ИМЕ ПРАВОСЛАВНО И СРПСКО НА ОВИМ ПРОСТОРИМА
НИЈЕ НЕСТАЛО, ЈЕР СУ НАМ СВИМА КОРЕНИ ОВДЕ
У сарадњи са Домом културе у Грачаници и подршком Канцеларије за Косово и Метохију, Удружење породица косметских страдалника је традиционално, пети пут заредом, у Грачаници обележило годишњицу мартовског погрома подсећајући домаћу и међународну јавност на свеколика страдања косметских Срба од 1998. године до данас. Захваљујући разумевању, подршци и помоћи добрих и хуманих људи, Удружење је омогућило да у Грачаницу дођу чланови породица страдалих из свих крајева централне Србије и српских енклава.
–Подсећање на мартовски погром, отпочело је парастосом за све пострадале Србе, који је у манастиру Грачаница служио владика Теодосије. Из манастира је колона кренула у протестну шетњу до Дома културе где је, након полагања белих ружа код споменобележја посвећеном страдалницима, одржана Академија под називом: Петнаест година незаборава. Након приказивања документарног филма аутора Ранка Ђиновића и надахнуте уводне речи Милене Парлић, на академији су говорили Владика Теодосије, Дејан Павићевић, Срђан Поповић и Наташа Шћепановић. Песму „Ово је Србија“, у извођењу КУД „Венац“, присутни су стојећи одслушали.
Мартовски погром највеће је послератно масовно насиље, напад и страдање српског народа на Косову и Метохији од доласка међународних снага у покрајину. Међународне мисије, које су пет година раније са више од 50.000 војника, полицајаца и цивилне администрације дошле са мандатом да обезбеде мир и омогуће сигурност свим тамошњим житељима, без обзира на њихову верску и националну припадност, нису могле или нису желеле да спрече насиље које се пред њиховим очима одвијало.
Дводневно дивљање албанских екстремиста и међуетнички сукоби на Космету избили су 17. марта 2004. након што је УНМИК полиција пронашла тела двојице албанских дечака у реци Ибар код села Чабра, на северу Косова. Масовне демонстрације косовских Албанаца, који су за несрећу дечака оптужили Србе, избиле су најпре у јужном делу Косовске Митровице, а током дана су се прошириле на читаво подручје Косова и Метохије. У два дана, 17. и 18. марта, убијено је 19-оро људи, више од 900 особа је претучено и тешко повређено, запаљено је и оштећено око 800 српских, ромских и ашкалијских кућа, протерано 4.000 људи. Порушено је и уништено 39 српских цркава и манастира, девастиране десетине српских гробаља…
Обележавање петнаесте годишњице мартовског погрома Срба на Косову и Метохији отпочело је парастосом жртвама насиља , који је у манастиру Грачаница служио Владика рашкопризренски и косовскометохијски Теодосије са монаштвом и свештенством манастира. Парастосу су присуствовали чланови породица косметских страдалника који су у Грачаницу пристигли одасвуд – из свих делова централне Србије где у расељеништву двадесет година живе, из свих српских енклава, као и житељи Грачанице и околине. Након парастоса, више стотина Срба, предвођени владиком Теодосијем, кренуло је у шетњу од манастира до Дома културе Грачаница. Положили су цвеће испред споменобележја „MISSING“, посвећеном Србима страдалим пре, за време и након оружаних сукоба на Косову и Метохији.
-Беле руже за невино пострадале-
У галерији Дома културе Грачаница, изложбу „Јесен у Призрену 2018“, отворио је помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Дејан Павићевић. Павићевић је том приликом истакао да уметност дефинише један народ, исто као што тај народ дефинише уметност коју ствара.
„На жалост, српски народ је кроз своју историју много страдао. Много смо слика насликали крвљу наших страдалника. И поред тог страдања и поред све те уметности проткане њиме, на овим сликама нема мржње, већ има наде. Јер, ми на деструктивност и уништавање, одговарамо креативношћу и стварањем“, нагласио је Павићевић.
Учесница ликовне колоније у Призрену, сликарка Радојка Самарџија изразила је задовољство и понос због учешћа на тој колонији, као и што борави на, како је рекла, овој светој српској земљи. -„Посебно је надахнуће својим стопама дотицати ову земљу, напајати очи Високим Дечанима, Пећком Патријаршијом, Богородицом Љевишком, Грачаницом. Моје је усхићење безгранично када се нађем на самом извору свог искона. Тада надахнуће само надире“, истакла је Самарџија.
На Академији уприличеној подсећању на мартовски погром, приказан је документарни филм „Страдање“, о српској голготи на Космету, аутора Ранка Ђиновића. Велика сала Дома културе била је премала да прими све оне који су желели да присуствују Академији.
Владика рашкопризренски и косовскометохијски Теодосије је, обраћујући се присутнима, истакао да се, обележавајући 15. годишњицу страдања, молитвено сећамо свих невино пострадалих на Косову и Метохији протеклих година, само зато што су православни Срби.
-„Само Господ зна колико је оних који су пострадали за крст часни и слободу златну. Колико је цркава и гробова уништено и затрто. Али, и поред свега тога, име православно и српско није нестало и у нашим црквама и манастирима још се поји света литургија. То је најбољи показатељ да, колико год страдали, наша вера у искушењу бива све јача“, рекао је у беседи Владика Теодосије.
-Тело српског бића и дух су вековима сакатили, али нас нису уништили-
Помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Дејан Павићевић запитао је, зашто је неко убио дете, срушио споменик, запалио цркву, скидао крст са храма… И зашто српски народ толико страда?
-„Зашто сви ћуте и зашто нико није подигао глас против насиља? Зашто Уједињене нације и међународна заједница већ две деценије ћуте као да се злочини над косметским Србима нису ни догодили? Зашто и даље ћуте и зашто ништа нису предузели да се злочини спрече, да се злочинци процесуирају и праведно осуде? Докле ћемо да страдамо и докле ће у тишини сви то да посматрају?“, питања су која је из Грачанице светским моћницима упутио Дејан Павићевић.
Павићевић је истакао и „да је вековима тело српског бића убијано и сакаћено, али нам дух никада нису и неће убити. Не дамо им ни сада. Сачуваћемо наш дух и нашу душу“, поручио је Павићевић.
Обраћајући се присутнима на Академији, градоначелник Грачанице Срђан Поповић рекао је да је размера насиља за коју данас зна цео свет толика да би требало неколико сати да побројимо оно што је уништено и побројимо имена људи који су побијени и повређени.
-„Имена пострадалих у мартовском погрому – Боривоја Спасојевића, Јане Тучев, Драгана Недељковића, Добривоја Столића и његовог сина Борка, Бобана Перића, Златибора Трајковића, Ненада Весића и Југослава Савића, постала су симбол српског страдања и безумља екстремних Албанаца. Помињући њих, ми помињемо несрећу и муку свих пострадалих од 1998. године до данас. И никада нећемо престати да тражимо правду за све ове жртве. Зато је и ово данашње сећање, тражење правде и наш вапај за правдом.
-Ми овде остајемо-
Никада нећемо престати да говоримо локалним и међународним институцијама – пронађите организаторе и казните починиоце, јер без тога ће односи Срба и Албанаца биће трајно обележени мартовским насиљем“!
Срђан Поповић је истакао и да је овај дан позив на стварање и обнову и обавеза да од Грачанице направимо град. -„Јер, тога смо дана остали без својих сународника у већини градова јужно од Ибра. Али, овај дан не сме бити дан очаја и сазнање да ништа не можемо урадити. Напротив. Данас морамо рећи, ако смо тако страшно насиље успели да пребродимо, морамо радити и градити, поштовати се међу собом и, на крају, морамо рећи веома гласно: Ми овде остајемо“, поручио је Срђан Поповић.
-„Сећамо се и спомињемо све невине српске жртве почев од 1998. године до данашњег дана. Никада нећемо заборавити оне који су недужни, на своме прагу страдали. Разочарани смо, понижени и љути што ни после двадесет година за њих нема правде. Али, истовремено смо сигурни да онима који су наредили или извршили најмонструозније злочине, чије су руке умрљане крвљу наших најрођенијих, Бог неће дати мира ни на овом, ни на оном свету“, казала је Наташа Шћепановић, председница Удружења косметских страдалника.
Као ни за један масовни или појединачни злочин почињен над косметским Србима у последњих двадесет година, правде ни за 17. март 2004. године и тада виђено насиље још увек нема. Није спроведена професионална иозбиљна истрага, па тако нико од налогодаваца, организатора и директних учесника у погрому, за невиђено насиље није кажњен. То некажњавање нам говори о прећутном одобравању, пре свега институција у Приштини, да се тако страшни злочини могу поновити, без бојазни да ће одговорни бити санкционисани, утврдила је Наташа Шћепановић. И додала: -„Пре само неколико дана, амерички Стејт департмент је јасно указао на оно на шта ми две деценије указујемо, а то је да се насиље над Србима и даље дешава. Оно се дешавало у годинама након 17. марта 2004. године, али се дешавало и у годинама пре тог организованог насиља над Србима. Погром је био и масакр жетелаца у Старом Грацком и убиство деце у Гораждевцу. Погром је и убијање Срба у Церници. Погром је и гранатирање аутобуса са Србима у Ливадицама. Погром је и наставак уништавања српских гробаља, као и недавно скрнављење споменика жртвама албанског терора у Великој Хочи…
-Од заборава ћемо чувати страдале и захтевати казне за злочинце-
Погром су киднаповања и убиства више од 3.500 косметских Срба и неалбанаца започета још 1998. године, уништавање и узурпирање њихове имовине, православних светиња, кућа за повратнике… Прогон преко 250.000 Срба који су, бежећи пред терористима, напустили своје домове, а ни данас им не дају да се тамо врате. Погром је што албански злочинци, од којих су многи постали „угледни грађани и респектабилне личности“, као да нису за све наведено одговорни, мирно шетају улицама и сокацима натопљеним крвљу недужних косметских Срба.
На ову неправду смо подсећали као што то и данас чинимо, и обећавамо да ћемо, и убудуће, од заборава чувати оне који су били жртве и цена стварања етнички чисте територије, коју они називају државом“.
Последице мартовског насиља ни до данас нису саниране. Организовано етничко чишћење од косметских Срба и неалбанаца започето јуна 1999, а настављено 17. и 18. марта 2004. године, поред хиљада убијених и осакаћених, за последицу има да су сви градови и стотине села остали без Срба који су тамо вековима живели. Због опструкције власти у Приштини, изостајања политичке воље да се прогнани врате у свој завичај и незаинтересованости међународне заједнице да утичу на стварање услова за одрживи повратак присилно расељених, на Косово и Метохију се вратило тек око два одсто протераних Срба.
Извештај припремиле: Г. Ђикановић и Ј. Вујновић
Фоторепортери: В. Тодић и Б. Здравковић
