У Осојан, највећем повратничком насељу на Косову и Метохији, завршницом „Ђедовог сабора, манифестације посвећене сећању на митрополита Амфилохија Радовића, обележена годишњица повратка прогнаних Срба у завичај
ОСОЈАНЕ ЧУВА СПОМЕНИК ПОСТРАДАЛИМ ИСТОЧАНИМА
Од јуна 1999. године, када је са својих прадедовских огњишта протерано 250.000 Срба па све до данас, на те се просторе вратило тек два одсто њих. Организован, одрживи повратак и опстанак косметских Срба вредан помена, забележен је у источкој општини, у село Осојане. Повратак српског живља на њихова имања и домове у осталим општинама, на нивоу је статистичке грешке. И зато Осојане, ове године двадесет и први пут заредом, слави дан повратка на прашњаву али њихову ледину. За њих који су са својом децом дошли одлучни да ту и остану, постављено је на десетине шатора. У близини згаришта њихових запаљених кућа, затрпаних и затрованих бунара, порушене цркве…без струје и воде. Данас је ово урбано насеље са новоизграђеним кућама, школама и вртићем, домом здравља, обновљеном црквом.
Истога дана када се нови живот у Осојану слави, чланови породица невино пострадалих источана, тугују. Окупљени око Споменика на којем су уклесана имена шездесет четворо источких Срба, а који је подигло Удружење породица ккосметских страдалника како би их од заборава сачували, на овај дан долазе њихове породице које тешке, избегличке дане, живе разасуте по читавој централној Србији
Литургијским окупљањем у цркви Сетог Архангела у Осојану, одржан је други дан „Ђедовог сабора„, манифестације установљене поводом повратка Срба прогнаних из Општине Исток, у ово село.
Од прошле године, осојански сабор носи назив „Ђедов сабор„ у сећање на упокојеног митрополита Амфилохија Радовића, кога сматрају најзаслужнији за њихов масовни повратак иопстанак у своје село које су пре двадесет три године невољно напустили.
Литургију је служио владика рашко-призренски Теодосије уз саслужење игумана Цетињског манастира Пајсија Ђерковића, игумана Светих Архангела оца Михајила, игумана Црне Реке оца Андреја и великог броја свештенства и сестринства.
-„На данашњи дан пре двадесет и једне године почео је повратак Срба у Осојане. Тога дана, упокојени митрополит Амфилохије Радовић, служио је литургију на прагу порушене и спаљене школе у селу Осојане„, подстио је присутне владика Теодосије. И додао: –Данас смо се молитвено сетили и страдања Срба у општини Исток. Ово је и други Ђедов сабор нашег дивног митрополита Амфилохија, који је био митрополит црногорско-приморски, али је у свом срцу и у души носио Косово и Метохију. И много пута је то потврдио својим животом, својим делима„, казао је владика Теодосије.
Игуман Цетињског манастира је рекао „да се данашњим присуством на Ђедовом сабору у Осојану, показује љубав према свима који живе на простору Косова и Метохије. Митрополит Амфилохије није био ни први, ни последњи који је овде заорао духовну бразду, на овом светом Косову и Метохији. Не бих могао да не поменем заједно са њим, и патријарха Павла и нашег владику Атанасија који су, где год су се налазили, остављали те духовне бразде за собом. Њих тројица, нарочито, потрудилису се да овде, на Косову и Метохији оставе најдубљи духовни и хумани печат. Данас, овим нашим присуством, ми желимо да покажемо и нашу љубав према свима вама. Да знате, да је свака ваша радост и наше радовање и да свака ваша туга јесте и наша туга„, нагласио је игуман Цетињског манастира.
Председник Привременог органа општине Исток, Коста Белошевић, који је био домаћин славе, рекао је „да идеја обележавања повратка у Осојане, носи семе наде да погрома више никада не буде. Обележавање важног догађаја какав је повратак Срба у Осојане шаље поруку не само српском живљу у овом крају, већ и свим прогнаним косметским Србима да се до просперитета не долази на начин и по мери других и непризнавању другима да имају свој језик, културу, своју веру и да одлучују о себи.
Пред нама су многи изазови који траже нашу чврсту веру и нашу одлучност да постојимо и да опстанемо на овим просторима„, казао је Белошевић.
Испред Удружења породица косметских страдалника, Гордана Ђикановић се захвалила житељима Осојана „што су у своја недра прихватили и пригрлили Споменик пострадалим источанима. На споменику је 64 имена невино пострадалих људи из овога краја. Половина њих је сахрањена на околним оскрнављеним гробљима или гробљима широм централне Србије и Црне Горе, а тридесет двоје се и даље налазе на листи несталих. Њихова судбина, као ни судбина 570 киднапованих и присилно одведених косметских Срба ни данас, двадесет и три године после стравичних злочина, и даље није позната“.
Говорећи о вечној,нераскидивој вези чланова породица косметских страдалника са митрополитом Афилохијем, Гордана Ђикановић је подсетила“да је Господин Амфилохије Радовић, уместо да столује на Цетињу, све време оружаних сукоба на Космету, био уз свој страдални народ у Метохији. Својим је рукама откопавао убијене Србе и њихова измасакрирана тела односио и сахрањивао у порти Пећке Патријаршије. Захваљујући митрополиту Амфилохију, знају се гробови многих метохијских Срба, попут Марице Мирић из Белог Поља код Пећи коју су, након што су је пред мајком силовали, албански бандити убили.“
Након литругије и прастоса пострадалим источким Србима од албанског терора, одржан је пригодан културно-уметнички програм, у извођењу Културно-уметничког друштва „Копаоник„ из Лепосавића.
“Веома је важно што смо старосрпске изворе уклопилиу у Ђедов сабор, јер је заиста блаженопочивши митрополит Амфилохије био посвећен Косовоу и Метохији. У знак пажње и сећања на њега, епархија је предложила овај сабор и наравно и ми смо то лепо прихватили и прошле године смо укључили и дан за сатросрпске изворне песме Косова и Метојије”, реко је Ђорђе Лакушић председник КУД “Копаоник” из Лепосавића.
Јелена Вујновић
