О НЕСТАЛИМА, НА МАРГИНАМА СПОРАЗУМА И РАЗГОВОРА БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ
Готово двадесет две године чланови породица несталих и киднапованих скраја деведесетих на Косову и Метохији, стрпљиво и са зебњом чекају вести о њиховим најрођенијима. Данас се на листи несталих налазе имена још 1.643 особе чија судбина није разјашњена, од чега трећину чине косметски Срби. Процес ексхумација и идентификација је скоро стао, па је Удружење породица косметских страдалника небројено пута молило, тражило, захтевало од УНМИК-а, КФОР-а, ЕУЛЕКС-а, привремених институција на КиМ и званичника и институција у Београду да убрзају процес разоткривања истине о несталима. И у сусретима са њима, добијали смо обећања „да ће учинити све, како би се сазнала истина о свим несталима на Космету.
Сви су се они читаве две деценије поигравали како са несталима тако и са нама – њиховим породицама, јер се несталима нису бавили ни одговорно, ни професионално. Као разлог све мањег броја идентификованих, углавном су наводили недостатак информација. Последњих месеци, у разговорима делегација Београда и Приштине на различитим нивоима и на различитим местима, учинило нам се да нестала лица, и званично, постају сфера њиховог интересовања. Верујући њиховим изјавама, помислили смо да ће се, коначно, питање несталих наћи у врху приоритета. Почетком јула је чак најављена израда нацрта кончног споразума о несталим лицима у оквиру Бриселског споразума.
Након потписивања Споразума о економској стабилизацији односа између Београда и Приштине у Вашингтону, где се питање несталих налази при крају овог документа, по ко зна који пут се породицама киднапованих и несталих на Космету чини да су преварене, да се опет налазе на почетку… јер, питање несталих се као узгред помиње. Хоће ли другачије бити ових дана у Бриселу?
Хтели бисмо да верујемо да хоће. Нема нам друге него да се и даље надамо да ће пронаћи кости наших сродника. Да ће они, који дочекају истину, моћи достојно да их сахране. Да им се макар гробови знају…
До тада, агонија и безнађе чланова породица киднапованих и несталих се настављају.
Г. Ђикановић
