ЗАЈЕДНО ОБЕЛЕЖИЛИ МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЛЈУДСКИХ ПРАВА У ГРАЧАНИЦИ И БЕОГРАДУ
ДО КАДА ЋЕ БИТИ КРШЕНА ПРАВА НЕСТАЛИХ И ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА ?
Удружење породица косметских страдалника и мултиетнички Ресурсни центар у Приштини су 5. и 12. децембра 2023 године, у Грачаници и Београду одржали заједничке конференције за новинаре. Истим поводом и са истим називом : ”Да ли се права породица несталих лица поштују”.
Годинама већ, и кроз заједничке активности, траје борба и настојање дела српских и албанских породица несталих на Косову и Метохији, да подстакну званичнике у Приштини и у Београду, као и све међународне и домаће институције и организације које се питањима несталих баве, да се озбиљно и одговорно посвете проналажењу свих 1607 особа, чија се имена већ двадесет пет година налазе на интегрисаној листи несталих лица. Међународни Дан људских права је још једна прилика да им пошаљемо снажну, заједничку поруку : Не игноришите више проблем свих несталих на Косову!
Конференције под називом „Да ли се права породица несталих лица поштују?“ подржале су МКЦК, Британска и Шведска амбасада у Приштини и УНДП, чији представници су конференцијама и присуствовали.
05.децембар 2023, Грачаница
ПОРОДИЦЕ ИМАЈУ ПРАВО ДА ЗНАЈУ ГДЕ СУ ЊИХОВИ НЕСТАЛИ
Извршни директор Ресурсног центра за нестала лица у Приштини Бајрам Ћеркинај рекао је да су политичари на власти, који би требали да допринесу процесу расветљавања судбине несталих и киднапованих, али и међународна заједница, најодговорнији што и после више од две деценије породице несталих не знају где су њихови чланови најмилији. -Они (политичари) не поштују људска права која су нам загарантована међународним конвенцијама. Ми са Удружењем породица несталих у Београду никад нисмо прекинули сарадњу, чак ни у најтежим условима. Није нас раставио ниједан политичар који није радио свој посао, а обећавали су да ће радити. Ми увек треба да прозивамо оне који не раде свој посао. Породице имају право да знају истину, навео је Ћеркинај.
Гордана Ђикановић из Удружења породица несталих лица „Косметски страдалници“ са седиштем у Београду истиче да је недопустиво да више од 20 година власти у Београду и у Приштини породице несталих, како је навела, не чују и не виде.“Најелементарнија људска права наших несталих, наших жртава и нас, њихових, породица једнако се крше у последњих двадесет и пет година. Да ли не желе, не можемо да улазимо у разлоге, нити да разумемо зашто неће да нас чују они који свакодневно крше права породица жртава и додатно повређују наше жртве“, казала је Ђикановић. И додала : -Последњи пример је састанак од пре десетак дана у Бриселу (састанак приштинске и београдске делегације) где је кроз једну просту реченицу саопштено само – постигнут је напредак по питању несталих. Ми смо ту реченицу у таквом или сличном облику слушали у последње две године интензивније, пре тога никада и то је једино сазнање које имамо од њих.
Луиђи Ндоу из Међународне комисије за нестала лица рекао је да је поражавајуће што се након више од 20 година говори о систематском гажењу људских права породица несталих лица.“Разочаравајуће је и кад видимо статистике, да је 2014. број несталих лица био 1.700, а десет година након тога се број смањио само за 100 особа. То јасно показује да овај процес стагнира и само повећава тугу породица уз очекивања која су имали и надали се да ће се то решити путем дијалога. Десет последњих година испада да је идентификована отпилике 10 лица годишње. Ако идентификација иде овим ритмом, то је забрињавајуће”, рекао је он.
Заменик извршног директора Ресурсног центра Негован Маврић је подсетио присутне на неодговорност власти у Приштини и Београду као и локалних и међународних институција, да су после толико година нерада и нечињења довели до тога да десетине хиљада чланова породица несталих из свих етничких заједница на Косову и Метохији, још увек не знају шта се њиховим најближим сродницима догодило, па се ни њихови гробови не знају.
Искористивши присуство представника Министарства правде на конференцији, Бранко Ђекић је поставио питања и затражио одговоре на конкретне проблеме, на које косметски Срби наилазе у органима локалних самоуправа, често не добијајући одговоре и не решавајући проблеме. Представник Министарства правде је у одговору Бранку Ђекићу на нека од постављених питања конкретно одговорио „да се у већини примера које је Ђекић навео крше њихова загарантована права“ и предложио да о сваком од тих питања, преко Ресурсног центра, чланови породица из свих етничких заједница, њега контактирају.
12.децембар 2023., Београд
НЕ ИГНОРИШИТЕ ВИШЕ ПРОБЛЕМ СВИХ НЕСТАЛИХ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Решавање судбине несталих је предуслов за будућност мултиетничког друштва, а само удружене албанске и српске породице чији су најмилији нестали током сукоба на Косову и Метохији могу да се изборе за основна људска права и сазнају истину, поручено је на конференцији одржаној у Београду поводом обележавања Међународног дана људских права.
Конференцију су организовали Удружење породица косметских страдалника и Мултиетнички Ресурсни центар за нестала лица у Приштини како би подстакли званичнике у Приштини и у Београду, као и све међународне и домаће институције и организације које се баве питањима несталих, да се озбиљно и одговорно посвете проналажењу свих 1607 особа, чија се имена већ двадесет четири године налазе на интегрисаној листи несталих лица.
Представници албанских и српских породица чији су најмилији нестали на територији Косова и Мтохије истичу да је Међународни Дан људских права још једна прилика да се јавности пошаље снажна заједничка порука: „Не игноришите више проблем свих несталих на Косову и Метохији“ и укажу да се права породица несталих грубо крше већ четврт века.
Представник Комисије за нестала лица Владе Србије Весна Бошковић изразила је дубоко саосећање са породицама и изразила жал што данас нема прилику да се похвали великим резултатитима у процесу решавања случајева несталих.
„Немамо резултате али смо заједно и једино тако ће се тај проблем кад-тад решити. Породице још чекају посмртне остатке да их сахране. Њихови најмилији су заустављени на путу, отети, мучени, нису имали право на суђење. Одузето им је право на живот“, истакла је Бошковић.
Указује да сви захтеви и напори породица несталих до сада нису уродили полодом, међународна заједница, која је како напомиње, могла и да реши сукоб, не пружа довољно подршке да се случајеви разреше.
Поручила је да је искључивање политике једини пут како би се процес расветљавања случајева несталих лица покренуо.„Под хитно деблокирати процес и удаљјити политику од овог хуманитрног питања“, поручила је Бошковић. Најавила је да ће 31. јанура бити одржана радна седница Радне групе за нестала лица где ће бити речи о локацијама, архивама и идентификацијама и где ће бити одређен временски рок када спровести активности.Додала је да би око месец дана након тог заседања требало да се одржи и седница радне групе са представницима делегација.
„Никада нисмо стали. Имамо 20 локација које ћемо тражити од Приштине да се истраже. Имамо нове покренуте случајеве. Међутим, можда можемо више. Извињавам се што немам ново да кажем, а некада се и стидим пред породицама, али нећемо одустати. Без заједничког рада не можемо да очекујемо ни нове ексхумације и идентификације“, закључила је она.
Председница Удружења косметских страдалника које окупља породице убијених, киднапованих и несталих Срба са Косова и Метохије Наташа Шћепановић указала је да се права породица несталих крше већ трећу деценију, а да у томе предњаче институције и међународна заједница.„Имамо право на пристојан укоп наших ближњих, да одговорни за злочине одговарају, да знамо истину. Одузето нам је право да саснамо истину па су тужне наше речи. Четврт века подсећамо, да су прекршена и већ трећу деценију се крше најелементарнија права несталих пре, током и након оружаних сукоба на Косову и Метохији, као и права чланова њихових породица. На заједничким конференцијама за новинаре поводом Дана људских права, традиционално већ, захтевамо, тражимо, молимо… за помоћ и подршку надлеже органе, институције и организације да нам кажу где су наши најрођенији – сви они који су у безумљу деведестих, без обзира на њихову националну и верску припадност, нетрагом нестали“, навела је она.Указала је да ни у Приштини, као ни у Београду нема политичке воље да се ради на расветљавању случајева несталих.
Бајрам Ћеркинај из Ресорног центра за нестала лица у Приштини рекао је да је данас мало оних који могу и хоће да разумеју бол породица несталих лица и пруже им речи утехе.
„Удружења из Србије раде и то врло добро али посао је тежак. Смета нам политика. Хвала свима који нам помажу али политика је закомпликовала стање несталих лица. 25 година чекамо у мукама и не знамо још увек ништа. Не знамо шта је било старима, али ни о бебама које су отете од мајки о чему политичари као и до сада ћуте. Колико треба да чекамо да се споразумете. Ко нам је крив за то“, примећује Ћеркинај.Стране амбасаде, како истиче, тврде да не могу да директно дају сателитске снимке јер је за то потребна дозвола од Међународног Црвеног крста.
„Тражим да удружење из Приштине пошаље захтев да се дају сателитски снимци који садрже фотографије које се тичу несталих лица. Од Београда тражимо меморијални центар где можемо да положимо свеће и цвеће. Послали смо допис Скупштини за то и никада нисмо добили одговор. Наша деца су људи а не бројеви и то политичари морају да знају. Нама се људска права крше и на Косову и у Србији. Не може ми рећи нико да се ово питање не може решити 25 година. Не могу више лагати породице око Закона о несталима, потребна нам је подршка државе“, навео је Ћеркинај.Породице траже, наглашава, подршку локалних институција, јер им је, како додаје, доста међународне помоћи без резултата.Приоритет је, према његовим речима, петогодишња Стратегија и Закон за нестала лица.„Хајде да се ујединимо, ја сам у стању да одем у Парламенте и у Владине комисије и затражим да се у израду стратегије морају укључити представници породица из свих заједница које траже своје нестале“, упозорио је Ћеркинај.
Заменик председнице Удружења „Косметски страдалници“ Маринко Ђурић истакао је снагу и истрајност Бајрама Ћеркинаја који тражи свога сина још од 1999. године, као и упорност свих осталих породица.„Обавеза државе је да без обзира на етничку припадност помогне породицама несталих да сазнају истину о њиховој судбини“, поручио је он. Маринко Ђурић је нагласио велику важност заједничког деловања чланова породица несталих из свих етничких заједница и најавио да ће и са ове конференције, властима и у Београду и Приштини бити достављени заједнички донети закључци, не губећи наду да ће макар неки од њих бити прихваћен и реализован.
Ђилја Хазири која још увек не зна где јој је супруг истакла је да предводи Удружење „Глас мајки“ из Косовске Митровице.„Мој муж је био цивилна жртва и ја предводим удружење у Митровици. Мора, надам се нешто добро изаћи из нашег посла. Није лако окупљати се, наша права се крше, немамо пензије, бенефиције, право школовање, правду… Међутим постоји апел да се настави сарадња, сви тражимо наше мајке, мужеве децу дај боже да не занимаримо овај рад да не оклевамо и никада не стајемо“, истакла је она.
Гордана Ђикановић
