Обележавање Међународног дана несталих

Конференцијама за новинаре у Приштини и у Београду, Удружење породица косметских страдалника и Ресурсни центар за нестала лица у Приштини, обележили Међународни дан несталих

 

                                ТРЕЋА ДЕЦЕНИЈА НАДЕ И БЕЗНАЂА

Заједничка борба и настојање дела српских и албанских породица несталих на Косову и Метохији, да подстакну све домаће званичнике и у  Приштини и у Београду од 2000. године до данас, као и све међународне и домаће институције и организације које се несталима и кршењем људских права баве, да се питањем свих несталих озбиљно и одговорно, коначно, почну бавити, настављена је и овогодишњим обележавањем Међународног дана несталих – заједно у Приштини и Београду.

А разлог је један – болан и јасан. Двадесет две године након завршетка оружаних сукоба на Косову и Метохији , на интегрисаној листи несталих се још увек налазе имена 1.630 особa чија судбина није разрешена. Нити се зна да ли су живи, нити им се гробови знају. У лабораторијама за ДНК анализу, уместо њихових имена, стоји број и шифра. А свако од њих је био нечији син, отац, брат, мајка, сестра… Ми, чланови њихових породица, за протекле две деценије, све смо сузе исплакали. Али се нисмо уморили трагајући за истином о нашим најрођенијима, борећи се за правду и истину. Јер, ми на заборав немамо право. Немамо ни бојазан да кажемо ко је крив што је листа несталих готово „залеђена“, што је све мање ексхумација и идентификација, а наша агонија и даље траје.

Институције, и међународне и домаће, затајиле су! Пале су на испиту хуманости. Сматрамо да је Европска унија најодговорнија што се питање киднапованих и несталих лица, од почетка није нашло за преговарачким столом Београда и Приштине у Бриселу. Одавно је требало сви они да схвате да је питање несталих не само за нас, чланове њихових породица, већ за  друштво у целини, најважније питање. Сасвим је сигурно да нам, без разрешења судбине и последњег лица киднапованог или несталог на Косову и Метохији, нема напретка. Нема помирења ни мира у региону, а сви званичници истичу да им је то најважније. Молимо их и тражимо од њих да то и докажу.

У име свих несталих, по ко зна који пут, са пуним правом тражимо: Договорите се и урадите оно што је давно требало урадити. Отворите архиве, размените информације,  пронађите све нестале. 

Ако већ нису живи, да им се макар гробови знају! 

 

ПРИШТИНА, 24. август 2021.

  

                           БЕЗ ПОЛИТИКЕ КОЈА УСПОРАВА ПРОНАЛАЖЕЊЕ НЕСТАЛИХ

 

Породице несталих на Косову и Метохији окупљене око  Ресурсног центра за нестала лица и оне које делују у оквиру  Удружења породица „Косметски страдалници“, чије је седиште у   Београду, положиле су цвеће испред обелиска у Приштини, споменика посвећеног свим несталим лицима на овим просторима.  На њему је порука исписана на албанском, српском и енглеском језику. Овим, нећ традиционалним чином, започето је заједничко обележавање Међународног дана несталих

 

-„Нема напретка у друштву, док су у нашој близини неископане кости несталих“, речено је на тргу испред Скупштине Косова. Јер, још увек се трага, или се само на речима трага, за још  1.630 особа несталих пре, током и након ратних сукоба на Косову и Метохији скраја двадесетог века. Породице киднапованих и несталих Албанаца, Срба, Рома, Бошњака… већ 22 године моле, апелују, траже од надлежених  да се питање свих несталих, коначно реши. И то што пре, јер ако се ексхумације и идентификације наставе садашњим темпом, ко ће једнога дана преузети земне остатке несталих и ко ће их од најближих, сахранити. Чини се да ова мука мучи само породице несталих, које год они нације и вере били!

Бајрам Ћеркинај, извршни директор Ресурсног центра за нестала лица не крије разочарење стагнацијом потраге за несталим лицима. Напомиње да је на то утицала и стална промена власти у Приштини. Али, кључно је што званичници и у Приштини и у Београду на питање несталих не гледају као на хумано, већ искључиво политичко питање.

-„Владина комсија за нестала лица још увек није у пуном саставу. Ми смо сакупили снаге да заједно утичемо на политику како би се ова тема деполитизовала, али као да нас не чују.  Они не могу да излече нашу бол, али могу да нам помогну убрзавањем процеса разоткривања истине о свим несталима“, сматра Бајрам Ћеркинај.

-„Поручујемо свима да нам помогну. Да ове породице добију барем посмртне остатке својих најмилијих. Потребно је истражити гробнице за које се годинама зна, и да оне буду откопане већ данас. Београд и Приштина имају своје радне групе и требало би да што пре седну за сто како би се дошло до резултата. Сваки проналазак, без обзира на нацију и веру, нама је велика утеха и нада да ће пронаћи и наше најрођеније, казао је заменик извршног директора Ресурсног центра, Негован Маврић.

Наташа Шћепановић, председница Удужење породица косметских страдалника, истакла је да недопустиво дуго траје процес проналаска несталих лица. Већина родитеља није дочекала да, макар у ковчезима, дочека своју децу и сахране их како то обичаји налажу. Јер, већ смо увелико у трећој деценији наде и безнађа.

-„Представници власти и са једне и са друге стране би требало да схвате да нема напретка ни изградње демократског друштва, ни  будућности и просперитета, све док су у нашој близини неископане кости и неидентификована тела. И док политичари одмеравају своје снаге у борби где нема победника ми, породице жртава трпимо, пролазећи кроз трауме које не престају. Прикривају се кости, гробови наших ближњих, да би се избегла одговорност, а одговорни су представници међународне заједнице – све оне земље чији су контигенти Кфора били на овим просторима, власти у Београду и Приштини“, нагласила је Наташа Шћепановић.

Овом приликом, Наташа Шћепановић је, по ко зна који пут,  позвала је представнике Београда и Приштине да седну за исти  сто и пронађу најбољи и најбржи начин како да пронађу сва нестала лица. -„Не године, већ деценије пролазе у чекању. Понестаје нам времена. Не пристајемо да се поигравате са проблемом несталих –  не желимо да овај процес бесконачно траје. Не желимо мешање политике и продужетак наше агоније, већ тражимо хумани однос према нашим жртвама и према њиховим породицама“, казала је   Наташа Шћепановић.

На платоу испред споменика свим несталим лицима, са представницима српских и албанских породица несталих лица,  разговарао је Андин Хоти председник Комисије за нестала лица Владе Косова. Подржао је њихове заједничке активности и пружио безрезевну подршку њиховим настојањима да заједно покушају да поспеше процес сазнавања истине о несталима.

-„Још увек не постоји конкретан план рада Комисије. Кажу да ће да раде оно што је најбоље. Наши захтеви су да се удаљи политика. Да се убрза проналазак масовних гробница за које се зна где су. Још увек не постоји искреност да се приђе овом болном питању које мучи наше породице“, одговорио је председнику Комисије господину Хотију, Бајрам Ћеркинај.

 

БЕОГРАД, 27. август 2021.

 

                                                 МАНИТЕ СЕ ПОЛИТИКЕ – ОТВОРИТЕ АРХИВЕ,

                                       РАЗМЕНИТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ, ПРОНАЂИТЕ НЕСТАЛЕ

 

Чланови породица несталих, представници сродних удружења, амбасада, институција и организација које се питањима  несталих баве и цивилног сектора, на заједничкој конференцији за новинаре српских и албанских породица несталих, на најбољи су начин подржали њихово настојање да се заједнички изборе за излаз из агоније која двадесет две године траје. Јер, 1630 породица и даље не знају судбину својих најрођенијих. – У Комисији за нестала лица Владе Републике Србије, учеснике конференција за новинаре у Приштини и Београду примио је, и са њима разговарао, председник Комисије Вељко Одаловић

 

Као и ономад у Приштини, на конференцији у Београду је говорило по двоје представника Удружења породица косметских страдалника и Ресурсног центра за нестала лица у Приштини и, у име чланова које ове организације окупљају, послали снажну, заједничку поруку: Власти и институције, а посебно међународна заједница, пали су на испиту хуманости када су нестала лица и њихове породице у питању. Времена за чекање више нема – ушли смо у трећу деценију наде и безнађа. Дугујете нам да се проблем несталих деполитизује и отворите пут ка већем броју ексхумација и идентификација свих несталих. Да им се, ако већ нису преживели отмице, макар гробови знају! Тражимо ли превише? 

Према евиденцији Међународног комитета Црвеног крста, 1.630 лица са територије Косова и Метохије се још увек води као нестало, јер њихова судбина није позната. Поводом Међународног дана несталих, као и из Приштине два дана раније, послали су молбу и захтев званичницима у Београду и у Приштини „да отворе фиоке и архиве, да дају информације и извештаје са места где су злочини почињени, јер они крију истину о несталим особама“…

-„Урадите нешто, договорите се, крените да разрешавате судбину још 1.630 лица по евиденцији Међународног комитета Црвеног крста, чија се судбина још не зна“, рекла је Наташа Шћепановић Пумпаловић, чији су родитељи у Истоку киднаповани.

По овој динамици, која је из године у годину све неповољнија када се о броју ексхумација и идентификованих тела говори,  сад ви замислите колико је још времена потребно да се сазна судбина још осталих 1.630. За ових 22 године, од када су наши најрођенији присилно одвођени и више их никада нисмо видели,   негде смо написали да смо све сузе већ исплакали, али се нисмо уморили. Не смемо се и нећемо уморити јер на заборав немамо право“. 

Свако своју бол носи како зна и уме. И, свакоме је његова мука највећа. Али, туга за дететом се не може упоређивати ни са чим. Бајрам Ћеркинај из Косовске Митровице, ни данас не зна шта је са његовим сином, чије се име налази на дугачкој листи несталих, двадесет две године. На конференцији у Београду, он је затражио од свих надлежних институција на Косову и у Србији, али и међународне заједнице да, савесно обављају своју дужност и испуне обећања која су давали породицама несталих лица, током двадесет година.

Бајрам Ћеркинај, који је извршни директор Ресурсног центра,  затражио је од надлежних да свој посао схвате озбиљно, јер бар толико, како је рекао, дугују породицама свих несталих особа.

-„Сматрам да се политичари не баве довољно питањем несталих  јер би, у супротном, било резултата. У последње време се политика бави собом, а врло мало нашим болом и бројним  проблемима које већ 22 године имају наше породице. Ми смо неколико пута поновили да воља политичара није била увек онако како треба. Иначе, да је било воље политичара, одавно би се ово завршило“, нагласио је Ћеркинај.

Маринко Ђурић, син Петра Ђурића из Истока који је са ближим рођацима изгорео у запаљеној кући, чекајући да их, по обећању КФОР избави из Истока и пребаци у централну Србију, говоро је о томе ко или шта може да нестане. –„Може да нестане предмет. Да се затури. Да га нема… Али како да нестане човек? Како је могуће да њега нема ни међу живима, ни међу мртвима, и још да се о томе касније ћути. А о сваком злостављању, отмици, убиству… припадници КФОР-а су сачињавали записнике, фотографисали,и то се негде чува. И скрива, као да се злочини могу сакрити“

Ђурић је изразио и лично задовољство што проблем несталих на исти начин третирају и српске и албанске породице окупљене око Удружења породица косметских страдалника и око Ресурсног центра, верујући да ће заједно бити јачи и, можда брже стићи до циља – одмрзавања процеса сазнавања истине о свим несталима, који је предуго залеђен“.

У таласу безумља, нетрагом је нестао и супруг Ђиље Хазири из Косовске Митровице. Поделила је злу судбину хиљада косметских жена. Остала је сама са децом, без јединог храниоца њихове породице. Ни тада, ни сада јој није лако. Ипак, она нерадо говори о личном проблему.

И овога пута, Ђиље Хазири је говорила о свим несталима. Присутне је упознала са радом, активностима и главним циљевима Ресурсног центра. Посебно је нагласила да су врата ове организације „широм отворена за све породице које имају нестала лица, без обзира на њихову етничку и верску припадност“.

///////////

АФ 1  Председница Удружења породица косметских страдалника Наташа Шћепановић:

                                                        И ПОРЕД ОПСТРУКЦИЈА, ОПСТАЈЕМО

-„Ово нису  наше прве заједничке активности. Оне су почеле много раније. Жеља нам је, и поред потешкоћа и опструкција са обе стране, да заједничким снагама – снажније и енергичније утичемо на све релевантне факторе, како би дошли до истине и пронашли сва присилно отета лица.

Породице жртава трпе док политичари одмеравају своје снаге и вуку потезе као на шаховској табли. Прикривају се и уништавају кости и гробови да би се избегла одговорност, а одговорни су и Београд и Приштина и представници међународне заједнице. И, нарочито оне државе, чији су контингенти КФОР-а били на тим просторима. И зато им ми поручујемо: Господо, седните за исти сто, договорите се и поштујте договор. Изнесите све информације и архиву коју имате, и пронађите нестала лица“.

 

Гордана Ђикановић

 

Beograd, 30. avgusta 2019. – Konferencija za medije i manifestacija Koordinacije srpskih udruzenja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivse Jugoslavije, koja se organizuje povodom Medjunarodnog dana nestalih lica. FOTO TANJUG/ RADE PRELIC/ bk