ИЗГУБИТИ НЕКОГ СВОГ У РАТУ, КРЕИРА НАЈДУБЉУ БОЛ
У оквиру пројекта „Унапређење претраге за несталим лицима у Републици Србији“, који спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и финансира Влада Велике Британије, од 17. до 20. Октобра је у Врднику организована радионица подршке удружењима породица несталих лица, током конфликата на територији бивше СФРЈ, током деведесетих година. Теме радионице, у којима су активно учешће узели представници удружења окупљених око Српске координације, током првог дана биле су: Јавно заступање и заговарање, комуникација са јавношћу и креирање поруке за циљне групе, планирање и спровођење активности. У другом делу радионице, тема је била, синдром сагоревања, а учесници су упућени у вештине како се изборити са овим синдромом који је последица губитка драге особе, вишегодишње неизвесности и безнађа услед спорости у разоткривању судбина несталих најближих сродника.
На радионици у Врднику, УНДП је представљао Иван Јовановић, а Амбасаду Велике Британије у Србији, прва секретарка Британске амбасаде Госпођа Шантел Кер, Јасна Хајдер и Урош Мамић.
Отварајући радионицу у Врднику, Госпођа Кер се присутнима обратила речима: -„Поштовани пријатељи, поштовани господине Одаловићу. Имам потребу да вам се обратим, али не са жељом да држим говор, већ да вам пренесем најискренију подршку, коју Влада Велике Британије поклања питању несталих.
Сматрамо да је решавање питање несталих неопходан услов за помирење и пуну нормализацију односа између земаља у региону. Рат и ратна разарања су ужасно искуство за све оне који су били изложени њима. Изгубити неког свог у рату, креира најдубљу бол. Верујем да је још болније не знати за судбину својих најмилијих. И зато, све док постоји сумња да неко не жели да открије где се налазе нестали, не можемо говорити да су последице ратних сукоба саниране. Истинско помирење и лечење рана које рат доноси, дуг је и захтеван процес. Нигде и никада у свету није било лако отклонити све последице ратних сукоба. Може се рећи да је готово најлакше постићи политички споразум о помирењу. Чак и када се постигне договор међу политичарима, за неког ко је изгубио свог члана породице или ко не зна за судбину својих најмилијих, то не значи много. Веома је тешко залечити ране чланова породица који су изгубили своје вољене, а можда још више оних који, попут вас годинама, а сада већ и деценијама, не знају за судбине својих најмилијих.
Желим да знате да ћемо остати посвећени свим процесима који доносе правду свима који су невино страдали у неком ратном сукобу. За то су неопходни најискренији напори како влада, тако и ширих заједница – да се учини све у покушају да се нађу нестали и да се казне они који су учинили злочине.
Знам да то не може ублажити вашу бол, али искуство многих ратних сукоба у свету је показало да и неговање успомене на невино пострадале жртве и поштовање шире заједнице за њих, доноси неку врсту олакшања. Много је болније када су ваши нестали, на неки начин и заборављени од шире заједнице. Сматрамо да Комисија Владе Србије, коју води господин Одаловић, улаже велике напоре у тражењу несталих и у пружању подршке за неговање успомене на нестале у ратним сукобима.
Сличну тугу и бол осећају породице и у другим народима, који су учествовали у последњим ратним сукобима. Стога сматрамо да породице несталих из целог региона требају да сарађују, јер је бол која вас, на жалост повезује, много већа од чињенице да сте припадници различитих народа“, казала је Шантел Кер не успевши да прикрије своје емоције изговоривши и: -„Дубоко саосећам са вашим болом и дивимо се вашој храбрости и упорности“.
Присутним члановима породица Срба страдалих у регину пред сами крај двадесетог века, обратио се и Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије. Говорећи о искуствима у процесу трагања за несталим лицима и положају породица несталих у Србији, а у вези са тим и перспективи доношења закона о несталим лицима у Србији, Одаловић је истакао: -„Бавећи се годинама проблемима и изналажењем начина да у сваком смислу те речи помогнемо породицама несталих, сви моји сарадници и ја ваше проблеме осећамо као своје и зато смо увек уз вас. У сарадњи са Владом Велике Британије настојимо да унапредимо овај процес како у материјалном, тако и у нематеријалном погледу. На последњем самиту у Лондону, унели смо тему несталих у региону у агенду, тако да ће ова тема убудуће бити присутна на свим састанцима на том ниву. Формирана је и радна групаза нестала лица која ће досадашњу локалну и билатерарну сарадњу унапредити иувести у регионални модел“.
Добра вест коју су Вељко Одаловић и Љиљана Крстић поделили са представницима удружења несталих је да ће, коначно, и Република Србија ускоро имати закон о несталима и цивилним жртвама рата који ће омогућити да њихове породице могу остваривати бројна социјална и административна права у својој држави. –„Наком састанка представника Српске координације са председником Вучићем урађен је модел законског решења, којим су обухваћена не само нестала већ и убијена лица и права њихових породица. Радна група састављена од представника ресорних министарстава, биће задужена да изнађе решења како би закон, када буде донет, могао да се имплементира и примењује“, казао је Вељко Одаловић.
Тема првог дела Радионице у Врднику, била је јавно заступање и у том оквиру: Политика и моћ и резултати јавног заступања. Вукосава Црњански, консултант за област стратешког планирања и јавног заступања, у двосмерној комуникацији – уз активно учешће свих присутних, увела их је у теме јавног заступања.
Након ове радионице, представници удружења несталих ће члановима њихових удружења, моћи да пренесу овде стечена знања о троугаоној анализи путем вежби за идентификовање тема за јавно заступање, анализирања проблема у вези са темом јавног заступања и дефиисања циља јавног заступања.
Успешнијем будућем раду удружења чији су представници врло активно учествовали, свакако ће допринети схватање значаја стратегије јавног заступања – анализа актера и креирање мапе моћи. Одређивање тактике за рад са различитим актерима зависиће од тога како комуницирамо. А успешност комуникације представника удружења са онима којима се обраћају за било који вид подршке или помоћи, умногоме зависи од креирања поруке и дефинисања циљних група, уз неопходност акционог планирања у контексту јавног заступања.
Други део радионице у Врднику био је својеврсна психосоцијална подршка члановима породица чији су најмилији нестали или су убијени, због чега се сви они, мање или више, и даље налазе у стању трауме. О синдрому сагоревања – „бурноут“, емпатијском сагоревању, о најчешћим узроцима, фазама настанка и облицима испољавања, као и о последицама сагоревања, говорила је психолог Сања Драгић.
На основу дугогодишњег искуства у раду са овако рањивом категоријом становништва у Србији, психотерапеут Сања Драгић је, у зависности од карактеристика личности особа склоних синдрому сагоревања, дала драгоцене препоруке за превазилажење сагоревања.
Представници удружења несталих, захвални Британској амбасади у Београду и УНДП који су уприличили радионицу у Врднику очекују да ће ускоро уследити нека нова радионица на којој би, између осталог могли научити више о техникама опуштања у ситуацијама хроничног стреса и анксиозности.
Г. Ђикановић
