Удружење породица косметских страдалника обележило годишњице првих отмица косметских Срба 1998.године
ПОТРАГА ЗА НЕСТАЛИМА, БЕЗ РАЗУЛТАТА
Поводом годишњица првих отмица српских цивила на Косову и Метохији априла, маја, јуна… 1998. године, Удружење породица „Косметски страдалници“ је, уз помоћ и подршку ЕУ и УНДП, организовало конференцију за новинаре под називом: „ПОТРАГА ЗА НЕСТАЛИМА, БЕЗ РЕЗУЛТАТА“
Прошло је 26 година од првих организованих отмица и убистава Срба на Косову и Метохији. И даље се трага за више од 570 косметских Срба, чија се имена налазе на интегрисаној листи несталих на Косову и Метохији. Организоване масовне и појединачне отмице које је извршила тада означена као терористичка организација у целом свету, такозвана ОВК почеле су 22. и 23. априла 1998. године. Тада је са кућних прагова киднаповано и убијено седам сељана у Горњем Ратишу и Дашиновцу, код Дечана, од којих су сви имали преко шездесет година.
- маја исте године уследило је киднаповање Жарка Спасића из круга Белаћевачких рудника код Обилића, а који дан касније у Србици је киднапована Достана Шмигић на путу од куће до посла. 22. јуна, са радних места, киднаповано је и нетрагом нестало још десет белаћевачких рудара. Јула исте године присилно су отети и у Манастир Зочиште одведени сви житељи Велике Хоче, Оптеруше и Ретимља као и Срби из Ораховца. Уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста жене и деца су ослобођени, а четрдесеторо мушкараца су припадници такозване ОВК одвели у логоре за Србе, из којих се нико од њих кући није вратио.
Присилна одвођења српске нејачи настављена су у тој, као и у 1999. и 2000. години. За злочине над косметским цивилима нико, ни по командној ни личној одговорности до данас није праведно кажњен.
Председница Удружења породица „Косметски страдалници“ Наташа Шћепановић је, подсећајући на прву масовну отмицу косметских Срба у околини Дечана нагласила да је у том делу Метохије откривено више масовних гробница. Земни остаци једног броја несталих у пролеће 1998 године, пронађени су у масовним гробницама у Радоњићком језеру, крематоријуму Клечка, Волујку, Белаћевцу-Жиливоде, Лапушнику…-„ Припадници такозване ОВК су након заробљавања своје жртве злостављали, масакрирали, стрељали, а оне које је заобишао пушчани метак, стигао би хитац из пиштоља. Њихова једина кривица била је што су Срби или Албанци који нису хтели да се прикључе ОВК„ ,казала је Наташа Шћепановић.
- „ Ни тада, као ни данас, чак се ни у централној Србији не знају размере и методе страдања косметских срба. Оно чиме су породице несталих Срба посебно незадовољне је то што се већ три године не састаје се Радна група Београд – Приштина за нестала лица, па чак и ако се ексхумира и идентификује неко лице, то ће стајати док Радна група не верификује податке до којих се дошло. Породице су љуте, а око 570 Срба и неалбанаца води се као присилно нестало“ – казала је Гордана Ђикановић.
Мирјана Божин, председница Српске Координације, кровног удружења породица несталих, подсетила је да је прошло 33 године од првих нестанака у Хрватској, и после у БиХ:
-И даље се на простору бивше Југославије тражи 9.750 лица, од чега 3.700 српске националности. Нисмо задовољни јер су процеси ексхумација и идентификација спори, а потписани протоколи и споразуми се не примењују. Познате гробнице се не ексхумирају. Иде се логиком „нема тела, нема ни злочина“. У мртвачницама широм бивше Југославије има око 4.000 посмртних остатака: у Босни 2.700, у Приштини 400, у Хрватској 900. Изговор је да нема поклапања крвних и коштаних узорака – констатује Божин, и додаје да је уз то урађено око 4.000 погрешних идентификација, што значи да је неко сахранио неког туђег.
Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Србије, говорио је о постојању илегалних затвора на Косову и Метохији за Србе, за које су тада сви знали. – „Један од логора био је испод прозора куће Рамуша Харадинаја. О логорима у којима су мучени и убијани Срби, као ни о Жутој кући и трговини органима, истрага се није померила са мртве тачке.“ Одаловић је показао и папир – део дневника оних који су чували логор у Ликовцу, који је део архиве такозване ОВК. Логор у Ликовцу је један од око 140 илегална затвора на КиМ, нагаласивши да Комисија за нестала лица Владе Републике Србије, годинама већ инсистира да се једна локација у непосредној околини Ликовца, истражи, што до сада није учињено. - „Све ове невине жртве заслужују да се помену и да о њима стално причамо . Највећи број киднаповања и злочина десио се после 10. јуна 1999, када је 50.000 добро опремљених међународних војника дошло на подручје Косова и Метохије са мандатом да обезбеди мир за све тамошње житеље. Питао сам недавно кабинет Лајчека да ли имају снаге да процес потраге за несталима врате у живот, у нормалне токове. Док је оваква ситуација, далеко смо од пормирења и стабилизације односа. Тела се налазе или на Косову и Метохији, или у Хрватској, или у БиХ. Ако има још нека гробница у централној Србији, без задршке ћемо по захтеву за тражење поступити. За разлику од Приштине и Загреба, ми имамо подршку врха државе да истражимо свако место за које постоји сумња. Спреман сам да разговарам и са албанским породицама и објасним им где је закочило, јер породице трпе због питања политике“, нагласио је Вељко Одаловић.
Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије, изразио је негодовање зато што потрага за несталима толико дуго траје.- „ И овога пута позовамо породице несталих, које то нису учиниле до сада, да отворе захтев за тражење и дају крв за ДНК анализу, без чега нема успешне потраге. У Црвеном Крсту Србије, постоји Служба тражења, и бројни тимови којима се породице несталих и убијених на Косову и Метохији увек могу обратити за савет или помоћ“.
Заменик председнице Удружења Маринко Ђурић подсетио је да се дуже од четврт века не зна колико је Срба на КиМ пострадало, колико је манастира изгорело, колико је домова узурпирано, и где се налазе масовне или појединачне гробнице око 570 лица који се и даље воде као нестали. -„А за све то, често смо и од званичника могли чути, постоје сателитски снимци. Нама, члановима породица присилно несталих, и даље није јасно, ко спречава да ти сателитски снимци постану доступни онима који би могли и морали да убрзају процес проналажења свих несталих на Косову и Метохији.“
Ј. Вујновић
