Удружење породица косметских страдалника и Ресурсни центар за нестала лица из Приштине, заједно обележили Међународни дан несталих
НЕСТАЛИ НЕ СМЕЈУ ОСТАТИ БРОЈ – ОНИ ИМАЈУ ИМЕНА
У организацији Удружења породица косметских страдалника и сарадњи са Ресурсним центром за нестала лица у Приштини, а уз финансијску подршку Европске уније, ИЦМП и УНДП, поводом Међународног дана несталих су у Приштини и Београду одржане заједничке конференције за новинаре представника српских и албанских породица лица несталих на Косову и Метохији. Конференција под називом: „НЕСТАЛИ НЕ СМЕЈУ ОСТАТИ БРОЈ – ОНИ ИМАЈУ ИМЕНА“, у Приштини је као и у Београду, у истом саставу учесника и са слањем идентичне поруке почела симболично, у минут до 12.
На конференцијама су говорили: Председница Удружења „Косметски страдалници Наташа Шћепановић, Координатор Ресурсног центра за нестала лица Бајрам Ћеркинај, Маринко Ђурић, Ђиље Хазири, Севдије Османи и Гордана Ђикановић.
Двадесетједну годину након завршетка оружаних сукоба на Косову и Метохији, на интегрисаној листи несталих се још увек налазе имена 1643 особе чија судбина није разрешена. Нити се зна да ли су живи, нити им се гробови знају. У лабораторијама за ДНК анализу, уместо њихових имена, стоји број и шифра. А свако од њих је био нечији син, отац, брат, мајка, сестра, супружник… Ми, чланови њихових породица смо за протекле две деценије, све сузе исплакали. Али се нисмо уморили трагајући за истином о нашим најрођенијима, борећи се за правду и истину. Јер, ми на заборав немамо право. Немамо ни бојазан да кажемо ко је крив што је листа несталих готово „залеђена“, што је све мање ексхумација и идентификација, а наша агонија и даље траје.
Институције, и међународне и домаће, затајиле су. Пале су на испиту хуманости. Сматрамо да су они најодговорнији што се питање киднапованих и несталих лица, свих претходних година, није нашло за преговарачким столом Београда и Приштине у Бриселу.
Одавно је требало сви они да схвате да је питање несталих не само за нас, њихове породице најважније питање. Сасвим је сигурно да без разрешења судбине и последњег лица киднапованог или несталог на Косову и Метохији, нема напретка. Нема помирења ни мира у региону, а сви званичници истичу да им је то најважније.
Зато са пуним правом тражимо: Договорите се и урадите оно што је давно требало урадити. Отворите архиве, размените информације, пронађите све нестале.
Вратите достојанство свим невиним жртвама и њиховим породицама, поручено је у Приштини и Београду у сусрет Међународном дану несталих.
ПРИШТИНА, 25. август 2020.
ИНСТИТУЦИЈЕ ПАЛЕ НА ИСПИТУ ХУМАНОСТИ
Негујући вишегодишњу добру сарадњу, а у склопу заједничких активности које организују, представници и чланови породица несталих лица окупљених око Удружења породица косметских страдалника и Ресурсног центра за нестала лица у Приштини, поводом Међународног дана несталих положили су цвеће испред Споменика посвећеном свим несталим лицима, у центру Приштине. Потом је, као што је и планирано ту, пред обелиском који сведочи о безумљу скраја деведесетих, одржана заједничка конференција за медије Ресурсног центра за нестала лица из Приштине и Удружења „Косметски страдалници“ из Београда. Заједничка порука чланова породица несталих је да њихови најрођенији чија судбина до данас није разрешена, никада неће бити заборављени – борба за истину се наставља.
Бајрам Ћеркинај, координатор Ресурсног центра за нестала лица је овом приликом истакао: -„ Од надлежних институција тражимо да се расветли судбина несталих без обзира на њихову националну и верску припадност. Чланови породица несталих лица нису добили никакву информацију након последњег састанка делгација Косова и Србије у Бриселу, на коме је требало да буде речи управо о несталим особама.
Не знамо шта је до сада урађено, осим што су рекли да ће то бити прва тачка дневног реда”, навео је Ћеркини. Он је указао и да закон о несталим лицима и даље “стоји у некој фиоци”, и додао да је неопходна политичка воља за решавање овог питања.
Наташа Шћепановић, председница Удружења „Косметски страдалници“ чије је седиште у Београду, из центра Приштине је поручила „да чланови породица несталих не могу сами да пронађу своје најмилије, ма колико се пуне две деценије трудимо. Неопходна је, неизоставна је помоћ институција надлежних за ова питања, како у Приштини тако и у Београду.
А наш заједнички именитељ јесу туга и бол који предуго трају. Наша борба је истрајна и тешка. Неподељено је мишљење да су наши нестали од свих заборављени а ми, чланови њихових породица, препуштени себи самима у исцрпљујућој борби да сазнамо истину. Свесни смо чињенице да сами не можемо пронаћи наше нестале. Зато смо се удружили да заједно, и албанске и српске породице које своје нестале траже, вршимо стални притисак на све актере, на све међународне и домаће инстутуције и организације – да нам помогну у расветљавању судбине свих несталих лица.
Сви они који су починили злочине морају бити процесуирани, морају се пронаћи именом и презименом, морају бити праведно кажњени“.
Наташа Шћепановић је поручила да нестали не смеју остати бројеви и напоменула да нема напретка док постоје тајне гробнице и док се не реши овај хуманитарни проблем.
Милорад Трифуновић, координатор Ресурсног центра за нестала лица је затражио „да се питање несталих уврсти у дневни ред преговора Београда и Приштине.
Писмено смо доставили захтев да прва тема преговора буде расветљавање судбине несталих. Међутим, до дана данашњег, према нашим информацијама, није било речи о несталима. Нећемо да останемо на овоме. Мораћемо да радикализујемо наше захтеве. Нема нам друге“….
БЕОГРАД, 27. август 2020.
…РАЗГОВАРАЈТЕ, ДОГОВОРИТЕ СЕ, ПРОНАЂИТЕ НАШЕ НЕСТАЛЕ…
Представници српских породица киднапованих и несталих на Косову и Метохији – чланови Удружења породица косметских страдалника и албанских породица испред Ресурсног центра за нестала лица у Приштини, на заједничкој конференцији за новинаре у Београду, као и два дана раније у Приштини, затражили су од међународних и званичника у Београду и Приштини да се питањима несталих почну одговорније бавити. Да уложе више напора него што је то чињено у претходних двадесет и једну годину, како би се утврдило шта се десило са још 1.643 људи који, од оружаних сукоба на Косову и Метохији до данас, нису пронађени.
Процес ексхумација и идентификација је у вишегодишњем застоју. Нема размене информација о потенцијалним масовним и појединачним гробницама, нетрагом су нестали сателитски снимци, записници и извештаји КФОР-а и УНМИК-а, који се на злочине односе. Од њих, али и од Приштине и Београда, чланови породица несталих захтевали су да се отворе архиви и размене информације о лицима која се и данас воде као нестала пре, за време и након сукоба на Косову и Метохији.
-„Нема напретка ни у једном друштву, докле год постоје тајне гробнице и неископане кости. Зато тражимо отварање свих архива и евиденција у вези са потенцијалним гробницама. Тражимо свеобухватне и професионалне истраге. Тражимо потпуну заштиту сведока који незаштићени, у страху за себе и своју породицу, још увек ни са ким нису поделили оно што, као очевици и сведоци злочина, знају. Њих треба охрабрити и подстаћи да доказе које имају, изнесу не стрепећи од одмазде.
Заложите се за проналажење свих 1.643 киднапованих и несталих особа, без дискриминације“… рекла је, између осталог, председница Удружења „Косметски страдалници“, Наташа Шћепановић.
Бајрам Ћеркинај из Ресурсног центра за нестала лица у Приштини нагласио је: -„Наша бол је иста. Исте су нам ране. И зато наше породице треба да буду и да остану заједно. То је једини начин да нас чују они у чијим је рукама истина о несталима.
Политичари у Београду и Приштини се играју са судбинама несталих. Нису учинили ништа да помогну. Плашим се да неће ни у будућности. Не треба да се заваравамо како ће представници Србије и Косова на разговорима о нормализацији односа у Бриселу, открити било шта о несталим особама. Сви политичари из Србији и са Косова, што они знају никада нису рекли. Оно што треба да раде, никад нису радили. Да јесу, не би се на данашњи дан, после две деценије од када им се губи сваки траг, као нестала лица на Косову, водиле још 1.643 особе .И остали учесници конференције за новинаре одржане пред Међународни дан несталих – Маринко Ђурић, Ђиље Хазири, Севдије Османи и Гордана Ђикановић, нагласили су незадовољство спорошћу процеса сазнавања истине о несталима. Ако се темпо проналажења несталих настави као последњих неколико година, породице 1.643 несталих још дуго ће чекати да сазнају где су тела њихових најближих. Многи чланови њихових породица, за двадесетједну годину агоније и безнађа остарели су чекајући и питање је колико њих ће дочекати истину. Проблем несталих, Београд и Приштина само заједно могу да реше.
У заједничком апелу, породице несталих Албанаца и Срба поручили су да су институције пале на испиту хуманости:
-Сматрамо да су они најодговорнији што се питање киднапованих и несталих лица, свих претходних година, није нашло за преговарачким столом Београда и Приштине у Бриселу. Одавно је требало сви они да схвате да је питање несталих не само за нас, њихове породице, најважније питање. Породице киднапованих и несталих од вас траже да разговарате о несталима, да се договорите. Урадите оно што је давно требало урадити. Отворите архиве, размените информације, пронађите све нестале…
Припремила : Гордана Ђикановић
Фотографије : Медија центар Београд
