Удружење породица косметских страдалника обележило двадесетчетворогодишњицу прве масовне отмице Срба на КосметуУдружење породица косметских страдалника обележило двадесетчетворогодишњицу прве масовне отмице Срба на Космету
НЕ ЗАБОРАВЉАМО, НЕ ОПРАШТАМО…
Негујући културу сећања на невино пострадале косметске Србе и неалбанце, који су најскупљом ценом – својим животима платили љубав и лојалност према своме роду и својој Држави, Удружење породица косметских страдалника настоји да их од заборава отргне. Удружење породица косметских страдалника је, поводом двадесетчетворогодишњице првог организованог масовног киднаповања и убистава Срба на Косову и Метохији, организовало и одржало Трибину: „НЕ ЗАБОРАВЉАМО, НЕ ОПРАШТАМО“…
Непосредан повод за одржавање ове трибине је подсећање на страдање седморо сељана из Горњег Ратиша и Дашиновца код Дечана априла 1998. године. Сви су били старости око шездесет година, а међу њима су четири жене. Ови подаци, али и то како су најстрашније мучени до смрти, једно је од тужних сведочења о кукавичлуку разуларених албанских банди које су „своју силу и моћ“ демонстрирали над голоруком нејачи. Тада су их моћне силе запада и читав цивилизовани свет сматрали и називали терористичком организацијом. Они то јесу били и, за чланове породица који су изгубили своје најрођеније и, са својих прадедовских огњишта од њих прогнани, до краја остали – терористи. Терористи који, за почињене злочине, нису праведно кажњени ни за један масовни ни појединачни злочин који су наредили или починили.На трибини су, поред председнице Удружења Наташе Шћепановић, говорили заменици Тужиоца за ратне злочине Миољуб Виторовић и Василије Сератлић, Генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић и председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић. Они су, као и чланови породица пострадалих косметских Срба и неалбанаца говорећи о својим невино страдалим сродницима, домаћу и ширу јавност подсетили на, и даље недовољно знане размере и методе затирања српског живља на Косову и Метохији од 1998. године до данас.
На трибини подсећања на невино пострадале српске цивиле код Дечана, говорено је и о отмици Белаћевачких рудара два месеца ккасније, најмасовнијем страдању Срба у истој, 1998. години, августа месеца у Ораховачкој жупи, само неколико дана касније у крематоријуму Клечка, Јами Волујак…
ЗЛОЧИНИ СУ ОСТАЛИ НЕКАЖЊЕНИ
Председница Удружења породица косметских страдалника Наташа Шћепановић је присутне подсетила да се у априлу навршава 24 године од прве масовне присилне отмице и сурових убистава Срба на Косову и Метохији.
-„У селима око Дечана, албански терористи су 22. и 23. априла 1998. године организовано отпочели киднаповања, злостављања и мучења недужних цивила српске националности. И поред тога што је наша држава на Космету била присутна у пуном капацитету, албански терористи су са кућних прагова одвели и убили најмање седморо српских цивила у селима Горњи Ратиш и Дашиновац. Злочини су читаве те године чињени широм Косова и Метохије, а страдали су у највећем броју Срби, али и Роми, Горанци, Бошњаци, Турци, као и Албанци који нису хтели да учествују у таквим злочинима.
Све се то одвијало под будним оком и под широко развијеним заставама Уједињених нација, НАТО снага и Европске уније. Удружење породица косметских страдалника, нагласила је Наташа Шћепановић, незадовољно је због „нехуманог, неодговорног и непрофесионалног односа специјалних међународних и домаћих истражитеља, што за последицу има да су готово сви злочини над косметским Србима и неалбанцима, остали некажњени“.
-„Уверени смо, такође да би, када би постојала истинска политичка воља званичника у Београду и Приштини, посебно у Приштини, и уз помоћ међународне заједнице, број несталих лица би значајно био мањи, а број процесуираних злочина, знатно већи“, истакла је Наташа Шћепановић. И додала:
-Тражимо проверу свих дозначених локација за које се верује да крију посмртне остатке несталих лица
-Захтевамо поштовање потписаних споразума, декларација и резолуција и видљиве резултате договореног
-Инсистирамо да се подржи, омогући и помогне изградња меморијала на свим оним местима где су се, посебно масовни злочини, догодили“…
ПОРОДИЦЕ НЕСТАЛИХ НИСУ САМЕ-„Окупљени на овој трибини, и овај пут исказујемо солидарност са породицама киднапованих, убијени и несталих Срба на Косову и Метохији“, казао је Генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић. Својим присуством упућујемо и поруке према свима који могу да на било који начин допринесу да се судбина свих чија је још увек непозната, расветли. И тако помогну породицама да крену према свом миру који им је преко потребан. Упућујемо и поруку охрабрења породицама које су на дугом путу патње, током претходних 24 године у којима нису сазнали судбину својих најдражих“.
У име Црвеног крста Србије, Љубомир Миладиновић је одао „истинско признање за рад и напоре које улаже Координација удружења породица као кровна организација, али и свако удружење појединачно, свих ових година на решавању питања несталих лица и коначном расветљавању њихове судбине, као и за пружање подршке породицама у настојању да се, колико је то могуће, умањи њихова патња. Свесни смо да то није било нимало лако за вас, обзиром да сте и сами најближи сродници несталих лица.
У својим настојањима да пружи подршку породицама у оквиру својих могућности, Црвени крст Србије је сарађивао и данас сарађује са удружењима породица несталих. У том смислу,истичемо веома добру сарадњу коју имамо са Удружењем породица косметских страдалника, чији нас циљ постојања и уједињује, а то је проналажење и расветљавање судбина киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији. То је, свакако приоритетна активност и Службе тражења Црвеног крста Србије. Сваком приликом истичемо да је решавање судбине несталих лица које је, пре свега, хуманитарно питање јер, ради се о дубоко људском питању које, у модерном свету може бити питање сваког од нас.
Због тога је потребно да сви који могу да помогну, допринесу решавању питања несталих константно улажу додатне напоре. Породице несталих треба да знају да нису, и не смеју, бити заборављене и остати саме“ казао је, између осталог, Генерални секретар Црвеног крста Србије.
ПРИШТИНА ИГНОРИШЕ ЗАХТЕВЕ ДА СЕ РАЗРЕШИ
СУДБИНА НЕСТАЛИХ СРБА
Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић истакао је да је те 1998. године, поред седам особа у Горњем Ратишу, убијено или нестало десет у Клечки, око 40 особа у Ораховцу и околини, као и десеторо рудара рудника у Белаћевцу, чија је судбина и данас непозната.
-„То је година у којој смо имали и пуно појединачних жртава и пуно киднаповања. Многе од тих особа се и данас налази на листи са именима 1.621 особе, која се и даље воде као нестале.
Приштина у последње време одбија да поступа по захтевима Комисије за нестала лица, односно захтевима да се на десетак локација на Косову и Метохији покуша расветљивање судбине једног броја лица која се воде као нестала. То њихово одбијање и избегавање обавезе је нешто што нас забрињава, поготову што нисам осетио да међународна заједница врши адекватан притисак на Приштину да те локације, претражи. Што се захтева Приштине за претрагом потенцијалних локација у централној Србији тиче, сваки од тих захтева је прихваћен, и врло брзо би отпочеле претраге терена. Читавом процесу, од почетка до самога краја, поред представника међународних институција и организација које се питањима несталих баве, присуствовали су и представници тамошње Комисије за нестала лица, као и представници удружења породица несталих Албанаца, а често и чланови породица које и даље траже своје нестале. Нама, на жалост, када је претрага локација на простору Косова и Метохије у питању, то није омогућено“, нагласио је Вељко Одаловић.
РАЗМЕЊЕНЕ ВАЖНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Током дела трибине затворене за јавност, ѕаменици Тужиоца за ратне злочине Миољуб Виторовић и Василије Сератлић су разговарали са члановима породица страдалих на Косову и Метохији. После дуже времена, разменили са њима информације и договорили појединачне сусрете у Тужилаштву за ратне злочине Републике Србије.
Г. Ђикановић
