На 20. годишњицу повратка прогнаних Срба у завичај, у Осојану служен и парастос невино пострадалим источанима, покрај споменика који је подигло Удружење породица косметских страдалника
НЕ ЖЕЛИМО СУКОБЕ СА КОМШИЈАМА,
ВЕЋ ДА ЈЕДНИ ДРУГЕ ПОШТУЈЕМО
У Осојану, највећем повратничком насељу на Косову и Метохији, установљен је и одржан први ,,Ђедов сабор“, посвећен Митрополиту Амфилохију и годишњици повратка Срба на своја огњишта. Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије и Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће верног народа који је одасвуд дошао у завичај из којег је јуна 1999. године протеран, служили су Свету архијерејску литургију у Цркви Светог архангела Гаврила у Осојану и парастос невино пострадалим Србима у источкој општини
У Осојану, селу покрај Истока, пре двадесет година отпочео је организовани повратак прогнаних Срба одлучних да се, по сваку цену, врате на згаришта њихових до темеља попаљених кућа, изграде нове домове и ту, на прадедовској земљи, наставе да живе. У црквеној порти је и споменик за незаборав, са уклесаним именима источана – жртава албанског терора, који је подигло Удружење породица косметских страдалника. Чланови породица страдалих на Космету, посебно они чијим је сродницима овај камени обелиск посвећен редовно, у организацији Удружења, долазе из централне Србије и осталих српских енклава у Осојане, да се поклоне сенима њихових најрођенијих.
Владика Теодосије је захвалио Митрополиту Јоаникију што је дошао у Осојане да заједно служе Свету литургију на јубиларни дан – двадесет година од повратка мештана у ово село 2001. године. Али, „и за сву љубав према нашим светињама на Косову и Метохији и нашем напаћеном народу, који истрајава у подвигу опстајања на овим светим просторима. Хвала ти, казао је Владика Теодосије, што си продужио божанско дело нашег драгог Митрополита блаженог спомена Амфилохија, који је пре двадесет година овде служио Свету литургију и укрепио овај народ Божији на немогући подвиг обнове, повратка и васкрсења овога села и живота на овим просторима“.
У својој беседи, Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је нагласио: -„Митрополит Амфилохије је видио тајну косовског вјековног распећа, али и његов смисао, јер нас је Господ својим крстом оснажио да идемо за Њим свједочећи Његову вјеру, голготу, али и Васкрсење. Ваше страдање овдје 1999. године била је народна, али и Христова голгота, и распеће народно и Христово. Ваш повратак на своја огњишта, иако су била порушена и сагорела, био је почетак Васкрсења. А овај јубиларни дан, послије двадесет година, доживљавамо као мало Васкрсење. Ваш повратак био је величанствен, нешто најљепше и најузвишеније што се догодило послије страдања 1999. године.”
Присетио се владика Јоаникије и дана када је у Осојане долазио са Митрополитом Амфилохијем, који је у то време повратницима, како је казао, много помогао, пре свега морално, али и на другачији начин: -„Били сте у шаторима, гдје сте се смрзавали до дубоко у јесен. Све вам је то било слатко јер сте били своји на своме, на наследној земљи коју сте наслиједили од својих предака, али и поред гробова ваших милих и драгих и ове Светиње коју сте касније обновили“, казао је владика. И додао: Знали сте шта чините, гдје се враћате и који је смисао тог повратка. Зато је достојно што обиљежавате овај дивни јубилеј. Послије 20 година, хвала Богу, овдје имате јаку заједницу, школу и болницу, и свештеника, и своју цркву… И ово је велика нада за наш опстанак на Косову и Метохији“, истичући да осојанска заједница много значи за цео српски народ, који заједно са њима проживљава њихову муку и патњу. И брине се о светињама и о народу на КиМ, који чува своје огњиште, веру и светиње“.
-НАШ ЂЕДО ЈЕ НА СВОМЕ СРЦУ НОСИО КОСОВСКО РАСПЕЋЕ-
-„Један од оних који је носио косовско распеће и страдање на своме срцу, био наш Ђедо, који је остао у души свога народа и на неки начин још је присутнији од када је отишао. Памте се његове ријечи, а његово дјело све више свијетли.
Вашим повратком, направили сте дјело које је за памћење, за историју, за поезију и зато га треба обиљежавати. Није вам било лако, било је потресно. Али и када сте се вратили, иако нисте имали крова над главом, ви сте пјевали и били радосни. И да останете у тој и таквој радости, ако Бог да. Ваша заједница живи пуним животом и можете бити примјер другима. Ваш повратак није био без смисла и значаја јер видимо да се цио наш народ полако враћа Косово и Метохију. Ми смо народ Видовдана и КиМ ма гдје год живјели“, закључио је митрополит Јоаникије.
–ДОКЛЕ ГОД ПОЈУ СВЕТИЊЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ,
ОВУ СВЕТУ ЗЕМЉУ НЕ МОЖЕМО СМАТРАТИ ИЗГУБЉЕНОМ-
Пожелевши повратницима да њихов повратак буде благословен и да успеју у свему, владика Јоаникије је беседио: -„Вратили сте се чистога срца и велике љубави. Имате Свету службу, молитву, Божији благослов. Докле год поју светиње на Косову и Метохији, а појаће до скончанија свијета и вијека, ако Бог да, ми Косово и Метохију нећемо доживљавати као изгубљено него као своје. Тиме што је распето и што страда само је више и дубље наше“, поручио је из Осојана, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, закључивши „да не желимо сукобе са комшијама већ да једни друге уважавамо и поштујемо“.
-„Сећамо се тог августа 2001. године када смо се сви скупили испред школе у Осојану, рашчистивши прво стакло и шут од спаљене школе, како би могли да служимо Свету литургију. Та Света служба Божија, коју је служио наш добри Митрополит Амфилохије и његове речи су биле темељ одрживог повратка људи у Осојане. Његове речи су биле речи наде и охрабрења, унеле су дух наде и свежине у оно што је било запустело и осиромашило. За две године нисмо могли препознати ову земљу и ово место.
Света литургија пре давадесет година и речи Митрополита Амфилохија на овом месту, биле су нада живота и опстанка повратника на овим просторима. Људи су били помало уплашени и све време се смењивала радост због повратка и туга због околности у којима су се нашли приликом повратка. Иако није са нама, ми осећамо молитве нашег Митрополита Амфилохија и његову љубав за наше светиње. Нека овај данашњи сабор буде почетак нашег саборовања у спомен Митрополита и обележавање повратка у Осојане. То нас обавезује да истрајемо на крсном путу који се завршава Васкрсењем, рекао је Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије.
Речи добродошлице онима који су у Осојане дошли да са тамошњим житељима обележе тај значајни датум, упутио је домаћин, председник Општине Исток, Малиша Ђурић. -„И данас се метохијски народ пита чиме је заслужио судбину страдалника и расељених повратника. Кроз Светосавље себе чинимо одлучнијима и храбријима, где ће брат бити брат. Те 2001. године повратак Срба у Осојане био је велика медијска вест и питање: Има ли живота у паклу? Ни данас не бледе слике призора запаљеног и опустошеног Осојана. И док се повратницима срце ледило, а разум постављао мноштво питања без решења, појавио се Митрополит Амфилохије.
На отвореном пољу, поред порушене Цркве Светог архангела, где је небо био једини кров, окренут према истоку, са крстом у руци високо подигнутим у ваздух, Митрополит тада поче молитву а народ прихвати отворена срца. Митрополит је за овај народ био први свештеник, исповедник, први учитељ, први лекар, заштитник, први хлебоносац. Његова љубав, мудрост, храброст и проницљивост је отопила лед у нашим срцим, залечила ране, дала нам храброст и наду, разагнала мржњу као судбину, пробудивши Божанску љубав ради победе над злом. Попут пророка, Митрополит Амфилохије нам је оставио завет да будемо у страху Божијем, јер тако можемо победити зло“, казао је Малиша Ђурић, цитирајући речи самог Митрополита Амфилохија. Да је Косово наша зеница, наше срце, срце нашега срца, наш свети град Јерусалим и да се њега, као своје душе, никада нећемо одрећи“, рекао је малиша Ђурић.
У име породица невино пострадалих у Истоку и околини, окупљенима се обратила Наташа Пумпаловић Шћепановић из Истока, чији су родитељи јуна 1999. године киднаповани у Истоку. Председница Удружења породица косметских страдалника Наташа Шћепановић, нагласила је: -„Данас се сећамо оних који су пострадали јер су волели своју земљу и свој кућни праг. Наша је обавеза да их не заборавимо, да се изборимо да се дозна све о њиховим судбинама и да дочекамо да се казне они који су починили сурове злочине. Да наше страдање буде уткано у историју српског народа, да остане трајно сећање и опомена да се никоме и никада не догоде овакви злочини. Заувек ћемо чувати успомену на наше мученике“, обећала је Наташа Шћепановић.
Гордана Ђикановић
