Девета Скупштина Коалиције за РЕКОМ и дванаести Форум транзиционе правде, одржани под слоганом:
“Да жртве живе у памћењу друштва“
Иницијатива за РЕКОМ је средином децембра у Загребу организовала 9. Скупштину Коалиције за РЕКОМ и 12. Форум транзиционе правде. Ово је јединствено регионално окупљање активиста за заштиту људских права, представника удружења породица и жртава, активиста, правника… и многих који се на различитим друштвеним нивоима баве транзиционом правдом. Овогодишњи загребачки форум под називом „Да жртве живе у памћењу друштва“, био је посвећен даљњем јавном заговарању, како би се израдио и прихватио службени регионални попис свих жртава у ратовима и оружаним сукобима деведесетих на просторима некадашње Југославије.
О досадашњем раду Иницијативе за РЕКОМ, изневереним очекивањима да ће државе у региону где је било ратних и оружаних сукоба искрено и формално подржати оснивање Регионалне Комисије за нестале, што намеће неопходност реструктуирања Иницијативе за РЕКОМ, циљевима и задацима РЕКОМ-а, јачању мрежа за помирење… говориле су и покретачице Иницијативе за РЕКОМ Наташа Кандић и Весна Тершелич.
Генерални директор за суседство и преговоре о проширењу Кристијан Данијелсон је, говорећи о Министарском састанку – Берлинском процесу из априла 2018. у Берлину, присутним делегатима Скупштине РЕКОМ поручио: -„Спремни смо да подржимо акције које долазе из региона и за регион. Замолили смо бившег генералног директора Европске Комисије Пијер Мирела да вам помогне, како бисмо видели начин којим можете постићи консензус на путу према напред“.
Господин Мирел је, обраћајући се делегатима Скупштине и присутним гостима, између осталог нагласио: -„Ваша иницијатива има подршку Европске Комисије и, нарочито, Немачке и Француске. За сада, сасвим је очигледно, да државе изнутра, не показују вољу за договорима и резултатима, када је транзициона правда у питању.
Иницијатива и одговорност да се стање промени су на вама, а снажну подршку Европске комисије, понављам, имате“.
Делегати Скупштине Реком су, након излагања и дискусија о реструктуирању Иницијативе за Реком, донели Одлуку о будућим приоритетима процеса РЕКОМ.
„Где су и чиме се баве хашки осуђеници после затворске казне”, била је тема последњег панела на којем су представљени резултати истраживања које је спровела Иницијатива младих за људска права у Хрватској, Србији и на Косову и Метохији.
Организације цивилног друштва, окупљене унутар Иницијативе за РЕКОМ, дуже од десет година заговарају оснивање Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима и попис људских губитака у вези са ратовима у периоду од 1991. до 2001. године, које су и саме до сада прикупиле релевантну документацију и на основу емпиријског истраживања, утврдиле идентитет и околности смрти око 20.000 ратних жртава.
Млади активисти из Хрватске, Србије и са Косова и Метохије, након двогодишњег мониторинга јавних наступа ратних злочинаца у срединама из којих долазе, имају слична сазнања: У свим постјугословенским друштвима оптужени и осуђени за ратне злочине, углавном се доживљавају као хероји. Због истих закључака упозоравају на њихово неометано, активно учестовање у политичком животу.
Скупштина Коалиције за Реком и Форум за транзициону правду у пост-југословенским друштвима били су фокусиран на неопходност суочавања са истином – утврђивање чињеница о страдањима, спречавање порицања злочина и одговорности, а све у циљу помирења некада зараћених страна у сукобима на простору некадашње Југославије. У раду Скупштине и Форума учествовали су и Маринко Ђурић и Гордана Ђикановић из Удружења породица косметских страдалника, Негован Маврић и Милорад Трифуновић координатори у Удружењу породица киднапованих и несталих на Косову и Метохији и представник Удружења Срба из Хрватске “Суза”, Владо Шашо.
Да подсетимо: Пре једанаест година, покренута је Иницијатива за оснивање Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим тешким кршењима људских права учињених на подручју бивше СФРЈ.
Изражавајући саосећање са жртвама свих народа на територији некадашње Југославије, Коалиција за РЕКОМ се противила и противи се злоупотреби жртава у политичке сврхе и надметању у виктимизацији, залажући се за отворени дијалог у региону, истраживање и анализу чињеница о злочинима који су почињени. Да, колико је год могуће, помогну у утврђивању судбина оних који се и даље налазе на листи несталих…Одлучни су да заједнички допринесу прихватању чињеница о свим ратним злочинима и обнове поверење између појединаца, народа и држава у регину.
Да би РЕКОМ непосредно допринео помирењу, сама иницијатива мора да добије државни печат.
Стога би препорука Скупштине и Форума за транзициону правду одржаних у Загребу, могла гласити: Ради напретка процеса регионалног помирења, као неопходног услова сарадње и безбедности на Западном Балкану, као и прикључивања Западног Балкана Европској унији, наследнице некадашње СФР Југославије треба да закључе Споразум о оснивању РЕКОМ-а. И да, након тога, без одлагања, предузму конкретне кораке за оснивање РЕКОМ-а, у складу са Нацртом Статута РЕКОМ-а.
Г. Ђикановић
