МАЛИ ИЗ ВЕЛИКЕ ХОЧЕ СЕ РАДУЈУ ЛУКИ
Пут Велике Хоче, на обележавање двадесетједногодишњице масовног погрома над тамошњим српским цивилима, поред њихових чланова породица разасутих широм централне Србије, кренула су и двојица поштовалаца српских страдалника – Станиша Јовановић и Лука Мандић из Бачке Паланке. Ни једном ни другом Косово и Метохија нису завичај али, како су нам казали, у њихова бића је дубоко уткана љубав према светој српској земљи и поштовање према напаћеном српском народу. Који, како Лука рече „остајући да на Космету живи, чува ту земљу, православне светиње, веру, језик, културу… Да, када нас нешто у грудима стегне па пожелимо да се на пољу косовском обремо, имамо где и код кога да одемо. А они нас као најрођеније, дочекају“.
Лука Мандић често обилази српске манастире и цркве на Косову и Метохији. О томе са посебним усхићењем, као да је духовник, говори. Посебно је поносан на пријатељство које је изградио са житењима Велике Хоче. Нарочито са најмлађима, са Малима у Великој Хочи. Они се њему посебно радују јер им три-четири пута годишње, доноси поклоне и помоћ.
О овоме Лука, скроман, тих човек, нерадо говори. Ипак, пошто смо били сведоци колико су се малишани из Велике Хоче обрадовали када су Луку видели, кратко је прокоментарисао: -„Немам ја никакву хуманитарну организацију. Моје колеге са посла (Војводина воде у Новом Саду) и пријатељи, током читаве године прикупљамо новац. Ко колико има и колико може да издвоји па, када се нешто пара прикупи, ето мене у Великој Хочи. Новац кији прикупимо је симболичан, али довољан да увек измами осмех на лица двадесетак малих хочанакојима, заправо, све треба. Од слободе и безбрижног детињства, пажње људи који им нису род, до најелементарнијег – одеће, обуће, школског прибора, лопте… и, посебно, слаткиша.
И да знате, не говорим ја ово да бисте писали о томе што моји пријатељи и ја сљубављу радимо већ, верујући да ће се након што ово објавите, можда неко пробудити и покренути. Да нас је више, како би што чешће уносили радост у прилично суморне животе деце у српским енклавама. Толико можемо, а макар им толико и дугујемо“, рекао нам је Лука Мандић.
Г. Ђ.
