Српска координација и породице несталих и убијених у ратовима деведесетих у региону, у Београду обележили Међународни дан несталих
…НЕСТАЛИ НАС ПИТАЈУ…
Традиционално већ, Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије, уз подршку Међународног комитета Црвеног крста и Црвеног крста Србије, у Београду је пригодним програмом, обележила Међународни дан несталих. Академији у Скупштини града Београда присуствовали су чланови породица пострадалих током оружаних сукоба на просторима некадашње Југославије који су одасвуд стигли, како би изразили поштовање невиним жртвама. Потом су, пред Спомеником српским жртвама ратова од 1990. до 2000. године у Ташмајданском парку, одали пошту свим пострадалима, поручујући да их никада неће препустити забораву
Подаци о броју особа за којима се још увек трага или „трага“ на просторима бивше Југославије, где је током деведесетих било оружаних и ратних сукоба, поражавајући су и обесхрабрују чланове породица киднапованих и несталих да ће икада сазнати судбину њихових најрођенијих, чија се имена и даље налазе на листама несталих. Према подацима Међународног комитета Црвеног крста, 10.167 лица се у региону још увек води као нестало. Од овог броја, више од трећину присилно несталих, чине Срби. На академији у Београду, одата је пошта не само њима, већ и свим жртвама и несталима у безумним ратовима и несрећама широм света. Расветљавање судбине несталих је цивилизацијска и морална обавеза која, са протоком времена, не може бити мања.
-„У региону се још 10.167 лица воде као нестали, а према подацима Међународног комитета Црвеног крста, од 30. августа прошле године до данас, ексхумирани су посмртни остаци 134 особе, који су идентификовани и предати породицама. Ако наставимо овом динамиком, биће потребно још 75 година да се нађу сви нестали у региону.
“Како може да нема човека“
Како стравично звучи та реч „нема“. Јер, како може да нема човека? Како неко може да нестане и да се за њега или њу, ништа не зна 20 или 28 година? Да се не пронађу посмртни остаци. Да нема трагова, сведока, ничега“… запитала се Јелена Стијачић, шеф Регионалне делегације Међународног комитета Црвеног крста у Београду.
Представници удружења породица пострадалих – киднапованих, несталих и убијених лица на подручју бивше Југославије, сразлогом истичу незадовољство застојем у процесу тражења и идентификовања несталих лица. Такође и спорошћу у откривању истина о страдалима и задовољењем правде за српске жртве. И овде је статистика неумољива. Једино за злочине почињене над Србима, нико није праведно кажњен. Чланове породица чији су најрођенији невино страдали, боли постојање двоструких стандарда и када су жртве, и када су злочинци у питању. Уз трауме и бол који ће их пратити док год су живи, додатну патњу им наноси сазнање да су српске жртве биле, и даље су остале, жртве другог реда.
-„Ексхумације се обављају „дозирано“, како би се минимизирали злочини током ратова. Суђења у Хрватској за ратне злочине над Србима су практично завршена, а заправо нису ни почела. Још је гора ситуација са несталима на Космету. Процесуирање за ратне злочине у потпуности је замрло, па починиоци ратних злочина над Србима измичу „руци правде“.
Питамо се у име несталих и њихових породица, зашто правни поредак још не препознаје принудни нестанак лица и зашто Србија још нема закон о несталим лицима. Ми нестале не заборављамо. А нестали живе, све док живи нада и сећање на њих, као и борба да се расветли њихова судбина.
Породице несталих и удружења окупљена око Српске координације, изражавају незадовољство застојем у процесу ексхумација и идентификација, као и у истрагама и задовљењу правде.
Недопустиво је да данас у Хрватској, 24 године након окончања рата, постоје неистражене познате гробнице и гробна места. Најмање је 34 верификованих, дакле, неспорних и за државу Хрватску, са лицима српске националности која нису ексхумирана“, каже Др Душко Челић, председник Координације српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије.
Информације о несталима се и даље скривају
-„Обележавање Међународног дана несталих лица, прилика је да Србија још једном дигне глас о нерасветљеној судбини несталих са простора бивше Југославије. Нисмо задовољни, али без обзира на то, ми ћемо и даље инсистирати на добијању информација и одговара и на налажењу посмртних остатака. Србија одговорно пристуа овом проблему који је пре свега поставила као цивилизацијско и хуманитарно питање. Али, очигледно је да се то питање на другим просторима не посматра као у Србији, него се политизује.
Нису информације само у Београду. Инфомације се чувају или скривају у Загребу, Сарајеву, Приштини, али и у Бриселу, Хагу, Бечу, Варшави… зависи где су седишта међународних органзиација. И даље ћемо инсистирати да се све архиве отворе и да се информације које могу да помогну, учине јавним. На томе ћемо истрајати без обзира на отпоре на које наилазимо“, нагласио је Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Србије.
Вељко Одаловић је присутне, али и светске моћнике и јавност подсетио „да је од 1991. до 1995. године нађено 481 тело које је дошло у Србију речним током. А више од 300 већ је идентификовано.
-„Немамо ни један захтев да нам неко приговори. Зато справом тражимо од свих исто поступање. Оптужују Србију да не ради свој посао, како би се у јавности створио утисак да се свих 10.000 несталих, налази у околини Београда, Ниша… Посебно нас брине што су међународне организације некада немоћне да натерају да се на том процесу ради.
И најновија дешавања на Косову и Метохији на то указују, везано за један од тешких злочина у околини Ђаковице. Успели смо да добијемо и идентификације, али тела још нису предата. То говори о томе да ни међународне организације немају снаге да натерају Приштину да уради цивилизацијску ствар – да преда тела која би била достојанствено сахрањена“. Одаловић је позвао да се не прикривају ратни злочини и навео да је решавање питања несталих важно за помирење у региону.
Држава Србија, додао је Одаловић, одговорно је приступила свим обавезама које су пред њу постављене. „Прво, препознали смо потребу да обезбедимо механизме, да кроз те механизме радимо и сарађујемо са надлежним телима, органима и институцијама које се овом проблематиком баве. Информације су важне за решавање питања несталих, али се оне не налазе само у Београду, већ код свих некада зараћених страна. Због тога ћемо и даље тражити отварање архива од оних који их засигурно поседују“, обећао је Вељко Одаловић.
Beograd, 30. avgusta 2019. – Konferencija za medije i manifestacija Koordinacije srpskih udruzenja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivse Jugoslavije, koja se organizuje povodom Medjunarodnog dana nestalih lica. FOTO TANJUG/ RADE PRELIC/ bk
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић:
СА ПОШТОВАЊЕМ И ПИЈЕТЕТОМ, СЕЋАМО СЕ НЕВИНИХ СРПСКИХ ЖРТАВА
Међународни дан несталих лица, српски народ обележава са највећом тугом и пијететом. Јер, до данас се не зна судбина још готово четири хиљаде наших сународника киднапованих, присилно одведених да се својим кућама никада не врате, несталих у вихорима ратова током деведесетих у бившој Југославији. На Косову и Метохији, нерасветљена је судбина 1.653 људи – Срба, Албанаца, и припадника других мањинских заједница
-„Утврђивање истине о томе шта им се догодило, јесте обавеза читавог друштва, и српског и албанског. Без, утврђивања истине и процесуирања одговорних за почињене злочине, странице трагичне историје, обележене непријатељством, страдањима и патњама, не могу бити затворене.
Бол породица несталих не сме да буде талац нерешених и нескладних политичких односа. Одговорније,искреније и боље ангажовање политичких елита на решавању овог проблема, јесте један од начина за изградњу поверења и будућих међунационалних односа на Косову и Метохији који ће бити засновани на сарадњи и пријатељству, а не на мржњи и неповерењу.
Србија ће, без икакве задршке, наставити да чини све како би се судбина несталих, без обзира на националност, расветлила, а њиховим породицама омогућило да своје ближње сахране и ожале на достојанствен начин“, казао је Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије.
——————————————————
Из Мисије Еулекс, поручују:
НЕОПХОДНА РАЗМЕНА ИНФОРМАЦИЈА МЕЂУ ИНТЕРЕСНИМ СТРАНАМА
Мисија Еулекс је саопштила поводом Међународног дана жртава присилних нестанака, да број несталих у сукобима из 1998. и 1999. године тренутно износи 1.653 и оценила да је за напредак у разрешавању њихових судбина, неопходно да интересне стране размењују поуздане и релевантне информације
Оглашавајући се поводом Међународног дана несталих, Еулекс је навео да се, и двадесет година након завршетка сукоба на Косову и Метохији, још увек додају имена на званични списак несталих. Стога се, сматра Еулекс администрација, значајно мора побољшати координација међу актерима и ојачати комуникација са удружењима породица несталих.
Истичу и да је истинска посвећеност косовских органа и даље је пресудна за наставак рада на питању несталих лица. Почевши од одобрења подзаконског акта о реорганизацији Института за судску медицину.
Континуирана професионализација полицијских и форензичких службеника, мора остати висок приоритет, заједно са доследним спровођењем ефикасних и свеобухватних стратегија претраживања потенцијалних масовних и појединачних гробница, наводе у Еулекс-у.
Вршилац дужности шефа Мисије Еулекс Бернд Тран, рекао је овим поводом „да то питање погађа многе породице на Косову и у региону. Процес идентификације, који је осетљив, компликован и захтева много времена, од пресудног је значаја како би се пронашли одговори о судбини несталих.
„Еулекс је у овој области доделио капацитете и наставиће да пружа подршку косовским партнерима по потреби.
Од почетка мандата Еулекс-а, ова Мисија је спровела 639 теренских операција, укључујући 160 ексхумација. Идентификовани су остаци 449 појединаца, међу којима је било 306 несталих лица“, нагласио је Бернд Тран.
Г. Ђикановић
