Вест да је косовски премијер Рамуш Харадинај поднео неопозиву оставку након што је добио позив за саслушање пред Специјалним судом за злочине ОВК у Хагу, у својству осумњиченог, чланове породица косметских страдалника је затекла на путу, на повратку из Велике Хоче – са обележавања 21. годишњице масовног злочина над српским цивилима у ораховачкој општини. Потпуно ненадано, вишесатно путовање се претворило у својеврсну трибину на којој су они, чији су најрођенији од Харадинаја и његових „сабораца“ киднаповани, силовани, мучени, убијани, масакрирани…само зато што су били Срби, исказивали – како ко, наду, безнађе, огорченост, неверицу, страх да ни овога пута неће бити правде за српске жртве.
Разумљива је неверицa и осећај да им се, по ко зна који пут смеју они који би требало да процесуирају ратне злочине и, поштујући право, и албанске злочинце правдно кажњавају уместо што им изричу симболичне или ослобађајуће пресуде. Баш као што они који су починили или наредили најмонструозније злочине, изнова убијају невине цивиле, ослобођени одговорности „због недостатка доказа“, живе слободни као „угледни грађани“, а заправо су свирепе убице.
Да подсетимо: Ово није први пут да је Рамуш Харадинај осумњичен за ратне злочине. Од Хашког суда је 2005. оптужен за ратне злочине над неалбанцима и цивилима. И, у више наврата, по различитим тачкама оптужнице, ослобађан јер су они, који су прихватили да сведоче убијени, несрећно страдали или нетрагом нестали. Специјални суд је формиран ради утврђивања злочина које су током 1998. и 1999. Године на Косову и Метохији починили припадници терористичке ОВК над Србима, припадницима мањина и „нелојалним Албанцима.
Озлоглашени командант такозване ОВК Рамуш Харадинај је до сада хапшен више пута, а биће ово треће испитивање од стране Хашког суда. У затвору у Шевенингену је провео три године, али га је Хашки трибунал већ два пута у потпуности ослободио свих оптужби за ратне злочине.
Истрагу против Харадинаја, српско Тужилаштво је покренуло 2004. године због сумње да је извршио кривична дела ратних злочина против цивилног становништва у Метохији током 1998. и 1999. године, а реч је о делима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом. Опсежна документација поткрепљена сведочењима очевидаца злочина које је наредио или извршио Харадинај, које је и сам описивао у књизи коју је издао, достављена је хашким тужитељима, као и специјализованим већима и Тужилаштву Специјалног суда за злочине ОВК.
Чланови породица косметских страдалника, а посебно они чији су најрођенији били жртве албанског терора на простору оперативне зоне „Дукађини“, где је ратни командант био Рамуш Харадинај, нису потпуно изгубили веру да ће он, колико се год у међувремену уживео у улогу државника, бити суђен и осуђен што је десетине породица косметских Срба и неалбанаца, у црно завио.
Г. Ђикановић
Председница Удружења Наташа Шћепановић
19. јул 2019, Београд
