На осамнаестогодишњицу повратка прогнаних Срба у Осојане, освештан Споменик незаборава, посвећен пострадалима од албанског терора у источкој општини
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НИКОМЕ НЕ ПОНОВИ
У највећем повратничком селу, Осојану код Истока, 11. августа је Литургијом у обновљеној цркви Светог Архангела Гаврила и освештењем споменика Србима страдалим у источкој општини од 1997. до 2000. године, обележено осамнаест година од почетка повратка прогнаних у њихов завичај. На споменику урађеном по замисли академског вајара Проф.др Велимира Каравелића, који подиже Удружење породица косметских страдалника, уклесано је 64 имена киднапованих и убијених Срба у ист очкој општини. Литургији коју је служио владика рашко-призренски Теодосије, поред чланова породица пострадалих источана који су, у организацији Удружења „Косметски страдалници“ у Осојане дошли из централне Србије, представника Удружења киднапованих и несталих и домаћина – повратника у Осојане, присуствовали су и представници Канцеларије за Косово и Метохију – Душан Поткозарац и Милена Парлић.
Од позваних званичника Државе Србије, српских представника у привременим косовским институцијама и локалним самоуправама, као ни представника међународних мисија и институција, нико тога дана није био уз породице страдалих, у Осојану
Чувајући успомену на невино пострадале Србе пре, за време и након завршетка оружаних сукоба на Косову и Метохији, Удружење породица косметских страдалника је, уз подршку и помоћ Канцеларије за Косово и Метохију, Комисије за нестала лице и, посебно, председника Општине Исток Малише Ђурића, подигло Споменик незаборава у Осојану. Споменик са уклесаним именима 64 житеља Истока и околних села, које су побили албански терористи, освештао је владика рашко-призренски Теодосије.
Организовано, у Осојане су дошли чланови породица оних чија су имена исписана на гранитној плочи споменика постављеног наспрам улаза у цркву Светог Архангела Гаврила. Међу онима који тегобне избегличке дане живе разасути широм централне Србије, биле су мајке, деца, браћа и сестре мучки убијених и киднапованих источана чија се зла судбина ни данас не зна. Неки од њих, млади блиски сродници пострадалих, први су пут у завичају њихових родитеља и предака. Дошли су да се поклоне и одају пошту својим најрођенијима, поштујући њихову храброст и оданост Држави Србији, Српству и Вери православној. Њихов је једини грех био што су Срби, а они су безбожници хтели Косово и Метохију етнички чисто, без Срба и неалбанаца. Противљење њиховом науму, платили су најскупљом ценом – својим животима.
Грех је на њихову жртву заборавити!
Светом архијерејском Лутургијом у обновљеној цркви Светог Архангела Гаврила у селу Осојане, које је смештено у долини између Истока и Клине, облежено је осамнаест година од почетка повратка прогнаних овдашњих Срба у њихов завичај.
Био је то први организовани повратак Срба после протеривања преко две стотине хиљада Срба по завршетку оружаног конфликта на Косову и Метохији и НАТО агресије 1999. године. На годишњицу повратка, испред цркве у Осојану, од 11. августа 2019. године, налази се спомененик са именима убијених и отетих Срба у општини Исток, који је после Литургије освештан.
Литургију у цркви Светог Архангела Гаврила у Осојану, служио је Епископ рашко-призренски Теодосије уз саслужење свештеномонаха и свештеника Епархије.
-„Вера у Бога треба бити свима духовни водич. Без вере не можемо ни видети Господа. Сабрали смо се пре свега да заблагодаримо Богу на Његовој милости, да заблагодаримо на Његовом дару којим нас нас је обдарио да после свих оних патњи после 1998. и 1999. године, када је овај народ – као и многобројни наши сународници са Косова и Метохије – чувајући свој голи живот морао да напусти своја огњишта. Поново се вратио овде на ледину, под шаторе.
Добро се сећам те прве Литургије на прагу разрушене школе. Можда је то једна од најлепших Литургија које сам служио, јер сам у свему томе осетио колика је милост Божја, колико Господ гледа на нас и брине о нама, а само је потребно да и своје очи упртимо ка Господу“, рекао је владика Теодосије.
Након Литургије, владика Теодосије је освештао споменик посвећен убијеним и киднапованим Србима у Општини Исток. Чланови породица пострадалих су потом упалили свеће за покој душа оних којих више нема и оставили цвеће покрај споменика.
Ово је први споменик подигнут српским страдалницима не само на Косову и Метохији, већ и у централној Србији. Косметски Албанци су, одавно већ, стварна и измишљена стратишта својих сународника видно обележили у свакој општини не само споменицима, већ и маузолејима. Сви они, показали су то у претходних двадесет година, све своје жртве поштују. У Удружењу породица косметских страдалника желе да верују да ће, убудуће, наићи на веће разумевање, како би макар места масовних злочина над косметским Србима и неалбанцима, била обележена. Ово Удружење чини највише што може да невине жртве отргне од заборава и да њима и њиховим породицама врати достојанство. Али, истичу, све је мање оних који имају осећаја за овај проблем.
Иначе, на споменику у Осојану, уклесана су имена шездесетчетворо пострадалих источана. Ту, на жалост, нису имена свих киднапованих и убијених источких Срба, већ оних која су Удружењу и српским институцијама позната. Удружење породица косметских страдалника овим путем позива породице, чији су најрођенији пострадали у овоме крају, да доставе имена њихових сродника, како би и она била исписана на Споменику незаборава.
У склопу обележавања осамнаестогодишњице организованог повратка прогнаних Срба у Осојане, присутнима се обратио и председник привременог органа општине Исток, Малиша Ђурић истичући да ова локална самоуправа, кроз програме Владе Србије, настоји да промовише самоодржив опстанак повратника.
-„Кроз програма помоћи, успевамо да мотивишемо веће учешће повратника у процесу бављења пољопривредном производњом. На тај начин стварају се услови за производњу конкурентних пољопривредних производа на тржишту, које није увек благонаклоно према повратницима. Пружена је помоћ у виду пољопривредних машина и прикључака, помоћ у грађевинском материјалу, у оквиру социјалног програма…па се реализује и помоћ социјално најугроженијима“, нагласио је Малиша Ђурић.
Епископ рашко-призренски Теодосије:
ПОСТРАДАЛИ СУ СА ВЕРОМ У БОГА
У својој беседи, владика Теодосије је нагласио да је вера вратила људе у овај крај.
-„Ова села када погледамо, говори најбоље о томе. И овај храм, и ове куће, и ове њиве, и ова деца која се рађају овде у овом селу, све је то благослов Божији. Али и ваша вера коју сте принели. Не би се могли вратити и одржати да нисте имали веру, да нисте били уз своју цркву и да црква није са својим народом – а сви смо ми црква. Сви ми чинимо цркву. Нема цркве без верника и то треба да знамо. И зато ми благодаримо“, казао је владика Теодосије.
После освештења споменика пострадалим Србима из општине Исток, владика је рекао да су то људи који, чувајући веру, част и достојанство, нису хтели да оду са ових простора.
-„Пострадали су са вером у Бога и у правду његову, да их Господ настани у небеским насељима. Да им подари радост Царства небеског, а нама свима да ходимо њиховим примером. Да и ми чувамо своје достојанство, веру, част и све оно што смо примили од наших светих и наших предака“.
Председница Удружења породица косметских страдалника, Наташа Шћепановић:
…НЕКА СМИРАЈ И ТИШИНА ГОРИОЧА, БУДУ ВАШЕ УТОЧИШТЕ…
У име Управног одбора Удружења и чланова породица пострадалих источана, окупљенима у Осојану, речима које никога нису оставиле равнодушним, обратила се Наташа Шћепановић, ћерка Сретенке и Момчила Пумпаловића, чија се имена такође налазе на Споменику незабораву.
-„ВАШЕ ВИСОКО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО, ПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉИ, ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ,
ОКУПИЛИ СМО СЕ ДАНАС ИСПРЕД СПОМЕНИКА, ПОСВЕЋЕНОМ СТРАДАЛНИЦИМА ОПШТИНЕ ИСТОК, ЧИЈИ СУ ЖИВОТИ НАСИЛНО ПРЕКИНУТИ ТУЂОМ СВИРЕПОМ РУКОМ НА ПРАВДИ БОГА. И ТО САМО ЗАТОШТО СУ ВОЛЕЛИ СВОЈ КУЋНИ ПРАГ, СВОЈУ ВЕРУ И СВОЈУ ЗЕМЉУ.
НАДАХНУТА БОЛОМ КОЈИ НОСИМ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА У СРЦУ И ЗАУВЕК У ДУШИ, ЗАЈЕДНО СА МОЈИМ САПАТНИЦИМА, ОБРАТИЋУ СЕ РЕЧИМА КОЈЕ САМ ПОСВЕТИЛА ИМЕНИМА ИСПИСАНИМ НА ОВОМ СПОМЕНИКУ.
ВОЉЕНИ НАШИ, НИКАДА ПРЕЖАЉЕНИ… ВИ КОЈИ САДА ПОЧИВАТЕ У НЕКОМ ПРАВЕДНИЈЕМ И МИРНИЈЕМ СВЕТУ. ОТРГНУТИ СТЕ ИЗ ЗАГРЉАЈА СВОЈИХ МАЈКИ И ОЧЕВА, СВОЈЕ ДЕЦЕ, СУПРУЖНИКА, БРАЋЕ И СЕСТАРА, КОМШИЈА И ПРИЈАТЕЉА, АЛИ НИКАДА НЕЋЕТЕ БИТИ ИСТРГНУТИ ИЗ НАШИХ СЕЋАЊА.
ВОЉЕНИ НАШИ,
- НЕКА ВАС УГРЕЈЕ СУНЦЕ СА ИСТОКА,
- НЕКА ВАС НАПОЈИ ХЛАДНА ИСТОЧКА РЕКА,
- НЕКА ВАС НАХРАНИ МЕТОХИЈСКА РАВНИЦА,
- НЕКА ВАС МОКРА ГОРА ПРИВИЈЕ УЗ ГРУДИ,
- НЕКА ВАМ СМИРАЈ И ТИШИНА ГОРИОЧА БУДУ УТОЧИШТЕ,
- НЕКА ВАМ РАНЕ ЗАЛЕЧИ СИНАЈСКИ СТУДЕНАЦ,
- НЕКА ВАС ЧУВАЈУ АНЂЕЛИ ХВОСТАНСКЕ СТУДЕНИЦЕ,
- НЕКА ВАС ТОПЛОМ ВОДОМ УМИЈЕ ПЕЋКА БАЊА,
- НЕКА ВАС СКРИЈУ ГОРОСТАСНИ ВРХОВИ ПРОКЛЕТИЈА,
- НЕКА ВАС ПРИГРЛИ ОВА ПИТОМА ОСОЈАНСКА ДОЛИНА,
- НЕКА ВАМ РУКЕ ПРУЖИ СВ. АРХАНГЕЛ ГАВРИЛО,
- НЕКА ВАМ У МИРУ И СПОКОЈУ ПОЧИВАЈУ МУЧЕНИЧКЕ ДУШЕ.
ОВАЈ ХЛАДНИ, СИВИ КАМЕН, ЧВРСТ КАО НАЈЈАЧИ БЕДЕМ И ШТИТНИК, ПОСТОЈАН КАО НЕПРОЛАЗНОСТ, СТАМЕН КАО ГОРИОЧ,
УПИСАО ЈЕ ВАША ИМЕНА У ВЕЧНОСТ.
И ОНДА, КАДА И НАС ВИШЕ НЕ БУДЕ, ДА БУДУЋИМ ПОКОЛЕЊИМА И СЛУЧАЈНИМ ПРОЛАЗНИЦИМА БУДЕ ТРАЈНА ПОВЕСТ О ВАШЕМ СТРАДАЊУ, АЛИ И ОПОМЕНА ДА СЕ НИКАДА И НИКОМЕ ВИШЕ НЕ ДОГОДЕ ОВАКВИ ЗЛОЧИНИ, КОЈИ СУ ВАШОМ КРВЉУ ОБЕЛЕЖИЛИ ОВЕ ПРОСТОРЕ.
А МИ, ВАШИ ПОТОМЦИ, ПОРОДИЦЕ, ПРИЈАТЕЉИ…
ПОНОСНИ И ДОСТОЈАНСТВЕНИ У БОЛУ И ПАТЊИ, ЧУВАЋЕМО УСПОМЕНУ НА ВАС.
ЖИВЕЋЕТЕ У НАШИМ ДУШАМА И СРЦИМА, И НИКАДА ВАС НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ“.
Наташа Шћепановић се захвалила владики Теодосију и рашко-призренској епархији, Канцеларији за Косово и Метохију, Комисији за нестала лица Владе Србије, Међународном Комитету Црвеног Крста, Црвеном Крсту Србије, Љубиши Кизићу, оцу Јовану, председнику општине Исток Малиши Ђурићу, академском вајару Каравелићу, Каменорезачкој радњи Матијашевић и свима осталима који су, на било који начин, помогли организацији и реализацији изградње и подизања споменика овде, и на овом светом месту.
Г. Ђикановић
