NARATIVNI IZVEŠTAJ
RADIONICA
„ A KAD DOĐU PRAZNICI “
10-11 februar, 2024. Kulturni centar Dom vojske ul. Francuska br 2„
Одржана радионица психосоцијалне подршке за чланове Удружења породица косметских страдалника, под називом : „А када празници дођу“….
Дубоким болом, потиснули смо лепа сећања на наше најрођеније
У оквиру пројекта „Подршка Европске уније изградњи поверења на Западном Балкану“, који је подржала ЕУ и УНДП, Удружење породица косметских страдалника је, почетком фебруара, организовало радионицу психосоцијалне подршке :- „А када празници дођу“…за наше чланове из Београда и околине и централне Србије.
Циљ ове радионице, коју су водиле социјални радник Дивна Шћепановић и психолог Гордана Ђикановић, био је да се подстакну и лепа сећања чланова породица чији су најближи отети или убијени на Косову и Метохији, од којих се већина и даље налази у стању трауме, безнађа, непребола… Да негујући културу сећања на своје пострадале, уз не мали напор, натерају себе да се подсете живота који су некада живели. Да их наведемо да се присете многих лепих момената које су са њима имали. И то управо у тренуцима када им они највише недостају – у дане када се породица, као некада, око празника окупља. Отуда и назив радионице :-„А када празници дођу“….
Сви присутни су учествовали у раду радионице и њихове реакције су биле веома сличне. Причу о свом најближем сроднику, који је невин пострадао, почињали су дрхтавим гласом, кроз сузе. А онда би се на њиховим лицима појављивао осмех и нека врста усхићења, док би се присећали лепих и безбрижних дана проведених заједно у складним и срећним породицама.
Кроз каснију дискусију, искристалисао се закључак да би сви требало чешће да загребу по својим сећањима.
Ова радионица сматра се резултатом психосоцијалне подршке која се пружа активно члановима Удружења, а уједно и првим кораком практичне примене досадашњег искуства у циљу оснаживања и наставка борбе. Као таква била је прилика да се чује мишљење сваког од шеснаесторо присутних појединачно и да се уједно пружи подршка наставку рада.
Након окупљања чланова, уследило је представљање теме радионице као и циљева који се желе постићи. Чланови су се појединачно представили и изнели своја очекивања.
Уследио је групни рад са члановима за време ког смо имали прилике да чујемо различите асоцијације на тему радионице – лепа сећања обухватила су емоције поноса, окупљања око празника, обичаја, дарова, песме и игре – које чланови повезују са вољенима које су изгубили. Такође смо имали прилику да чујемо сећање на дивне људске особине које су наше ближње красили и које нас додатно обавезују на незаборав. Дискусија и питања чланова су се тицала потребе и нужности за сећањем на оне који су страдали, преношење одговорности на млађе генерације које не смеју заборавити ко су и одакле потичу.
Закључак радионице је да се траума не сме преносити, али да лепо сећање треба да остане. На тај начин се чувају успомене од заборава, а уједно пружа подршка остваривању циљева рада и постојања овог Удружења.
Мисија његових чланова је да својим искуством обавежу млађе генерације да се сличне трауме не смеју поновити.
Закључак радионице је да се траума не сме преносити, али да лепо сећање мора да остане. На тај начин се чувају успомене од заборава, а уједно пружа подршка остваривању циљева рада И постојања овог удружења. Мисија његових чланова је да својим искуством обавежу млађе генерације да се сличне трауме не смеју поновити.
Другог дана уручени су пакетићи за најмлађе чланове нашег Удружења, где смо сваком члану Удружења, посветили пажњу и време.
Редакција Незаборава
