Двадесетпетогодишњицу рада, Државна Комисија за нестала лица обележела пригодним програмом уз презентацију драгоцене публикације
НЕСТАЛА ЛИЦА, ПРОЦЕС КОЈИ ТРАЈЕ
Обележавање двадесетпетогодишњег деловања и рада Комисије за нестала лица Владе Србије, у Београду је 18. децембра почело потресним казивањем стихова Драгане Мајсторовић, које је ова мајка окамењеног срца посветила сину Ивану, киднапованом седамнаестогодишњаку из Приштине. Уједно, ово је поред надахнутог увода и говорења о злој судбини хиљада киднапованих и несталих којима је Милена Парлић најављивала учеснике овог значајног догађаја, био најпотреснији сусрет са болом свих мајки које су у безумљу ратних сукоба, остале без своје деце.
Поздрављајући чланове породица киднапованих и несталих, малобројне представнике Владе Србије, представнике верских заједница, амбасада, домаћих и међународних организација и институција…чланица Владине Комисије за нестала лица – сестра киднапованог Владимира Младеновића из Вучитрна Милена Парлић, нагласила је: -„У вихору ратне деценије на заласку 20. века, са распадом Југославије, добили смо нове ограде у порушеним градовима и селима, посејана нова и разрушена стара „туђа“ гробља, обележене и необележене јаме и стратишта…Закорачили смо у нови век под тешким теретом бескрајних личних трагедија, несрећних судбина, заустављених живота, жртава без каменог обележја, без места за свеће и молитве… А свеће невино пострадалима палимо свуда у региону – од Крајине до Метохије, стварајући кошмарно сазвежђе сећања и бола. Иако многи ветрови дувају да их угасе, захваљујући породицама жртава, Влади Републике Србије, владиним, невладиним и међународним организацијама и институцијама, свима вама који сте данас овде, чувамо их од заборава.
Дуг, мукотрпан процес трагања за несталим лицима и драгоцена сазнања и чињенице до којих је Комисија за нестале у четврт века трајања долазила, од заборава ће чувати и књига која је пред вама. Публикација је својеврсно сведочанство и њени аутори нису морали у помоћ позвати машту, како би трагику осликали бар у њеној приближној језивости. Довољно је било да оно што су видели, лично доживели и преживели током двадесетпетогодишњег рада заједно са породицама жртава забележе. Истовремено, и да се побуне против морално-етичких падова савремене цивилизације.
Идеја водиља за публикацију таквог сведочанства јесте, да се у границама интектуалних и стручних могућности, запажања о људским трагедијама, ставе на увид садашњим и будућим генерацијама чињенице о размерама и околностима страдања пре свега српских цивила у региону, са превасходним циљем да се такво зло – злочини и страдања, никада и никоме више не догоде“, казала је Милена Парлић.
Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељка Одаловић је говорио о резултатима рада Комисије, али и проблемима, потешкоћама и опструирању оних који имају информације, документације и архиве, а и даље их од јавности скривају, што директно успорава процес разоткривања истине о несталима.
Потом је Коста Којић пореклом из Хрватске, ученик треће године Електротехничке школе „Раде Кончар“ у Београду, у име све деце која су у вихорима ратова изгубили очеве и дедове, прочитао своју песму „Тата“.
Регионални координатор за нестала лица Међународног комитета Црвеног крста Фабијан Бурдије је, између осталог, говорио о будућој петогодишњој стратегији МКЦК везано за проблем несталих на просторима некадашње Југославије.
За породице жртава присилних нестанака и отмица, идентификација посмртних остатака, један је од првих корака ка остваривању елементарних људских права и досезању правде која у хиљадама случајева није задовољена. О значају учешћа ИЦМП у том процесу, говорио је шеф Програма за Западни Балкан Међународне комисије за нестала лица, Метју Холидеј.
Програм Уједињених нација за развој, већ неколико година подржава напоре државних органа и удружења породица несталих у Републици Србији и у региону Западног Балкана, на проналажењу лица несталих током оружаних сукоба на територији бивше Југославије. На решавању овог хуманитарног и цивилизацијског питања, породице и друштво, УНДП је развио посебно партнерство и сарадњу са Комисијом за нестала лица Владе Републике Србије, о чему је говорила представница Уједињених нација за развој, Франсин Пикап.
Трагедију и егзодус је са својим народом преживњавала Српска православна црква. Рањена и мучена, док су са нагорелих греда јечала звона, пружала је утеху, јачала веру у избављење и уливала наду верујућем српском народу. Подсећала нас је да се под крстом молимо, да заједно издржимо док нас разапињу. Да сва искушења, ма колико она тешка и велика била и колиго год трајала издржимо јер, Божији суд је једина правда у коју сви страдалници верују, на шта је подсетио протојерејСрпске православне цркве Стојадин Павловић.
-„Стиховима смо отворили ово данашње окупљање на које су нас сабрали наши убијени и нестали, и стиховима ћемо завршити. Ове стихове нашег познатог песника Рајка Петрова Нога које ћу прочитати, упућујемо, рекла је Милена Парлић, свим страдалим лицима, али и онима који се још увек налазе на листи несталих:
…СПАВАЈТЕ МОЈИ УМРЛИ БЕЗ ГРОБА И БЕЗ БИЉЕГА.
НЕКА ВАС ВЈЕТАР ЗАГРЛИ, ЗАВИЈЕ ПОКРОВ СНИЈЕГА
И НЕКА МАЈКУ ЗБОДЕНУ, И ЊЕНУ ЦРКВУ ЈЕЛИКУ,
БИЈЕЛИМ РУХОМ ОДЕНУ ЗА НАШУ ТУГУ ВЕЛИКУ“…
Г. Ђикановић
