Часопис Удружења породица косметских страдалника „Незаборав“, представљен на Сајму књига у Београду
ТРАЈНИ, АУТЕНТИЧАН ЗАПИС О СТРАДАЊИМА КОСМЕТСКИХ СРБА
– ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НИКОМЕ НИКАДА НЕ ПОНОВИ
На штанду Канцеларије за Косово и Метохију, Удружење породица косметских страдалника је на Међународном сајму књига у Београду, одржало промоцију свог Часописа „Незаборав“. О страдањима косметских Срба пред сами крај 20. века, о етничком чишћењу и мартовском погрому, масовним и појединачним злочинима, киднаповањима и убиствима пре, за време и након оружаних сукоба на Косову и Метохији, обележавању годишњица масовних и појединачних злочина, као и о активностима самог Удружења, говорила су председница Удружења Наташа Шћепановић и заменик председника Маринко Ђурић. На значај ове и сличних публикација које доприносе сазнавању истине о размерама страдања и методама затирања свега што је српско на Косову и Метохији, указали су Проф.др Сузана Матејић – заменица шефа Српске делегације у Радној групи за нестале Београд Приштина и руководилац сектора за правна питања у Канцеларији за Косово и Метохију Игор Поповић
Представљање 14. и 15. броја Часописа „Незаборав“ на Сајму књига у Београду, била је права прилика и место да представници Удружење породица косметских страдалника које припрема и издаје овај часопис, ширу домаћу и међународну јавност још једном подсете на праве размере страдања косметских Срба, али и дводеценијском настојању да се сазна и разоткрије истина о киднапованима и несталима, да се злочинци процесуирају и досегне правда за све невине жртве, па и за невино пострадале косметске Србе и неалбанце. Јер, чланови породица невино пострадалих, на заборав немају право. Овакав однос према жртвама и њиховим породицама очекују од Државе Србије и међународних институција и организација. Али и медија који би ваљало да, ако се већ истраживачки не баве питањима несталих, процесуирањем злочинаца и извршеним етничким чишћењем на Космету, макар медијски подрже истрајну, дугогодишњу борбу овог Удружења да се убрза процес разоткривања истине о несталима, а одговорни за злочине, ма које вере или нације били, праведно осуде за злочине које су наредили или починили.
Промоцији Часописа „Незаборав“, поред чланове и пријатеља Удружења, присуствовали су и представници сродних и расељеничких удружења, као и представниси институција, владиних и невладиних организација које се питањима несталих и кршењима људских права баве, као и главна уредница „Незаборава“ Јелена Вујновић.
О напорима и настојањима Комисије за нестала лица Владе Србије да се власти и институције у Приштини, али и међународне мисије које су на Космету присутне две деценије питањима несталих Срба и неалбанаца почну, коначно, одговорно, професионално и непристрасно бавити, говорила је заменица шефа Српске делегације у Радној групи Београд – Приштина Проф.др Сузана Матејић, форензичар.
-Игнорисањем захтева за претрагама локација, блокира се процес
Разоткривања истине о несталима-
-„На интегрисаној листи несталих на Косову и Метохији, и даље се налазе имена око 570 киднапованих и несталих Срба и неалбанаца. Комисија за нестала лица је у директним контактима са таквом комисијом у Приштини, али и кроз деловање Радне групе за нестале Београд – Приштина (која је под покровитељством Међународног комитета Црвеног крста), небројено пута достављала комплетну документацију са дозначеним потенцијалним гробницама несретних косметских Срба. Они су најчешће игнорисали наше захтеве, што за последицу има занемарљиво мали број претрага, па самим тим и ексхумација и идентификација.
За разлику од њих, Држава Србија је увек позитивно и у кратком року одговарала на њихове захтеве за претраживањем локација које су они означили као потенцијалне на простору централне Србије. То што нема реципроцитета у трагању и разоткривању судбина несталих косметских Срба и Албанаца, неће нас обесхрабрити и поколебати у настојањима да се сазна истина о свим несталима чија се имена налазе на интегрисаној листи коју је и МКЦК верификовао
Комисија за нестале је била и увек је уз породице несталих, а подржава и помаже рад удружења око којих су окупљени најближи сродници невино пострадалих. Од посебног је значаја прикупљање и публиковање, објављивање књига и часописа попут „Незаборава“, у којима су забележена аутентична сведочења о свеукупном страдању косметских Срба, уништавању њихове имовине, али и на стотине културних и верских објеката не би ли се на Космету затрло све што је српско.
Желим вам да наставите са свим активностима, а да Часопис „Незаборав“ буде још бољи и садржајнији“, казала је Сузана Матејић.
-„Као што и само име часописа који данас промовише Удружење породица косметских страдалника каже, на свима нама је да не заборавимо“, рекао је Игор Поповић, руководилац Одсека за правна питања у Канцеларији за Косово и Метохију. И додао: „Да памтимо и помињемо, али и да сви учинимо више како би се разоткрила судбина несталих, а злочинце стигла праведна казна. Али, уверили смо се да, на жалост, између права и правде, не постоји знак једнакости. Ни када је процесуирање налогодаваца и извршилаца злочина и њихово кажњавање у питању, ни уништавање и узурпација имовине протераних Срба, ни безбедност и услови живота оних који су остали да на Космету живе, ни заштита православних светиња и гробаља и културне баштине која сеже у 13. и 14. век…
Али Држава Србија, и преко Канцеларије за Косово и Метохију и ресорних министарстава, настоји да, у сваком смислу те речи, помогне одрживи опстанак и повратак прогнаних Срба у њихов завичај. Најављено доношење закона којим би се регулисао статус несталих и убијених цивила и правни, административни и социјални стаус њиховх породица биће, верујем, исправљен дводеценијски немар и неправда према цивилним жртвама и члановима њихових породица.
Часопис „Незаборав“ је ту и да нас на то подсећа“, нагласио је Игор Поповић
-Истрајни у борби за истину и правду-
– „Удружење породица косметских страдалника води истрајну борбу за сазнавање истине о киднапованим косметским Србима и неалбанцима, инсистира на процесуирању злочина над Србима и праведном кажњавању одговорних за киднаповања и убиства више од 2.500 Срба, за законима регулисана права породица цивилних жртава рата… Препознатљиви смо и по Часопису „Незаборав“, на који смо нарочито поносни“, истакла је Наташа Шћепановић. И додала: „Као једини часопис који се бави страдањима косметских Срба, има за циљ да остави писани траг о егзодусу и трагедији овог народа. Уз то, своје чланство, али и домаћу и међународну јавност професионално и правовремено информишемо о нечему о чему се предуго ћути. Настојимо да подстакнемо надлежне, посебно оне у Приштини, како локалне тако и међународне, на брже разоткривање истине о свим киднапованим и несталим на Косову и Метохији, не делећи жртве по њиховој националној или верској припаднодти. Захтевамо привођењу правди албанске злочинце који су на најсвирепије начине мучили и убијали децу, жене, старце… Само зато што су били Срби.
Из броја у број, Часопис „Незаборав“ објављује информације намењене највећем броју наших читалаца – члановима породица косметских страдалника о томе где и како могу остварити своја најелементарнија права. Неопходне информације, уз аутентичне потресне приче о страдањима њихових најрођенијих које нико други није забележио, могу прочитати у овом Часопису, који је бесплатан за све наше читаоце у централној Србији и на Косову и Метохији.
На страницама 15 објављених бројева „Незаборава“, забележене су сталне, бројне активности Удружења, као и обележавања годишњица масовних злочина и мартовског погрома на местима где су злочини и почињени. Извештаји са тематских трибина, округлих столова, конференција за новинаре које увек за теме имају питање несталих и процесуирање злочина, такође су део „Незаборава“. И репортаже о обиласцима манастира сведоче да је Удружење већину својих активности из Београда изместио на Косово и Метохију – у места где су се злочини догодили и одакле чланови породица косметских страдалника очекују одговоре на питања где су њихови најмилији и када ће се албанским злочинцима судити како пред локалним, тако и Специјалним судом за злочине ОВК на Косову“, истакла је Наташа Шћепановић.
-Сведочанства за незаборав-
Захваљујући се у име Уређивачког одбора „Незаборава“, свим хуманим људима и институцијама, посебно Канцеларији за Косово и Метохију уз чију су финансијску подршку припремљена и објављена последња два броја „Незаборава“, домаћим и невладиним организацијама које су, такође омогућиле да Часопис „Незаборав“ у континуитету излази, новинарка Гордана Ђикановић је казала: -„Данас промовишемо 14. и 15. број Часописа „Незаборав“, али са поносом желим истаћи да су руководство Удружења и исти тим који припрема „Незаборав“, за последњих једанаест година подржали и објавили и 25 бројева Часописа „Косметске жртве“ у Удружењу породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији. „Незаборав“ је, то наши читаоци најбоље знају, концепцијски и у сваком другом смислу, наставио „живот“ Часописа „Косметске жртве“.
Исписали смо хиљаде страница са аутентичним сведочењима о масовним и појединачним злочинима над косметским Србима, забележили стотину потресних прича – сећања најближих сродника оних који су своје припадање српском народу, платили највишом ценом. Својим животима. И нисмо само оставили документациони материјал о зверствима албанских терориста за која се не може наћи ни објашњење нити оправдање, већ смо од заборава отргли оне на чију жртву нико и никада у Србији не сме да заборави“, нагласила је Гордана Ђикановић.
Маринко Ђурић је истакао „да Удружење породица косметских страдалника кроз све своје активности настоји да сачува сећање на невино пострадале, да подсећа домаће и међународне званичнике и јавност како су сви ти монструозни злочини остали некажњени, а права истина о њима, свих протеклих двадесет година пролази поред многих у нашем окружењу.
Егзодус и страдање српског живља на Косову и Метохији се, на жалост, не завршава само на људским жртвама, већ и уништавању свега што је српско – а датира десетину векова уназад. Уништавана је и организовано, систематски се уништава и данас сва историјска, верска и културна баштина која сведочи о вишевековном бивствовању Срба на косметским просторима. Већ дуго је евидентан покушај „албанске елите“ да по сопственој жељи прекроје историју и истину. Пишући о стотинама запаљених и порушених цркава и манастира, уништавању топонима и разарању на стотине православних гробаља, Часопис „Незаборав“ настоји да подстакне домаће и међународне институције да издвоје новац за њихову обнову. Да трајно заштите вишевековну верску и културну баштину, али и српски живаљ који је, и поред свакодневних недаћа и нехуманих услова за живот, своје даље постојање везао за завичај, за прадедовска одњишта… Као Удружење које негује културу сећања на невино пострадале, посебно смо поносни што смо недавно, у Осојану код Истока, подигли спомен-обележје пострадалим источанима, на којем су уклесана имена 64 жртве албанског терора. За незаборав, али и уз поруку да се никоме и никада више, нешто слично не догоди“, поручио је Маринко Ђурић.
Јелена Вујновић
