Обележавање Мартовског погрома

У Грачаници обележено 20 година од Мартовског погрома

ПОГРОМ ДУБОКО УРЕЗАН У СРПСКО КОЛЕКТИВНО ПАМЋЕЊЕ КАО ЈЕДАН ОД                     НАЈТУЖНИЈИХ ТРЕНУТАКА

                Парастосом у манастиру Грачаница, полагањем белих ружа на инсталацији MISSING, откривањем спомен обележја жртвама Мартовског погрома и академијом, у Грачаници је обележена 20. годишњица мартовског погрома. Обележавање 20. годишњице од Мартовског погрома започето је у манастиру Грачаница где је служен парастос. Парастос су служили владика рашко-призренски Теодосије, владика Будимљанско-никшићки Методије и новобрдски Иларион.

Чланови породица косметских страдалника су у организацији Удружења породица косметских страдалника традиционално већ, из свих делова централне Србије и српских енклава на Космету и овог 17. марта били на месту које симболизује страдања косметских Срба од 1998. године до данас

Владика Иларион је рекао да се српски народ  данас сабрао пред сам почетак Великог Васкршњег поста упркос свим недаћама. Подсетио је на невино убијене.

“Ових дана посебно да се сетимо оних који су себе по промислу Божијем принели као жртву. Сетимо се Златибора кога су злочиници пред породицом запалили, који је изгорео. Нека би то било примљено као благопријатан тамјан пред Господом. У Гњилану је страдао Бобан и касније његова мајка од пребијања. У Митровици Јана и Боривоје, а у селу Драјковце отац и син су пострадали. Ненад је пострадао у Липљану. Још је ту било имена… нека их Господ све помене и знане и незнане. А ми браћо и сестре да будемо увек свесни да је пут којим треба да ходимо, пут подвига и страдања на различитим нивоима“, поручио је владика Иларион.

Окупљени су након парастоса, мимоходом пошли до Дома културе Грачаница. Беле руже положене су испред инсталације MISSING, а након тога откривен је споменик убијенима у погрому 17. марта 2004. године. Спомен обележје је рад вајара Бранислава Ристића.

Обележавање 20. годишњице Мартовског погрома настављено је академијом у Дому културе Грачаница уз пригодан програм и обраћање представника државе Србије и српских институција на Космету, као и политичких представника. На академији су се чула и лична сведочења о тешким тренуцима за време Мартовског погрома 2004. године.

Владика рашко-призренски Теодосије је рекао да је обележавање 20. годишњице Мартовског погрома прилика за подсећање на све оно што се дешавало у последњих 25 година. „Циљ 17. марта био је да се избришу векови нашег постојања, а становништво протера“, истакао је владика.

“Можемо остати и опстати као свој на своме једино ако се држимо Христовог јеванђеља. На зло и мржњу никада не треба да одговарамо на исти начин и истом мером, јер би тада унизили људско достојанствено“.

Владика Теодосије је истакао да је Мартовски погром дубоко урезан у српско колективно памћење као један од најтужнијих тренутака наше новије историје.

“Та два дана, 17. и 18. марта гореле су наше цркве и манастири који су вековима преживели разне ратове и недаћа, а са свих страна су стизале вести о злоделима која су учињена над нашим невиним народом, монаштвом и свештенством. Тешко је видети да уочи обележавања ове годишњице, они који данас држе власт у Приштини, овакав злочин који је јасно и недвосмислено осудио читав свет, карактеришу као насиље Срба над мирним албанским демонстрантима злоупотребљавајући тиме несрећно страдале троје албанске деце у реци као оправдање за касније почињена злодела”, рекао је владика Теодосије.

Негујући културу сећања на невино пострадалу српску нејач на Косову и Метохији, у покушају да од заборава отргну оне који са најскупљом ценом платили припадност својој Држави и српском народу, Удружење породица косметских страдалника је од пре десет година у Грачаници почело да обележава годишњицу Мартовског погрома као наставка етничког чишћења започетог 1999. године.

У сарадњи са Домом културе у Грачаници, подршку и помоћ Канцеларије за Косово и Метохију, у дворишту Дома културе, урађена је и постављена инсталација MISSING – НЕСТАЛИ. Од тада тај је простор постао место збирања и сеђања на прогон 250.000 косметских Срба и неалбанаца, присилне отмице и убиства више од 2.500 Срба – углавном цивила. Место подсећања на мартовски погром када су Срби поново злостављани и убијани, протеривани из њихових домова, који су се као и десетине православних светиња усред бела дана у прах и пепео претварали.

Као ни јуна 1999. године, тако ни марта 2004. године, у науму да затру све што је српско, албанске терористе нису могли или нису желели да спрече војници КФОР-а као ни УМНИК.

Ми, породице косметских страдалника, на заборав немамо право. Били смо ту, а ту смо и данас, да подсетимо на размере и методе страдања косметских Срба који су скраја 20. века доживели голготу о којој се и данас углавном ћути. Али увек уз поруку и веровање да се овако нешто више никада и никоме не догоди.

Гордана Ђикановић