У свим православним храмовима у централној Србији, на Косову и Метохији и у дијаспори, Видовданском литургијом обележене 632 године од битке на Пољу косовском
ВИДОВДАНСКИ ПОМЕН И СЕЋАЊЕ НА СВЕ СРПСКЕ ЈУНАКЕ
Најсветији дан у Срба, Видовдан и 632-годишњица Боја на Косову, пригодно су обележени у Крушевцу, манастиру Грачаница и свим православним храмовима где Срби живе, у цркви Светог Марка у Београду, на Газиместану.Порта средњовековне српске светиње, манастира Грачаница је на Видовдан, 28. јуна 2021. године била препуна верника и поштоваоца српске традиције. А иза манастирских зидина се одвијао паралелни живот: Паркинг је био готово празан. На њему није било возила српских званичника, како је ранијих година било, али је око манастира био присутан велики број припадника косовске полиције. Јер, да подсетимо, кроз Грачаницу – тик уз манастир, пролази пут којим се из Приштине стиже до Гњилана, Косовске Каменице…где Срба од 1999. године више готово и да нема. Литургијом у манастиру Грачаница, коју је служио Српски Патријарх у саслужење владика и свештенства Епархије рашко – призренске, почело је обележавање Видовдана на Косову и Метохији. Порта ове средњовековне православ не светиње била је испуњена верницима, оних у које је истински и трајно уткан видовдански дух. Након видовданске литургије, додељено је ордење „Мајка девет Југовића“, мајкама са четворо, петоро и више деце, установљено пре петнаестак година.
На Газиместану, пред Спомеником косовским јунацима, традиционално већ, служен је парастос свим пострадалим косовским јунацима, од Боја косовског д Чо дана данашњег. И поново, паралелан живот који је свакодневица косметских Срба –Око споменика Срби са националним знамењима и транспарентима на којима су исписане јасне поруке. А, на свим прилазним путевима који воде до овог јединственог знамења и симбола српског страдања и победе- истовремено, видљиво је присуство значајног броја косовских полицајаца. На срећу, као и у Грачаници, и овај је скуп српских патриота протекао без инцидената.
Чланови породица пострадалих косметских Срба током деведесетих година од албанских злочинаца, на Видовдан се окупљају у цркви Светог Марка у Београду. Видовданску литургију је, уз саслужење свештенства, служио отац Трајан – некада старешина цркве Свети Никола у Приштини.
Ни овој литургији, као ни онима на Косову и Метохији, нико од српских званичника није присуствовао. Оно што је још тужније је да је на Видовданској литургији, из године у уистину, све мање верника и поштоваоца српске традиције.
Зато, чини нам се са разлогом постављамо питање: Да л ије, као што смо веровали, Видовдан уистину уткан у наше национално биће?
Света архијеријска литургија на Видовдан, у Грачаници: Уз ове светиње, овде је наш дом
Порта манастира Грачаница, била је премала да прими све православне вернике, од којих су многи претходну ноћ допутовали из далека, да би присуствовали светој Видовданској литургији.
Патријарх Српске православне цркве Порфирије је у Манастиру Грачаница служио свету архијерејску литургију поводом Видовдана, уз саслужење митрополита црногорско-приморског Јоаникија, владике рашко-призренског Теодосија, милешевског Атанасија, пакрачко-славонског Јована, аустралијско-новозеландског Силуана, ремезијанског Стефана, свештенства и монаштва.
У беседи, Патријарх Порфирије је поручио: „Сваки пут када дође на Косово и Метохију, знам да сам се вратио у дом. О томе сведочи ова света Грачаница, Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка, толико светиња сведоче о томе да је ово наш дом и зато су ми срце и душа испуњени радошћу.
Нас је Господ сабрао да прославимо Видовдан, да прославимо оно што Видовдан носи са собом, што је био, што јесте и што ће бити. Да прославимо седам векова од постојања овог бисера, ове лепотице, цркве Грачанице коју је подигао свети краљ Милутин. Сваки пут сигуран сам сви ми, а за себе исповедајући кажем: када дођем на Косово и Метохију, разумем дубински, а не могу ни себи ни другима да објасним да сам се заправо вратио у свој дом, да сам, баш као што Господ говори у причи о блудном сину. Сваки тренутак када сам одсуствовао одавде, странстовао у непознатој земљи, бавио се темама и стварима које ме одводе од себе, одводе од Бога, раздвајају од браће.
Косово и Метохија је земља у којој смо се родили за Христа и стекли много тога што други или не могу или не желе да разумеју. „Наша имена и презимена јесу Грачаница, Дечани, Пећка Патријаршија, Света Тројица, Девич, Богородица Лјевишка, Косово и Метохија, наше име и наше презиме јесте православна црква, јесу то бисери и драгуљи културне светске баштине. Али, пре тога, то јесте баштина наших отаца, наша баштина, баштина Срба православних. И то не треба никоме да смета, свако има своју баштину и своју културу, свако се на неки начин Богу моли. Црква пред којом стојимо, треба ли икоме говорити чија је баштина.
Грачаница јесте наше око, уши, срце, то је оно за шта се Кнез Лазар на Видовдан определио. Када нам кажу: „Одреците се Грачанице и светиња на Косову, одреците се Косова и Метохије“… Па, господо, да ли бисте пристали да вам ископају око, да вам одсеку уши, да вам ишчупају срце. Знамо ми добро да не бисте пристали, а хтели бисте то од нас. Ми чујемо, гледамо, осећамо Видовданом и Грачаницом, а то значи браћо и сестре Христом и његовим Јеванђељем. То је Видовдан“, казао је Патријарх Порфирије. И додао: -„Браћу Албанце видимо као своју браћу Сигуран сам да се можемо разумети и живети, расти и градити. Само нека нас не уче миру и заједници они који сеју раздоре међу људима, а имају само неке стране интересе“.
Патријарх Порфирије на Газиместану:
„Да живимо као хришћани и ширимо љубав“
Као и деценијама уназад, и овог 28. јуна, на Газиместану је испред Споменика косовским јунацима, служен парастос свим српским јунацима страдалим у Косовском боју 1389. године, па све до данас.
Парастос је служио Партијарх српски Порфирије уз саслужење владике рашко-призренског Теодосија, митрополита црногорско-приморског Јоаникија, других црквених великодостојника и монаштва и свештенства Епархије рашко-призренске.
Обраћајући се хиљадама оних који су на Видовдан походили поље косовско, Патријарх српски је казао: „Ми изнова обнављамо косовски завет и изнова се заветујемо цартству небеском, као и свети кнез Лазар. Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека. То је оно царство које нас оплемењује и које нам даје снаге да носимо свој крст и да живимо као хришћани, да живимо и да ширимо љубав и заједништво. Прво у нашој кући, да се не делимо, већ да се миримо, јер нас жртва косовког кнеза Лазара и свих који су за њиме ишли и страдали, од косовског боја па до данашњега дана, обавезује да се миримо и превазилазимо своје неспоразуме, да се објединимо и да нађемо снаге да идемо даље“.
У својој беседи, Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је окупљеном и свеколиком српском народу, поручио: „Наша снага је у јединству, а не у свађама и раздору. Ма где ишли и где год се налазили, када дођемо на Косово, свако од нас осећа да је дошао на своје рођено огњиште. То није осећање мржње и пакости, него осећање љубави и племенитости. Када уђемо у Грачаницу или Пећку Патријаршију или Високе Дечане, обасјава нас вечно царство коме се заветовао кнез Лазар, а то је Христово царство, царство Божије. Нек овај велики, дивни сабор на Косову и Метохији, на српској освештаној земљи буде свима благословен“..
Патријах Порфирије је на спомен комплексу Газиместан разговарао са присутнима. Предочио им је да је Видовдан важан као празник, те да је једнако важно поимање косовског завета на хришћански начин. -„Косовски завет није имао за циљ да било кога елиминише или избрише, него напротив, да утемељи јеванђељске вредности које се могу скупити у две координате: љубав према Богу читавим својим бићем, али и љубав према другим људима као према самом себи. Ако није тако, то је знак да треба још да растемо у Христу“, казао је Патријарх Порфирије.
Г. Ђикановић
