Српска координација обележила Међународни дан несталих

Српска координација обележила Међународни дан несталих: 

                                   Где је још 9.969 људи?

   

Породицама несталих који су у Скупштину Београда дошли са транспарентом на коме је писало „Где су нестали?“ обратио се председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић. Он је  истакао да је питање несталих данас, најтежа последица сукоба у бившој Југославији. Одаловић је  нагласио да постоји озбиљан застој у решавању питања несталих, пре свега због понашања Загреба и Приштине, који се на сличан начин односе не само према захтевима Србије, него и према обавезама које имају све стране. -„После 30 година од почетка ратних сукоба на територији бивше Југославије, на списковима несталих, укупно је 9.969 особа. Од последњег обележавања дана несталих до данас, решили смо 11 случајева несталих лица српске националности. То је страшно, поражавајуће.  Очекујем да ће се ова садашња ситуација застоја превазићи. Да ћемо имати више информација о несталима, жртвама и процесима против злочинаца. И да ће се тако читав регион полако извући из блата“, казао је Одаловић.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, истакао је да верује  да ће Србија за месец дана донети закон о несталим лицима који је сада у нацрту. –„Око 95 одсто тог закона је готово. Закон се доноси да би могао да живи и да се спроведе“, нагласио је Антић.

Шефица Регионалне делегације Међународног комитета Црвеног крста Јелена Стијачић, подсетила је да је 2019. године пронађено и идентификовано 218 људи, прошле године свега 46, а у 2021. години до сада 43 лица. –„Уверени смо да се уз бољу регионалну сарадњу и размену информација, тај процес може и мора унапредити. Решавање питања несталих мора да се убрза и третира искључиво као хуманитарно питање, без политизације“, казала је Стијачић.

Генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир диновић оценио је да је питање несталих, питање солидарности, и да нико не сме бити задовољан стањем. –„Даље се може само сарадњом свих власти у региону и других актера. Породице несталих нису и не смеју бити саме и остављене. Упућујем и јавни позив породицама које то до сада нису учиниле,  да поднесу захтев и дају крв за ДНК, јер је то основ за даљи рад“.

Председник Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих са простора бивше Југославије Душко Челић нагласио је „да нестали гледају на живе и од њих очекују истину и правду, памћење. Гледају нестали и прате шта живи чине да правда стигне злочинце. А заборав је пут у понављање злочина.

Питање утврђивања судбине несталих је хуманитарно и цивилизацијско питање, и зато мора бити неполитично. Упркос најавама власти Хрватске и Србије о активирању по овом питања, приметан је изостанак резултата. У Хрватској и Босни и Херцеговини, према српским жртвама постоји дискриминација. На простору Косова и Метохије, још је горе. Јер, за Србе и неалбанце, постоји завера ћутања“, подсетио је Челић. И додао: „Међу неопходним корацима за унапређење овог процеса, је јединствена евиденција несталих, као и мапа страдања“.

У исто време као у Београду, Дан несталих обележен је и у Нишу, Краљеву и Грачаници.

Београдски скуп, којем су присуствовали специјални изасланик председника Србије за питања несталих Веран Матић и председник Веритаса Саво Штрбац, завршен је шетњом породица несталих до Ташмајданског парка, где су положени венци и цвеће на споменик несталима и страдалима у ратовима 1990-тих.

Р. Н.