КАНУ СУЗА ЛАЗАРА ЦАРА
КАНУ СУЗА ЛАЗАРА ЦАРА, УСНУЛОГ МЕ ПРОБУДИ.
ПРЕД ОЧИМА МИ КОСОВО ПОЉЕ ПУСТО, НИГДЕ ЈУНАКА.
ЗАСПАЛИ СУ СВИ. САМО СУ БОЖУРИ ЦРВЕНИ ПРОЦВАЛИ.
ОТИМАЈУ ТИ ДУШУ. ИЗ ГРУДИ КИДАЈУ СРЦЕ ТВОЈЕ.
А ТИ ЋУТИШ УЉУЉКАН, У ТОПЛОМ ДОМУ СВОМЕ.
ПРОБУДИ СЕ СРБИНЕ И ЗАКУНИ СЕ ТИ
ПРЕД РАСПЕТИМ КОСОВОМ И ЛАЗАРОМ СВЕТИМ:
ДА ЋЕШ САЧУВАТИ ПОКОЛЕЊЕ СВОЈЕ, ДА ГА НЕ СТИГНЕ КЛЕТВА СТАРА.
ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ, ДА СЕ СЛАВИ СЛАВА.
ДА СЕ НЕЋЕШ СМИРИТИ ДОК НЕ ЧУЈЕШ ЗВОНО ШТО НА ЛИТУРГИЈУ ЗОВЕ
И ПОНОВО ЗАПАЛИШ СВЕЋУ У СВЕТОМ ХРАМУ СВОМЕ.
ДОК НЕ ЦЕЛИВАШ ИКОНУ ИСПРЕД ОЛТАРА ШТО СТОЈИ,
И ЧИСТОГ ОБРАЗА БУДЕШ ПРЕД СЛАВНИМ ПРЕЦИМА СВОЈИМ.
ПРОБУДИ СЕ СРБИНЕ И ЗАКУНИ СЕ ТИ
ПРЕД РАСПЕТИМ КОСОВОМ И ЛАЗАРОМ СВЕТИМ.
КАНУ СУЗА ЛАЗАРА ЦАРА, ПРЕД ОЧИМА МИ.
ПОТРЕСНА СЛИКА СЕ СТВАРА: ГОРЕ ЦРКВЕ, МАНАСТИРИ СТАРИ…
ВЕКОВИ, ПЕПЕО И ПРАХ СУ ПОСТАЛИ.
ЈЕЦАЈУ ГУСЛЕ, ТИХО ГУДЕ.
ПРОБУДИ СЕ СРБИНЕ ДОК КАСНО НЕ БУДЕ.
НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ СВЕ МАЊЕ НАС ИМА.
НАД СЛОМЉЕНИМ КРСТОМ, КРВАВИ ПОЛУМЕСЕЦ СИЈА.
КОРЕНИ НАШИ ГОРЕ, А ГДЕ СМО БРАТЕ ТИ И ЈА?
ЗАР ЈЕ ЈЕДИНА ВОЈСКА НАША ПРАВА, ОНА НЕБЕСКА, ЛАЗАРА ЦАРА?
ПРОБУДИ СЕ СРБИНЕ И ПОМОЛИ СЕ ТИ
ПРЕД РАСПЕТИМ КОСОВОМ И ЛАЗАРОМ СВЕТИМ.
ДА ВИДОВДАН, КО ВЕЧНА СВЕЋА У ДУШАМА НАШИМ ГОРИ.
ДА СЕ МИЛОШ, ДА СЕ ЛАЗАР У СРЦИМА НАШИМ РОДИ.
ВЕНАМА НАШИМ ПРАВОСЛАВЉЕ ДА ТЕЧЕ,
ОД СРБИЈЕ ДА НАМ НЕ БУДЕ НИШТА ПРЕЧЕ.
СРБИНЕ БРАТЕ, РОДЕ МОЈ, ПУТ ЦАРА ЛАЗАРА ЈЕДИНИ ЈЕ ТВОЈ.
ОВО ЗЕМАЉСКО ПРОЛАЗНО ЈЕ СВЕ,
НЕБЕСКО, ВЕЧНО ОСТАЈЕ.
КАНУ СУЗА ЛАЗАРА ЦАРА …
ЛУКА МАНДИЋ, БАЧКА ПАЛАНКА
