Српске и албанске породице, заједнничким конференцијама за новинаре, обележиле Међународни дан несталих
КО ХОЋЕ НАЂЕ НАЧИН – КО НЕЋЕ, ПРОНАЂЕ ИЗГОВОР
Удружење породица косметских страдалника и међуетнички Ресурсни центар за нестала лица из Приштине, традиционално већ, седми пут заредом, заједно су обележили Међународни дан несталих. Српске, албанске и неалбанске породице несталих на Косову и Метохији су, усусрет Међународном дану несталих, у Београду и у Приштини одрале конференције за новинаре под називом: „КО ХОЋЕ НАЂЕ НАЧИН – КО НЕЋЕ, ПРОНАЂЕ ИЗГОВОР“. На конференцијама за новинаре, које су подржале и финански помогле Грађанске иницијативе из Београда и Интегра из Приштине, говорили су: Начелница Одсека за нестале у Комисији за нестала лица Владе Србије Љиљана Крстић, Kushtrim Gara iz Kosovske Komisije za nestala lica, Izvršni direktor Resursnog centra Bajram Qerkinaj, Председница Удружења породица косметских страдалника, Наташа Шћепановић, Nuri Damati, Mринко Ђурић и Гордана Ђикановић. У Београду су, чланови породица несталих, са Бранковог моста у Саву, бацили венац и цвеће у знак поштовања и сећања на сва нестала лица, а у Приштини су, на Споменик свим несталима положили цвеће и поклонили се свим несталима на Косову и Метохији
Двадесет и три године након завршетка оружаних сукоба на Косову и Метохији, на интегрисаној листи несталих се још увек налазе имена 1621 особе, чија судбина није разрешена. Нити се зна да ли су живи, нити им се гробови знају. У лабораторијама за ДНК анализу, уместо њихових имена, стоји број и шифра. А свако од њих је био нечији син, отац, брат, мајка, сестра… Ми, чланови њихових породица, за протеклих готово четврт века, све смо сузе исплакали. Али се нисмо уморили трагајући за истином о нашим најрођенијима, борећи се за правду и истину. Јер, ми на заборав немамо право. Немамо ни бојазан да кажемо ко је крив што је листа несталих готово „залеђена“, што је све мање ексхумација и идентификација, а наша агонија и даље траје.
Институције, и међународне и домаће, затајиле су. Пале су на испиту хуманости. Најодговорнији су што се питање киднапованих и несталих лица, свих претходних година, није нашло за преговарачким столом Београда и Приштине у Бриселу. Недавно су почели нестале да помињу, али не и да одговорно и искрено траже заједничке модалитете како би се процес разоткривања истине о судбини још 1621 лица, убрзао.
Одавно је требало сви они да схвате да је питање несталих не само за нас, њихове породице, најважније питање. Сасвим је сигурно да без разрешења судбине и последњег лица киднапованог или несталог на Косову и Метохији, нема напретка. Нема помирења ни мира у региону, а сви званичници истичу да им је то најважније.
Зато, са пуним правом, чланови породица свих несталих на Космету, траже: Договорите се и урадите оно што је давно требало урадити. Отворите архиве, размените информације, пронађите све нестале. Вратите достојанство свим невиним жртвама и њиховим породицама! То је ваша дужност и обавеза!
БЕОГРАД, 26. АВГУСТ 2022.
НЕДОПУСТИВО ДУГ ПУТ ДО ИСТИНЕ
Незадовољне спорошћу разрешавања судбина свих несталих пре, током и након завршетка оружаних сукоба на Косову и Метохији, српске и албанске породице несталих упозориле да би, узимајући за пример последњих дванаест месеци, том динамиком било потребно 187 година да се пронађе још 1.621 особа, која се води као нестало лице
У сусрет Међународном дану несталих, који се свуда у свету обележава 30. августа, Удружење породица косметских страдалника и међуетнички Ресурсни центар за нестала лица из Приштине, одржали су заједничку конференцију за новинаре под називом: „Ко хоће, нађе начин – ко неће, пронађе изговор„.
Ово је, уједно, била и једна од порука надлежнима да учине све, како би се сазнала судбине још 1.621 особе које се, према евиденцији Међународног комитета Црвеног крста, воде као нестала на Космету. Гордана Ђикановић из Удружења породица косметских страдалника је нагласила „да је ова чињеница преточена у порука, суштина која оптерећује и продужава наше трауме. По подацима Међународног комитета Црвеног крста, на листи несталих прошле године у јулу, налазила су се имена 1.630 несталих особа, а данас је овај тужан списак краћи за девет имена.
У јулу ове године, њихови подаци казују да се трага или „трага“ за 1.621 лицем. Дакле, у последњих годину дана идентификовано је девет лица. У односу на претходне године овај податак чак и охрабрује. Међутим, овом динамиком биће потребно још 187 година да би било пронађено и последње нестало лице“.
Наташа Шћепановић, председница Удружења породица косметских страдалника, истакла је да породице несталих, већ четврт века тугују, чекају и надају се.
-„Кажу нам да се помиримо и заборавимо. Да је био рат, и да живот иде даље. Да се навикнемо на могућност како никада нећемо сазнати како су и где, нашим најближима одузети животи. Да одустанемо… То нам говоре и они који, на срећу, „нису били у нашој кожи“, али имају одговорност и обавезу да пронађу наше нестале и предају нам оно што је од њих остало, како би их достојно сахранили. И зато, не само у дану посвећеном њима, већ свакодневно, помињемо присилно отете, заробљене, мучене, силоване, спаљене и смртно страдале чланове наших породица. Помињемо злочине, молимо за истраге, иситину и правду. Тражимо одговорност, одлучност, храброст, хуманост и ефикасност у раду свих релевантних чинилаца. Тражимо саосећање и признање… Говоримо да се никада и никоме не понови наша судбина, молимо за далеку нам истину и правду. Агонија породица несталих не престаје, и стрепимо да ће и даље бити у нама и, вероватно, бесконачно трајати. Наше су душе рањење, сузе неисплакане, и зато је наша заједнича порука и апел надлежнима: -„Господо, седните за исти сто као ми, породице жртава. Догворите се, и без одлагања нам истински помозите. Оставите политику по страни, сукобе и неслагања, како би престала наша агонија, неизвеснот и патња„, поручила је Наташа Шћепановић.
Љиљана Крстић, начелница одељења за нестале у Комисији за нестала лица Владе Србије, истакла је да и после 31 годину од првих сукоба на просторима некадашње Југославије, нема видљивих резултата, и да је процес проналска несталих у застоју. -„За то су криви и Загреб и Приштина. Нестанак Срба и особа других националности били су на њиховим територијама. Београд је одговорио на све захтеве али, на жалост наши захетви и даље стоје у неким фиокама – на њих нам нико не одговара. На простору бивше Југославије, још 9.876 лица се воде као нестали.
Србија је до сада предала преко 2.000 докумената и архиве Приштини и преко 70 лица албанске националности је на основу тога идентификовано. Међутим, у мртвачници у Приштини има преко 300 тела лица чији остаци и даље нису идентификовани.
Маринко Ђурић из Удружења породица косметских страдалника је навео да породице несталих ујдињује заједничка бол за нашим несталима и исто незадовољство чињеницом да процес проналажења несталих, предуго траје. -„Чињеница је да тапкамо у месту и, овако како иде, можда ни времешни Бајрам Ћеркинај, који заједно са нама бије ову тешку битку, неће сазнати где је његов нестали син„, истакао је Маринко Ђурић.
Бајрам Ћеркинај, извршни директор Ресурсног центра у Приштини, нагласио је, између осталог, како је њима речено да се архиве налазе у Београду, те да је утврђено да Приштина нема архиве. -„Прича се да ће државе које имају, или су имале војне контигенте и администрацију у саставу Кфор-а, Унмика и Еулекса, у оквиру међународних мисија на Косову, уступити део архива преко Међунродног црвеног крста, како би се неке судбине несталих расветлиле„.
Нури Дамати је један од бројних младих чланова албанских породица несталих, који су се укључили у борбу старијих чланова својих породица на проналажењу несталих. -„Ми млади, који и даље не знамо судбину својих најближих сродника, подржавамо заједничке активности албанских и српских породица несталих Због тога сам ја и још неколико мојих вршњака дошли у Београд, да заједно обележимо Дан несталих. Ова борба за сазнавањем истине о свим несталима на Косову, по свему судећи, трајаће још дуго. Ми смо ту да наставимо заједничку борбу коју сте ви старији, победивши предрасуде и стереотипе, учећи од вас, наставити“.
Чланови српских и албанских породица несталих су, након конференције за медије, са Бранковог моста у Саву бацили цвеће и венац у знак поштовања и сећања на сва нестала лица.
ПРИШТИНА, 29. АВГУСТ 2022.
ПОЛИТИЧАРИ, ЗАБОРАВИЛИ СТЕ НА ХУМАНОСТ
Представници Ресурсног центра за нестала лица из Приштине и чланови Удружења породица косметских страдалника из Београда, обележили су Међународни дан несталих лица заједничком конференцијом за новинаре са истим називом и истом поруком као три дана раније у Београду: „Ко хоће – нађе начин, ко неће – пронађе изговор„
На Косову се још трага за 1.617 особа несталих током оружаних сукоба, а породице киднапованих и несталих већ 23 године моле, апелују, траже и захтевају од власти и институција у Приштини и у Београду, као и од међународне заједнице да се питање свих несталих, почне одговорније и много брже пошне решавати.
-„Потребно је да се расветли судбина несталих особа, почевши од локалне владе, централне владе, Београда и Приштине. За нас, породице несталих, јако су мало урадили. Масовне гробнице, за које се зна где су и оне о којима се ништа не зна, нису нам откриле имена и презимена оних које тражимо, као ни време када су страдали. На свако наше питање, одговарају да немају документацију. Што је још теже, иста прича и политика се води и у Бриселу„, рекао је Бајрам Ћеркинај. И додао: -Више од годину дана се Радна група за нестала лица Београд – Приштина, коју је основао МКЦК не састаје па се, на том нивоу, и не говори о овом проблему. Не могу да нађу заједнички језик, а они су дужни, као људи који воде преговоре у Бриселу, да са великим снагама седну и разговарају озбиљно о овом проблему. Знам да је политика све ово направила и још увек политика стагнира у решавању овог проблема. Политика треба да буде ван свега овога, или да озбиљно ради на расветљавању судбина несталих особа.
Молимо међународну политику у Бриселу, да се врате на онај хумани пут.
Представник Косовске Комисије за нестала лица Куштрим Гара је навео „да нема локације на територији Косова, која није истражена или се не истражује.
Према подацима, више је од 2.700 локација које су истражене на Косову, не само од стране наше Комисије, него и од стране међународних организација. Нама је приоритет судбина несталих особа, али постоје изазови у решавању тих проблема.
Имамо три изазова. Један су сви поменули, а то је временски фактор. Време је изазов за сам процес. Други изазов је недостатак поверљивих информација, а трећи су посмртни остаци који су неиндетификовани и имамо их више од три стотине. Сви посмртни остаци су повезани са жртвама рата, али нема подударности са узорцима крви узетим од породица несталих, како би се радила ДНК анализа. У овоме делу, кључни проблем су погрешне идентификације рађене класичном методом – препознавањем, без рађења ДНК анализе“.
Гордана Ђикановић је замолила представнике медија, да пренесу питање чланова српских и албанских породица које су и у Београду поставили – зашто о проблему несталих не могу, или не желе да разговарају они који жртве немају, а имају мандат да се питањима проналажења свих несталих баве.
„Ако ми можемо да седимо једни са другима, да тражимо заједничка решења и да се договарамо о заједничким активностима изналазећи начине како да утичемо на убрзавање процеса проналажења свих несталих, зашто то они не могу – шта их спречава. А ми их молимо да само пронађу у себи мало хуманости, мало емпатије и поштовања за жртве и њихове породице.
Већ трећу деценију слушамо њихове изговоре које лако проналазе за нечињење, а никако да нађу начин, да се договоре о модалитетима како да списак нестали, из дана у дан, буде све краћи.
Јер, проблем несталих се може брже решавти, онако како ваља – искрено и одговорно, једино ако то раде заједно Београд и Приштина, мислим на власти и институције, и међународна заједница.
Сви су они пали на испиту хуманости када је проналажење несталих у питању„.
Маринко Ђурић је подсетио да породицама несталих време није савезник. -„Ова бол нас је ујединила да сви заједнички наступамо, што испада да је неко чудо. Ми смо ретки који заједнички тражимо нестале, да се расветле судбине, да се размене информације које имају институције, признате или непризнате. Нама су важни подаци где су сахрањени или где су на било који начин склоњени они које тражимо. Да их достојно као људе, према нашим обичајима, сахранимо. Да им се поклонимо у данима када то припада њима. Морамо учинити највише што можемо, да им се макар гробови знају. То им сви ми дугујемо, јер они нису нестали тако што су ишли у шуму да беру цвеће или отишли на планину на скијање, већ су нестали у страшним мукама.
Имамо право да тражимо да нам се објасни и да нам се каже где су. Законску обавезу имају ови који су дужни да се баве тим проблемом. Да укрсте податке, а апелујемо и на међународну заједницу која има много података од користи, да укажу и на гробнице и на појединачне случајеве„.
Нури Дамати је изразио задовољство што у делегацијама албанских и српских удружења несталих како у Београду, тако и у Приштини, има већи број младих чланова. -„То је гаранција да нестали, чија судбина још није разрешена, неће бити препуштени забораву. Од вас старијих смо видели колико сте упорни и неуморни. Колико сте посвећени проналажењу несталих, а и како сте толернтни у међусобној комуникацији. За нас младе, који смо одлучни да се више укључујемо у овај процес, важно је знамо да су истрајност, посвећеност, упорност и стрљење пут који нас мора довести до истине о свим несталима“
По одржаној конференцији за новинаре, представници Ресурсног центра за нестала лица и чланови Удружења породица косметских страдалника из Београда, положили су цвеће испред споменика посвећеног несталним лицима у центру Приштине.
Јелена Вујновић
