сабрали ни дознали где се налазе. Међународни моћници остају неми пред породицама жртава пуних четврт века, не трудећи се да нам открију где су и како пострадали наши најрођенији“.
Николић Небојша
