У организацији Удружења породица косметских страдалника, одржана трибина под називом: Кршењем Резолуције 1244 до етнички чистог Космета
Игор Поповић, руководилац Групе за правосуђе и имовинско-правна питања у Канцеларији за Косово и Метохију:
КРШЕЊЕ НАЈЕЛЕМЕНТАРНИЈИХ ЉУДСКИХ ПРАВА ТРАЈЕ
-„Све оне заборавне и „заборавне“ хоћу, посебно данас да подсетим, да се од 250.000 инторно расељених лица, мало ко вратио у свој завичај – на Косово и Метохију. Ова се лица и данас суочавају са многим изазовима, иако је још Резолуција 1244 створила оквир за повратак и обавезала међународну војну и цивилну мисију – УНМИК и КФОР да уложе све могуће напоре за повратак свих избеглих и расељених лица. Споразум Хакеруп – Човић из 2001. Године, оквир за успостављање привремене самоуправе на Косову и Метохији из 2001. Године су, такође, обавезали све органе да сарађују са Високим комесаријатом Уједињених нација о повратку интерно расељених и расељених лица. То је требало да буде приоритет, али није.
Повратак је остварен на веома малој површини, углавном у Метохију, у изоловане енклаве. Практично да и немамо повратак у околини Подујева, у Обилићу, Косову Пољу… Нешто их се вратило у Призрен, у село Новаке, али су тако изоловани, у само овој години претрпели бројне нападе, крађе и уништења имовине. И у Клини се нон-стоп дешавају крађе имовине оних који су се одважили на повратак. Слична је ситуација и у готово свим повратничким срединама на Космету. Ни то, међутим, вандалима није довољно. Не престају ни физички напади на повратнике са јасном поруком да, као и у време масовних отмица и убистава српског живља, стоји жеља и намера стратега идеје о независном Косову, а то је етничко чишћење.
Имовину прогнаних Срба, узурпирале су њихове дотадашње комшије, Албанци, како се никада десетине хиљада српских породица не би вратило на своја вишевековна огњишта. И данас је узурпирано око 40.000 стамбених објеката и непокретне имовине. Имамо 18.000 тужби за уништење и оштећење објекта, за незаконито присвајање и черупање фирми и предузећа у којима су та лица радила. Самим тим, изгубљена је привредна супстанца за одрживи опстанак косметских Срба – становништва које је остало да живи на овој територији и оних који би се евентуално вратили.
Све су чешћи и случајеви ометања поступака повратка, кроз монтиране процесе, где људе осуђују за наводне ратне злочине над Албанцима. Потенцијалне повратнике хапсе, монтирају се кривичне оптужнице… Једна од помоћи коју Канцеларија за Косово и Метохију пружа је и финансирање професионалне одбране ухапшених лица. Ангажовали смо адвокате у кривичним поступцима, па смо нека лица успели да ослободимо.
Што се тиче осталих помоћи везаних за имовинске односе, обезбеђујемо , такође, бесплатну подршку: Упућујемо оштећене како да остваре своја права, дајемо правне савете шта треба да ураде како би покренули судски поступак. Имамо и пројекте правне помоћи – успоставили смо сарадњу са Канцеларијом Европске уније у Београду, финансирајући пројекат правне помоћи где се лицима које желе да подигну поступак за повраћај њихове имовине, обезбеђују адвокати који иду на Косово и Метохију. Бесплатно по оштећеног, адвокати одлазе код тамошњих правосудних органа, у општине, свуда где треба како би покренули поступке за повраћај узурпиране имовине. И поред честе опструкције, има и резултата.
И, на крају, вратићу се на повратак који је, на жалост, такав јесте, занемарљиво мали. Али, свака је породица и сваки појединац који свој живот веже за косметски простор где се и најелементарнија људска права и даље крше, значајан је и вредан поштовања и дивљења.
Повратак се, међутим, не тиче само Срба који су живели на Косову и Метохији. Цела Србија, практично васколики српски народ је исконски везан за Косово и Метохију. Ваљало би да се, свремена на време сви сетимо својих корена и, можда размислимо о томе да се придружимо нашим сународницима и ојачамо српску заједницу на Косову и Метохији.
Морамо се, коначно, окренути себи самима“.
Гордана Ђикановић
