Обележавање Видовдана и 630 година од Косовске битке

Обележавање 630 година од видовданске битке на Пољу косовском, без најава, свечарске атмосфере и присуства државе и локалних власти

      ВИДОВДАН УТКАН У НАШЕ НАЦИОНАЛНО БИЋЕ?

                Неупоредиво скромније него претходних година, без медијских најава данима унапред, уз изостајање организованих одлазак на Косово и Метохију на овај донедавно најсветији дан у Срба, Видовдан и 630-годишњица Боја на Косову, пригодно су обележени у манастиру Грачаница, православним храмовима у Србији, цркви Светог Марка у Београду, на Газиместану

                Порта средњовековне српске светиње, манастира Грачаница је на Видовдан, 28. јуна 2019. године била препуна верника и поштоваоца српске традиције. А иза манастирских зидина се одвијао паралелни живот: Паркинг је био готово празан. На њему није било возила српских званичника, како је ранијих година било, али је око манастира био присутан велики број припадника косовске полиције. Јер, да подсетимо, кроз Грачаницу – тик уз манастир, пролази пут којим се из Приштине стиже до Гњилана, Косовске Каменице…где Срба од 1999. године више нема.

             Литургијом у порти манастира Грачаница, коју је служио митрополит Амфилохије уз саслужење умировљеног епископа Атанасија, владике Теодосија са свештенством Епархије рашко – призренске и владика Јована и Јоаникија, почело је обележавање Видовдана на Косову и Метохији. Порта ове средњовековне православне светиње била је испуњена верницима, оних у које је истински и трајно уткан видовдански дух.

Обраћајући се присутнима, митрополит Амфилохије је рекао да је Видовдан празник који је у знаку Христовог гроба и васкрсења. Управо зато, додао је, важно је што се сабирамо око ове светиње, јер је то повратак истинском путу.

-„ Кажу да сте мањина. Не знају они да није снага у броју, него у Господу. Није питање колико нас је, него колико је часних и честитих људи, поштених, који носе часно и честито свој крст и живе по светом Јеванђељу. Ти не само што настављају традицију и предање својих предака, него су сведоци и пред моћницима и силницима овог света“, наглаио је митрополит Амфилохије.

Србима који су на Косову и Метохији остали да живе небезбедни, у потпуно нехуманим условима, митрополит је поручио да они, колико год да их је, не могу никада бити мањина. Већ најснажнији народ у Европи.

Након видовданске литургије, додељено је ордење „Мајка девет Југовића“, мајкама са четворо, петоро и више деце, установљено пре десетак година.

На Газиместану, пред Спомеником косовским јунацима, традиционално већ, служен је парастос свим пострадалим косовским јунацима. И поново, паралелан живот који је свакодневица косметских Срба –Око споменика Срби са националним знамењима и транспарентима на којима су исписане јасне поруке. А, на свим прилазним путевима који воде до овог јединственог знамења и симбола српског страдања и победе- истовремено, видљиво је присуство значајног броја косовских полицајаца. На срећу, као и у Грачаници, и овај је скуп српских патриота протекао без инцидената.

У беседи после парастоса, владика Атанасије рекао је „да је Газиместан симбол духовне победе Срба и да се зато годинама, деценијама и вековима окупљамо око тог симбола за покој душа страдалим косовским јунацима, за спасење али васкрсење свих нас.  Вреди борити се за ову свету земљу. Треба обновити порушене цркве, а поражен је не српски народ, већ они који руше цркве и боре се са гробовима“.

У свеопштем сивилу обележавања 630 година од Косовског боја на Косову и Метохији, запазили смо две искре које враћају наду да Срби баш и нису народ који лако и брзо заборавља на оно најсветије.

На Газиместан је, на обележавање Видовдана, дошла са мајком Евицом и мајушна Милица, једино српско дете које данас живи у Призрену.

И призор који је измамио аплаузе окупљених на Газиместану је  када је момак из околине Косовске Каменице, у присуству стотина сведока баш на овај дан, на том светом месту, запросио девојку из околине Гњилана. Зар га је могла одбити?

У православним храмовима на Косову и Метохији и у централној Србији служена је Видовданска литургија.

Традиционално већ, чланови породица пострадалих косметских Срба током деведесетих година од албанских злочинаца, на Видовдан се окупљају у цркви Светог Марка у Београду. Видовданску литургију је, уз саслужење свештенства, служио отац Трајан – некада старешина цркве Свети Никола у Приштини.

Ни овој литургији, као ни онима на Косову и Метохији, нико од српских званичника није присуствовао. Оно што је још тужније је да је на Видовданској литургији, из године у години све мање верника и поштоваоца српске традиције. Зато, чини нам се са разлогом постављамо питање да ли је, као што смо веровали, Видовдан уткан у наше национално биће?

Гордана Ђикановић