Обележена деветнаестогодишњица Мартовског погрома, уз
подсећање на етничко чишење започето пре двадесет и четири
године
ДАН КАДА СУ ГОРЕЛИ ВЕКОВИ
Деветнаеста годишњица мартовског погрома – наставка
етничког чишћења започртог јуна 1999, обележена је 17. марта у
Грачаници, Великој Хочи и Косовској Митровици. Парастоси
невино пострадалим косметским Србима, одржани су у свим
православним светињама широм Косова и Метохије и централне
Србије. Традиционално већ, и овог 17. марта, централна
манифестација сећања на све оне који су највишом ценом – својим
животима платили припадност свом Народу и својој Држави,
одржана је у Грачаници. Тога су дана у овај градић пристигли
чланови породица косметских страдалника из свих крајева
централне Србије и српских енклава, али и многи који немају своје
жртве како би, заједно са житељима Грачанице одали пошту свим
невино пострадалим у безумљу сукоба скраја деведесетих на
Косову и Метохији.
Парастосом, помен шетњом од манастира Грачаница до спомен
обележја МИССИНГ где су они који чувају успомену на невино
страдале Србе положили беле руже, у грачаничком Дому културе
је одржана Академија са пригодним програмом.
У беседи на Академији, Владика рашко-призренски и
косовскометохијски Теодосије нагласио је „да наше страдање не
смемо заборавити али, истовремено, страдање нашег народа нас
чини још више решеним да оно што је наше, никада не
напуштамо“. Као и свих претходних година, организатори
обележавања годишњице Мартовског погрома су Канцеларија за
Косово и Метохију Владе Србије, Дом културе у Грачаници,
Епархија рашко-призренска и Удужење породица косметских
страдалника
Удружење породица косметских страдалника, у сарадњи са Домом
културе у Грачаници и Канцеларијом за Косово и Метохију традиционално,
годинама уназад, организује манифестацију обележавања годишњице
мартовског погрома. И овог 17. марта, испред споменика несталима на
Космету који смо поставили у дворишту грачаничког Дома културе и са, овим
поводом одржане Академије, међународне званичнике, као и домаћу и
јавност широм света подсетили смо на размере и методе страдања
косметских Срба. На најмонструозније масовне и појединачне злочине,
прогон 250.000 српског живља са њихових прадедовских огњишта, од којих се
једва два одсто вратило у завичај. На етнички очишћене све градове,
порушене светиње и хиљаде домова, уништена и девастирана гробља у свим
местима где су Срби до пре 24 године живели… И, да нико од налогодаваца и
извршилаца злочина над косметским Србима није праведно кажњен.
Унутрашњост манастира Грачаница, као и порта ове срењовековне светиње,
били су премали да приме све оне који су дошли на парастос посвећен
пострадању у Мартовском погрому. Парастос је служио владика рашко-
призренски Теодосије уз саслужење свештенства и монаштва епархије. После
парастоса, стотине грађана је у колони кренуло ка Дому културе где су,
испред инсталације – спомен обележја „МИССИНГ“, на којем су фотографије
киднапованих и несталих косметских Срба, положили цвеће. Већина чланова
породица невино пострадалих, носило је уоквитене фотографије својих
најрођенијих.
Изложбу у Галерији Дома културе, отворио је викарни епископ
новобрдски Иларион. Изложене слике ликовних уметника из региона, настале
су током Ликовне колоније „Јесен у Призрену 2022.“ одржане у манастиру
Свети Архагнели, готово потпуно страдалом током Мартовског погрома.
РУШЕЊЕ, УБИСТВА, ПРОГОН… ЧЕМЕР
-„Ево нас сабраних овде у дан обнове, иако је повод догађај који је
везан за рушење, чемер, убиства, прогон и страдање. Одговор оних који су
баштеници косовског завета је овај: „Ми се царством небеским боримо
против ругла које нуди овај свет, које у злу лежи, иако створен као добар, јер
све беше добро од почетка“. Захваљујући нама и нашим промашајима овај
свет је такав, да можемо да кажемо за њега да у злу лежи. Наше је да се овде,
на Косову и Метохији боримо за оно што је царство небеско. И зато сам данас
овде, са вама, да учествујем у обнови лепотом“, казао је епископ Илирион на
отвараљу изложбе.
Викар патријарха српског Порфирија се захвалио свима који, како је рекао,
улажу труд да у ова тешка времена, на страшном месту постоје. -„Пре свега,
његовом преосвештенству епископу Теодосију који не говори много, али ради
много, плодови његовог рада и труда су видљиви. Сведоче да ми овде
остајемо. Данас смо окружени лепотом која је изникла баш на оном месту где
обнова није дозвољена. У месту Светих Архангела, у манастиру који је
страдао, који је рушен, где нека администрација не дозвољава да се настави
са том обновом. Али, обнова нађе свој пут. Ево ове слике, ова поезија у
бојама, то је израз обнове која се дешава и која је незаустављива“, истакао је
епископ новобрдски Иларион.
Обележавање годишњице Мартовског погрома настављено је
академијом посвећеном том и свим страдалним данима косметских Срба.
СРПСКИ ЈЕ НАРОД ОСТАО ДА НА СВОЈОЈ ЗЕМЉИ,
САЧУВА СВОЈ ЈЕЗИК И КУЛТУРУ
Србима страдање никада није било страно, али је српски народ нашао
снаге да опстане на косовско-метохијској земљи, чувајући своју културу,
обичаје и језик“,подсетио је присутне на академији владика рашко-
призренски и косовско-метохијски, Теодосије.
-„Обележавање Мартовског поргома, подсетник је и порука да се не може
градити будућност једног народа на забораву своје историје. Наша деца не
могу да имају истинску будућност, ако забораве зашто су живели и жртвовали
се њихови преци. Наша историја и наша, вера нису митологија већ оно што
нас повезује са вечним животом у Христу. Без те духовне димензије српски
народа и српска средњовекона држава не би било оно што су били. Без тога
не би било ни Грачанице, Дечана, Пећке патријашије, Светог Саве, већ би били
људи без истинског идентитета. Зато данас, деветнаест година од Мартовског
погрома обележавамо са молитвеним сећањем, али и са духовним
оптимизмом да ћемо Косово и Метохију сачувати само ако ми останемо
верни правим идеалима који су надахњивали највеће синове нашег народа и
наше цркве. И, уколико се трдуимо да не продајемо своју емљу и не оставимо
гробове својих предака“.
Наташа Шћепановић, председница Удружења породица
косметских страдалника је у своје и име( као ћерке чији су родитељи незнано
како страдали у Истоку) и стотина чланова окупљених око овог Удружења
подсетила „да 17. март доживљамо као тужну и несрећну тачку са ових
простора. На нама је да се сећамо, обележавамо датуме масовног и
појединачног страдања српског живља и заборавне опомињемо“.
ИСТИНА О ЗЛОЧИНИМА БИ ТРЕБАЛО ДА ПОВЛАЧИ ОДГОВОРНОСТ
-„Обелоданити истину је јако тешко, јер истина за собом повлачи и
одговорност. Ми смо ту да сведочимо само истину, исто онако како
сведичимо нашу веру у Христа, нашу веру у спасење, у Косовски завет. То је
наша дужност и обавеза. Све оно што је везано за наше просторе, за наше
Косово и Метохију је глогота и васкрсење. То је божуров цвет на пољу
страдања, клетва и заклетва.
Зато је на Газиместану наше заветовалиште, у Призрену су нам уста, у Пећи
очи, у Дечанима душа, у Девичу наше сузе… Овде, у Грачници, наш је одјек и
вазнесење“, истакла је Наташа Шћепановић.
ПОБИЈЕНУ ДЕЦУ И ПОРУШЕНЕ СВЕТИЊЕ,
НИКАДА ИМ НЕЋЕМО ОПРОСТИТИ
Председница Општине Грачаница Љиљана Шубарић је казала „да је 17.
марта 2004. године међународна заједница пала на тесту правде и
правичности. И зато тражимо правду за сва учињена нам недела. Тражимо
правду за све невино страдале, и повратак свих протераних комшија од
Шилова до Зубиног Потока. Тражимо казне за све уништитеље наших
светиња. Пронађите и адекватно осудите барем једног убицу наше деце,
макар једног рушитеља наших домава, цркава, гробаља… Ипак, одлучни смо
да и у оваквим, готово немогућим условима градимо бољу будућност, да у
нашу у ћуприју додајемо камен по камен. Јер, сигурна сам, то ће бити сугуран
мост ка бућности.
Али, жртве вам нећемо опростити“, порука је Љиљане Шубарић.
И начелник косовског управног округа Срђан Поповић је поручио: Не
смемо да заборавимо запаљене домове, цркве и манастире.
-„Изгледа да је 17. март битан само нама, а за институције на Косова и
међународну заједницу који би требало да се баве овим ужасним стварима
које су се десиле на данашњи дан пре 19 године, само је још нешто у низу што
треба да се заборави и гурне под тепих. Ми никада нећемо заборавити. И
сваке ћемо годнине понављати како су страшне злочине починили не би ли
етнички очистили овај део Србије и чувати успомену на невино пострадале“,
рекао је Срђан Поповић.
Надахнутим речима из којих исијава бол и патња сестре која ни данас
не зна судбину киднапованог брата Владана, помоћница директора
Канцеларије за Косово и Метохију Милена Парлић је истакла „да је Држава
Србија, заједно са својим напаћеним народом, успела да сачува успомену на
све пострадале, одолевајући сталним изазовима. Понсно, величајући сваки
живот који је изгубљен, једнако као што је сваки живот сачуван“.
БЕСКРАЈНЕ СУ НАША ВЕРА И ИСТРАЈНОСТ
-„На темљу хришћанства чврсто стоје љубав, вера и нада. Као и да вођени
љубављу, не смемо прести да верујемо и да се надамо да ће нас правда
заобићи. Достојанство наше Државе, наша борба и жеља за нормалним
животом сваког Србина, не значи да су злочини заборављени, избрисани из
нашег сећања, препуштени забораву… Ни након 19 година, и не само на овај
датум, не престајемо да изнова дајемо обећање вечности: Ни једна жртва
није узалуд изгубљена, а наша истрајност -наше Државе и свакога од нас,
бескрајна је“, устврдила је Милена Парлић.
Гордана Ђикановић
Фотоси: Војин Тодић
