Др Љиљана Крстић: ,,ДАН КОЈИ ПОСТАЈЕ СИНОНИМ ЗА ЗЛОЧИНЕ И ПРОГОН“

     У организацији Удружења породица косметских страдалника, одржана трибина под називом: Кршењем Резолуције 1244 до етнички чистог Космета

 

Шеф Одсека за нестале у Комисији за нестала лица Владе Србије, Др Љиљана Крстић: 

 

    ДАН КОЈИ ПОСТАЈЕ СИНОНИМ ЗА ЗЛОЧИНЕ И ПРОГОН

-„Данашњи дан је, и после 21 године, једнако и болан и незабораван. Јер, 10. јун је ипак синоним и за прогон, терор и уништења српског и неалбанског становништва . А подсетила бих само, да су сврха и начела повеље Уједињених Нација,  првенствено одговорност Савета Безбедности УН за очување међународног мира и безбедности. Веровали смо и да је циљ доношења Резолуције 1244 била искрена потреба и одлучност да се омогући повратак и остајање у својим домовима свим житељима Косова и Метохије, уз гаранцију успостављања мира и гарантовање безбедности за све.

То што је трбало да представља заштиту и спасење српског и неалбанског становништва, заправо је  добило неочикавини обрт. Последице тога се и данас и осећају и памте, пре свега због организованих  масовних убиства, масовних отмица и нестанка, прогонства десетина хиљада људи које нико није хтео да заштити… Од 10. јуна 1999. године, 1495 лица је нестало и убијено. Били су то мањински народи и етничке групе – Срби, Роми, Црногорци, Албанце лојални Србији, Египћани, Ашкалије, Бошњаци…

Још 2004. године, под покровитељством специјалног представника генералног секретара УН, а у контексту Резолуције 1244, формирана  је Радна група за лица која се воде као нестала у оквиру дијалога Београд – Приштина којом председава Међународни комитет Црвеног крста. Захваљујући и овом механизму рада, до сада је решено преко 3300 случајева.

Састанци су често били тешки и мучни, некада без видљивих помака али, Радна група је опстала – састанци на том нивоу и даље се воде између Београда и Приштине. 

Поред поменутих 3300 случајева, на простору Косову и Метохије имамо још нерешених 1644 случаја несталих лица. У целом региону је то још 10025 несталих лица . Наду да ће се и њихова судбина сазнати, проналазимо у потписаној  заједничкој Декларацији о несталим лицима коју су јула 2018. године у Лондону потписали  премијери земаља Западног Балкана и Европске уније.

Иначе, последњи састанак Радне групе за нестала лица одржан је фебруара у Београду, а Радна група задужена за спровођења оквирног плана за нестала лица у складу са Лондонском Декларацијом, састала се марта месеца у Будви. Састали су се представници три стране – Србије, Црне Горе и такозваног Косова. Најважнија тема била је како решити и разрешити проблеме везано за базу података активних случајева. Прецизније, договорити сачињавање и објављивање јединствене базе података,  која је од кључног значаја и за цео регион.

Комисија за нестала лица Владе Србије, нагласила је на крају Др Љиљана Крстић, и даље ће спроводити свој циљ, а то је решавање свих случајева несталих лица. Не само због дуга према несталима, већ и зарад спокојства њихових чланова породица које ни после двадесет и две године, још увек не знају где су њихови најрођенији“.

 

Гордана Ђикановић