У склопу обележавања храмовне славе, у дворишту цркве Свети Илија у Вучитрну, освештана спомен чесма посвећена киднапованим и убијеним Србима у вучитрнском крају
ВУЧИТРНОМ СЕ ШИРИ МИРИС ТАМЈАНА И ЧУЈУ ЦРКВЕНА ЗВОНА
Једна од активности на коју је Удружење породица косметских страдалника нарочито поносно, јесте и подизање и недавно освештење спомен чесме посвећене свим вучитрнцима пострадалим од албанских терориста у овоме крају. Спомен чесма, на којој се налази плоча са исписаним речима трајног сећања на невино страдале, подигнута је у порти цркве, а освештана је на дан храмовне славе, на Светог Илију.
У храму Светог Илије, у Вучитрну се и овог 2. августа, окупио велики број прогнаних Срба из овог града и околних села који, доказују то и после двадесет година живота у избеглиштву, свој завичај нису заборавили Окупили су се у близини остатака средњевековног града Вујиновића, како би обележили храмовну славу и на порушеном гробљу у порти манастира обишли своје најмилије који ту почивају.
Свету архијерејску Литургију служио је епископ Рашко-призренски Теодосије, који је у својој беседи подсетио на скрнављење и паљење цркве у овом граду, која је до данас само делимично обновљена.
Прослава храмовне славе Светог Илије у Вучтрну је, иначе, једини дан у години, када се у овој светињи окупе некадашњи житељи овога града у којем од мартовског погрома, дуже од петнаест година, више нема Срба.
Црква Светог Илије у Вучитрну паљена је, рушена и оскрнављена у пролеће 1999, али и 2004. године – током мартовског погрома. Тада су и сви споменици на гробљу у црквеном дворишту, порушени и поломљени. Ту, са места вандализма и не поштовања чак ни онога што је свето, а исто се може видети у свим срединама на Косову и Метохији где су Срби до пре двадесет година живели, Владика Теодосије је казао да је овај храм, иако делимично обновљен, светији од неких највећих и најлепших храмова света.
-„После мучења, обнове и васксења све је лепше, јер добија још једну димензију коју јој Господ даје. Зато је нама овај храм драг и ми смо Богом благодарни што имамо свештеника овде, што се овде служи служба Божја и што ово место није запустело иако је овај град запустео што се тиче нас Срба. Али то што нас има у околини и што долазимо овде, то много значи и даће Бог да одржимо и овај храм и све наше светиње без обзира на све претње и речи које слушамо и које нас не могу утешити, поручио је Владика Теодосије.
Након Свете Литургије, освештана је спомен чесма изграђена у црквеном дворишту, у знак сећања на све оне који су изгубили своје животе и нестале са територије општине Вучитрн пре, за време и након оружаних сукоба на Косову и Метохији.
-„Ова чесма треба да буде сведок нашег присуства у овом граду, на овим просторима. Да никада не заборавимо наше свето Косово, као што Јевреји вековима нису заборавили свети Јерусалим, иако су били прогнани из свог града“, казао је Владика.
Уз прогнане вучитрнце који су одасвуд дошли да пресеку славски колач и обележе храмовну славу, били су и начелник косовско-митровичког округа Васо Јелић и секретар Црвеног крста Косова и Метохије Драгиша Мурганић. Била је ту и секретар Удружења породица косметских страдалника Милена Парлић из Вучитрна, чији је брат Владан Младеновић 1999. године овде киднапован. Владаново се име, са још 570 имена налази на листи несталих Срба и неалбанаца на Косову и Метохији, чија је судбина и даље непозната.
Иначе, црква Светог Илије у Вучитрну, која је пригрлила спомен чесму пстрадалим вучитрнцима и уз себе привила све новомученике који су у овоме крају пострадали, саграђена је 1834. године на темељима старе православне цркве. Упоредо са обновом цркве, саграђен је и парохијски дом у којем живи свештеник Симо Чимбуровић. Захваљујући њему, Вучитрном се и данас, свакодневно, шири мирис тамјана. И одзвањају црквена звона у граду где се српска реч већ одавно не може чути.
Г. Ђикановић
