На округлом столу у Нишу, представници српских и албанских породица несталих разговарали о неопходности убрзавања процеса проналажења свих 1.643 лица чија је судбина и даље непозната
НЕСТАЛИ, АГОНИЈА КОЈА ПРЕДУГО ТРАЈЕ
У организацији Удружења породица косметских страдалника и сарадњи са Ресурсним центром за нестала лица у Приштини, а уз подршку и финансијску помоћ Европске Уније, Међународне комисије за нестала лица (ИЦМП), Уједињеног Краљевства и Програма Уједињених нација за развој – Канцеларија за Србију (УНДП), у Нишу је средином октобра одржан округли сто о погрешним идентификацијама класичном методом, која повећава ризик од грешке у проналажењу несталих. Усаглашеним заједничким препорукама, од званичника се тражи исказивање јасне политичке воље да се ухвате у коштац са проблемом несталих, како би међународне и домаће институције убрзале процес проналажења свих оних чија је судбина неразјашњена
Породице киднапованих и несталих окупљене око Удружења породица косметских страдалника, на скуповима попут овог, заједно са породицама несталих Албанаца дугих двадесет година траже одговоре од надлежних: Зашто је ексхумација и идентификација из године у годину све мање, тек неколико лица буде идентификовано? И, због чега ,још увек, нису успоставили механизам за брже расветљавање судбина свих несталих на Косову и Метохији којих је, на данашњи дан, чак 1.643 ?
Више од две хиљаде идентификација извршених 1999. и 2000. године, обављено је на основу одеће и личних предмета пронађених са људским остацима, без ДНК анализе. Испоставило се да је ова метода за резултат имала и погрешне идентификације. По ИЦМП подацима, након прикупљених референтних узорака породица лица која се још увек воде као нестала, 1.882 сета тих узорака не поклапа се са 699 јединствених постморталних профила ДНК неидентификованих тела која се налазе у мртвачници у Приштини.
У јужном делу Косовске Митровице, урађено је 88 реексхумација лица идентификованих класичном методом. Иако на узорку који није био репрезентативан, након урађених ДНК анализа, утврђена је упозоравајућа чињеница – од реексхумираних, 17 одсто их је било погрешно идентификовано.
За све породице које још увек трагају за својим несталим ближњима, бол не престаје. Агонија и трауме трају… Они имају право на истину. Право да знају. Округли сто ,посвећен погрешним идентификацијама као могућем узроку спорог расветљавања судбина несталих, имао је за циљ да подстакне чланове породица чији су сродници идентификовани класичном методом, без примене ДНК анализе, да размотре и прихвате прикупљање генетски референтних узорака. То је једини начин откривања погрешних идентификација и могло би убрзати процес разоткривања истине о свим лицима несталим на Косову и Метохији.
И јавно објављивање базе података о свим лицима који су у сукобима на простору некадашње Југославије током деведесетих нестала, а чија судбина није разјашњена, верује се, уз могућност исправљања постојећих и уношења нових података и сазнања помоћи ће смањењу броја несталих у региону.
Након поздравних речи Наташе Шћепановић, председнице Удружења “Косметски страдалници” и Бајрама Ћеркинаја, координатора Ресурсног центра за нестала лица у Приштини, председника Удружења “Глас родитеља” у Косовској Митровици, учесницима округлог стола обратиле су се Франсин Пикап, стална представница УНДП у Србији и Шантел Кер, први секетар Амбасада Велике Британије у Србији. Уводна излагања имали су Метју Холидеј, шеф Одељења за Западни Балкан Међународне комисије за нестале и Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Србије. О искуствима других земаља у решавању проблема неидентификованих лица, говорио је Амор Машовић, председавајући Колегијума директора Института за нестала лица Босне и Херцеговине.
Другог дана скупа у Нишу, разговарало се о могућим заједничким или усклађеним активностима представника српских и албанских породица и удружења породица несталих, а посебну пажњу свих присутних изазвала је презентација радне верзије Базе података активних предмета несталих лица из сукоба на територији бивше Југославије, коју је представио Метју Холидеј. Модератори су били Метју Холидеј (ИЦМП) и Иван Јовановић (УНДП), а у дискусији су учествовали готово сви учесници овог округлог стола. На неопходност израде и јавног објављивања јединствене базе података активних предмета несталих лица из сукоба на територији бивше Југославије, поодавно се указује. Сервер Комисије садржи све прикупљене податке у јединственој бази која обухвата све нерешене случајеве у региону током деведесетих. И када буде објављена, база се може сматрати радном, јер подразумева кориговање погрешно унетих података, отварање нових, непријављених случајева, прихватање сугестија удружења породица несталих и уношење свих промена до којих се временом долази. Поред радне базе података, формирана је и јавна база података која ће бити доступна јавности, сачињена и усаглашена на основу података из база које су формиране по пријавама чланова породица у централној Србији, Црној Гори и територији Косова и Метохије. Њена доступност јавности биће могућа након договора све три стране и представљаће коначну верзију .
Представници ИЦМП-а се залажу за јединствену базу података „која би била у њиховој ингеренцији са могућношћу ревизије података, уз сарадњу са удружењима породица несталих“.
Франсис Пикап:
Поновно узoрковање отклониће могуће грешке
-„Проблем погрешних идентификација класичном методом, који се примењивао пре установљења ДНК анализа од стране ИЦМП, намеће потребу да се сви такви случајеви реше кроз поновљено узорковање крви или бриса чланова породица несталих. У договору и сагласју са институцијама које се овим баве, незаменљиву и кључну улогу имају постојећа удружења несталих Срба и Албанаца. УНДП је подржавао и подржаваће институције и све који се питањима несталих баве, не би ли се пронашао и идентификовао што већи број несталих. Јако је добро и важно да породице несталих свих етничких заједница сарађују, али је неопходно и да институције сарађују. Јер, размена и обелодањивање информација би, свакако, допринело убрзавању процеса, а резултат- значајно већи број идентификација, не би изостао. То би подразумевало и већи приступ правди“.
Френсис Пикап је апеловала на доношење Закона о несталим лицима у Србији, какав већ имају државе у окружењу, како би породице несталих могле остваривати своја права.
Шантел Кер:
Неопходна боља сарадња и јачање веза Београда и Приштине
-„Поздрављам одржавање овог округлог стола и сличних састанака и радионица са којих шаљете снажну, заједничку поруку властима и институцијама да од њих очекујете плодотворнију сарадњу и јачање веза између Београда и Приштине.
Желимо да изградите бољу будућност и сигурно сте на добром путу. Ваше партнерство шаље јаку поруку да заједнички рад јесте пут ка бржем решавању проблема. Ми смо ту да вас подржимо и остајемо посвећени подршци да истрајете у заједничким напорима да се сазна судбина свих лица са листе несталих“.
Наташа Шћепановић:
Како може човек да нестане, да од њега нема ни гласа ни трага?
Наташи Пумпаловић Шћепановић из Истока, јуна 1999. године киднаповани су отац и мајка и чланови уже и шире фамилије који нису хтели да напусте своја вишевековна огњишта. Њена истрајна борба за истину и правду за српске, али и све невине жртве на Космету, улази у трећу деценију.
-„Недопустиво је да се у условима узнапредовале технологије не могу пронаћи толика тела. Тешко је живети док су око нас сакривене гробнице, неидентификована лица и нерасветљене судбине. Још једном, заједно дижемо глас у име више од 1.600 Срба, Албанаца, Рома и припадника осталих националности чија је судбина непозната већ 21 годину“.
Наташа Шћепановић указује да велику сметњу у расветљавању судбине несталих представљају и погрешне идентификације. -“ Многе породице су извршиле само визуелно препознавање мртвих и сахранили их, а да ни сами нису били сигурни да су то њихови сродници. Мора се извршити њихова ексхумација и урадити ДНК анализа, да бисмо имали прецизну идентификацију.
Јер решавање судбине несталих је предуслов за будућност једног друштва. Ми, чланови породица несталих не можемо живети спокојно, у безнађу, док су делови тела разасути по недођијама, док ни њихов гроб не знамо, ни у каквим су мукама окончани њихови животи. У једно смо сигурни. Не може човек да нестане. На нама је да натерамо надлежне да пронађу места где су укопани и да процесуирају све који су одговорни за злочине против човечности.
Удружени са албанским породицама несталих, заједно их стално морамо подсећати да морају пронаћи све сакривене гробнице, идентификовати до последњег лица са листе несталих и расветлити њихове судбине. Мени су нестали родитељи. Године 2003. пронађено је неколико костију за које је утврђено да су остаци мога оца, а о мајци и даље ништа не знам. Плашим се да неко те кости премешта и уништава како би омео правду. Јер, проналажење остатака лица која се налазе на листи несталих, услов је да се процесуирају особе које су злочин наредиле и које су злочине починиле. А иста бол зближила је српске и албанске породице. Настојимо да удруженим снагама извршимо притисак на институције, посебно јер се ради о цивилима, невиним жртвама ратних злочина… Нико од њих није страдао ни лако, ни само од метка, већ је злостављан, мучен, масакриран… Очекујемо да Специјално тужилаштво и Специјализована већа Суда у Хагу подигне оптужнице против свих оних који су злочине наредили или починили.
И са овога места, окупљени заједно, тражимо озбиљну сарадњу и координацију свих актера у овом процесу, отварање свих архива које су у поседу међународних и домаћих мисија и организација. Тражимо заштиту сведока, проверу свих локација за које постоје индиције да крију посмртне остатке несталих лица. Тражимо да у све тимове буду укључени представници породица. Очекујемо професионалне и непристрасне истраге и суђења за све отмице и убиства. Тражимо и да Држава Србија коначно донесе закон о цивилним жртвама рата и правима њихових породица“…
Бајрам Ћеркинај:
Наше су ране неизлечиве – зарашће тек када сазнамо истину
Током оружаних сукоба на Косову и Метохији, Бајраму Ћеркинају је нестало тринаесторо чланова фамилије, међу којима је и његов син. Иако је загазио у девету деценију живота, не посустаје у настојањима да се разреши судбина свих несталих на Косову, без обзира на њихову националну и верску припадност. Јер, како он каже, свима нам је туга иста.
-„Никада јавно нисам говорио о моме сину, нити о несталима из моје породице. Било би то неправедно према осталима. Не могу да поменем њихово име, а да не именујем остале…. Сви они сада имају једно име, без обзира да ли су то Срби, Албанци или неки други… Док год се о њима ништа не зна, док год њихове породице не добију њихове земне остатке како би их достојно сахранили, сви они имају заједничко име. Сви се они исто зову – „Нестали“. И много их је. Зато не одустајем од потраге за истином о косовским жртвама, али и мотивишем младе да ову борбу наставе.
Годишње се нађу само два, три човека… Већина породица је свесна да су њихови нестали сродници мртви и желе само да их сахране. Међутим, има и оних који верују да има још живих. То су првенствено мајке којима су узета деца. Оне се надају да њихова деца нису убијена и верују да ће их наћи“.
Коментаришући то што је потрага за несталима ујединила Србе и Албанце, Бајрам Ћеркинај истиче да „свако људско биће осећа исту бол, без обзира на веру и националност. Учим своје потомке како треба да поштују туђу патњу, који трпе исту бол. Не може мене више да боли што сам изгубио сина од српске мајке која је претрпела исти губитак. И наша и српска рана је неизлечива, а може зарасти тек када сазнамо где су наши нестали“ .
Вељко Одаловић:
Усаглашена основна начела по питању несталих
Наводећи чињеницу да још има 1643 нерешених случајева на територији републике Србије, Вељко Одаловић се осврнуо на недавни састанак делегација Београда и Приштине у Бриселу, где је договорено формирање заједничке комисије која би задржала постојећи модел радних група уз активну подршку релевантних тела међународне заједнице, ради ефикаснијег решавања судбина несталих. Указујући на „кооперативност Србије која је доставила на увид преко 2000 докумената у вези са проблематиком несталих лица, апеловао је да се у најкраћем року доставе форензички извештаји из периода 1999-2000. године које поседују међународне институције које су у мандату УН-а. Проблем погрешних посмртних идентификација које су рађене класичном методом, упућује породице које сумњају, на нови поступак давања крви ради ДНК анализе. Регистрованих таквих случајева има око 20 одсто. Процес решавања судбина несталих лица уз настојање изналажења ефикасног механизма у трагању за посмртним остацима, допринео би политичкој стабилизацији региона.
Подржавајући напоре удружења породица несталих да се открије судбина свих несталих, Вељко Одаловић је нагласио: -„На простору бивше Југославије нестало је 10.025 лица. Имамо четири хиљаде тела и делова тела где нема поклапања. На Косову се води као нестало 1.643 људи, а у Приштини има око 350 тела и делова тела која нису идентификована. На овом округлом столу косовска и српска страна треба да се договоре како да ступе у контакт са породицама несталих ради укључивања у идентификацију тих тела. Бол породица несталих не сме да буде талац нерешених и нескладних политичких односа, а искреније и боље ангажовање политичких чиниоца Београда и Приштине отворило би архивске документе који би утицали на решавање судбина неидентификованих несталих лица.
Више од две хиљаде идентификација 1999. и 2000. године обављено је на основу одеће и личних предмета, без ДНК анализе. Испоставило се да то није поуздана метода. Потребно је да власти у региону омогуће приступ информацијама из својих војних и цивилних архива како би се процес проналажења несталих убрзао“.
Проблем несталих лица је део Вашингтонског споразума и Бриселског дијалога, подсетио је Вељко Одаловић, и додао. -„Пре више од месец дана у Вашингтону су председник Србије Александар Вучић и косовски премијер Авдулах Хоти потписали документа која укључују и питање несталих лица. Очекујем да ће то бити нова подршка и квалитет целом овом процесу. У Бриселу су усаглашена и основна начела по питању несталих. Разгвоварали смо да се учине напори да се све архиве отворе и у Приштини, и да се додатно изврше претраге архива у Београду. Требало би да се формира једна заједничка комисија која би била састављена од представника Европске уније као председавајућег, људи који воде политички дијалог на нивоу Београда и Приштине, као и да породице несталих буду позиване на те састанке“.
Метју Холидеј:
ДНК метода – једини поуздан начин идентификације
Представљајући радну верзију јединствене регионалне Базе података лица несталих у сукобима на просторима бивше Југославије, Метју Холидеј је део излагања посветио примени софистицираних форензичких техника – ДНК методи, која је једини поуздан и најважнији елемент код идентификације пронађених посмртних остатака.
-„У Србији је до сада обрађено 38.000 узорака са 97 одсто поклапања. На територији Косова је, у месецима након завршетка сукоба, 2.000 лица идентификовано без ДНК анализе. У односу на укупан број узорака, поклапање износи 68,9 одсто. Притом, у мртвачници у Приштини, постоји између 300 и 400 неидентификованих узорака који указују да су последица насиља и сукоба.
Када регионална База података активних случајева несталих особа постане јавна, моћи ће да се утврди тачан број активних случајева несталих особа на Западном Балкану. Осигурали смо инструменте за идентификовање дуплих случајева, оних који су се на списковима у више од једног државног органа, омогућиће се отварање и затварање случајева и ажурирање евиденције у реалном времену и утврђивати спорни случајеви за разматрање на билатералном нивоу. Допринеће, уверен сам, унапређењу регионалне сарадње кроз транспарентну размену података о активним случајевима несталих особа. До сада, на жалост, није постојао механизам којим би они могли властите податке, на транспарентан начин делити са другима и да истовремено добијају ажуриране податке у реалном времену. На основу строгих сигурносних стандарда за обраду и заштиту података, ИЦМП је прикупио и архивирао податке о несталим особама, које су доставили партнерски национални органи у пројекту, надлежни за тражење несталих особа. ИЦМП ће пружати и континуирану техничку и административну подршку за одржавање ове базе података, укључујући креирање и постављање наменских апликација за базу података, хостинг базе података на централном серверу и помоћ при уношењу и анализи података.
Верујемо да ће ова заједничка база података значајно повећати изгледе за проналажење значајног броја од око 12.000 преосталих несталих особа у региону Западног Балкана“.
Амор Машовић:
Нема напретка, без јасне политичке воље
Лична и искуства Института којим руководи, Амор Машовић је пренео учесницима скупа.
-„Искуства у трагању и идентификацији посмртних остатака жртава из ратних сукоба у Босни и Херцеговини датирају од 2001. године, од када се искључиво примењује ДНК метода. Тај модел, који је у ингеренцији ИЦМП, за резултат има три четвртине решених случајева – 75 одсто од укупног броја несталих у БиХ. Ипак, остало је још 7.500 нерешених, неидентификованих узорака. У читавом процесу идентификације, издвојен је 381 узорак који је изван мандата ИЦМП, јер се ради о остацима костију војника из ранијих ратова и несрећа.
Сматрам да свака радна група – тим за нестала лица, а то јесте наше позитивно искуство, мора обезбедити присуство члана породица несталих, тужиоца, представника судске медицине, припадника криминалистичке полицију, судију и представника институције надлежне за идентификацију. У овим осетљивим ситуацијама разрешавања судбине несталих лица, кључна је политичка воља оних који одлучују“.
Проф. др Сузана Матејић:
Судско-медицинске истраге, императив у разрешавању судбина несталих
Угледни форензичар, која се свакодневно суочава са последицама безумља које је за собом оставило хиљаде зверски убијених недужних људи различите доби, Сузана Матејић је и овом приликом показала да су и чланови породица несталих и убијених, у сталном фокусу њеног размишљања.
-„Чланови породица несталих, годинама већ, живе у медицинској агонији, посебном феномену који дуго траје. Са јединственим болом и патњом, узрокованих немогућношћу разрешења судбина њихових најближих сродника. Права чланова породица да знају истину и обавезе надлежних институција у решавању проблематике несталих лица су у потпуном нескладу.
Дугачак је списак њихових угрожених права. Пре свих, права на истину о пострадалима. Судско – медицинске истраге су императив за разрешавање судбине несталих лица. Императив је права, тачна база података са свим фазама обраде, до коначне идентификације узорака. Погрешке у попису базе података, морају се кориговати. Грешке настале у прикупљању пост – мортем података такође, као и грешке у лоцирању масовних гробница на терену.
Проблем доступности НН телима у мртвачници у Приштини мора се што пре разрешити, ради форензичких обрада, као и отварања архива које поседује Приштина. Излазак из зачараног круга погрешних идентификација је немогућ без сарадње чланова породица и њихових припадајућих удружења са институцијама које се овом проблематиком баве. Предуслов за то је подизање свести свих учесника у овом процесу, зарад остварења јединог циља – решавања судбине свих несталих лица“.
УСАГЛАШЕНЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ПРЕПОРУКЕ
Представници удружења српских и албанских породица несталих лица, начелно су се сагласили о следећим заједничким ставовима и препорукама:
- Позивају се представници надлежних домаћих институција да значајно појачају политичку вољу, као и техничке и друге напоре у разрешавању судбине несталих, укључујући и међусобну сарадњу учесника кроз механизам Групе за нестала лица.
- То подразумева неопходност отварања свих сопствених архива, али и јачање својих стручних и техничких капацитета, у складу са Заједничком декларацијом о несталим особама са Лондонског самита о Западном Балкану из 2018. и другим потписаним документима.
- Породице заједнички позивају Групу за нестала лица, а посебно надлежне домаће институције, да се споразумеју о објавлљивању Регионалне базе података несталих лица.
- Породице поново заједнички наглашавају да решавање питања несталих не сме бити политизовано, да процес сазнавања истине предуго траје и да сви они имају подједнако право на брже решавање судбине свих несталих- њихових најмилијих. Институције које се питањима несталих баве, имају подједнаку обавезу да учине све што је у њиховим надлежностима, да ова права породица испуне.
- Разрешавање судбине несталих мора бити неизоставан део и један од приоритета бриселског дијалога, а породице несталих морају бити редовно информисане о договорима који се током бриселског дијалога постигну о мерама које ће предузети у циљу разрешавања судбине несталих.
- Позивају се државе које су имале своје контигенте у саставу КФОР-а и осталих међународних мисија, као и међународне организације које су биле присутне на терену, да омогуће надлежним домаћим и међународним институцијама приступ документима из својих архива и информацијама које могу помоћи утврђивању судбине свих несталих.
- Присутни чланови удружења породица несталих изражавају спремност да, у тесној координацији са надлежним домаћим и међународним институцијама, помогну у решавању проблема неидентификованих и евентуалних погрешних идентификација. У случајевима када за тим постоји потреба, у сарадњи са институцијама, комуницирали би са члановима породица из својих средина о значају и потреби да дају своје узорке крви за ДНК методу, као и о другим адекватним начинима решавања овог проблема.
- Учесници дискусије су констатовали да им је истоветна и заједничка бол и патња кроз које годинама пролазе чланови породица несталих, свих националности у потрази за својим најмилијима. Нагласили су неопходност и предности заједничког деловања и заједничких порука српских и албанских удружења и породица нсталих које окупљају породице, посебно према институцијама и политичким актерима.
- Учесници су се начелно сагласили и изнели низ идеја о даљем заједничком залагању, деловању и наступању у циљу убрзавања процеса на утврђивању судбине несталих. Посебно траже од домаћих политичких одлучилаца и институција да испуњавају своје обавезе на бржем проналажењу и идентификацији тела несталих, и да о свему томе информишу чланове породица, као и јавност.
- Потребно је да чланови породица и удружења, заједнички или свако у пољу свог деловања, наступају у медијима и континуирано информишу јавност о потреби бржег проналажења свих несталих, без обзира на њихову националну припадност. И, да редовно говоре у медијима и јавности о препрекама и изазовима у том процесу и проблемима са којима се породице несталих суочавају.
Припремила Гордана Ђикановић
