ЧЕМУ СЕ ПОРОДИЦЕ КОСМЕТСКИХ СТРАДАЛНИКА МОГУ НАДАТИ, КАДА ЗЛОЧИНАЦ СЕЉИМИ САВЕТУЈЕ ЗЛОЧИНЦА ХАРАДИНАЈА
Чланови Удружења породица косметских страдалника су, по ко зна који пут у протеклих двадесет година не више само понижени, повређени и изненађени бестијалним одлукама командног кадра терористичке ОВК који чини власт у Приштини, већ и разочарани изостајањем реакција домаћих и међународних институција и организација које се кршењима људских права баве.
Последњи наш револт изазива сазнање да је, уместо да се одазове на позив истражитеља Специјалног суда за злочине Ослободилачке војске Косова, некадашњи први шеф главног штаба терористичке ОВК Сулејман Сељими, буде именован за политичког саветника косовског премијера Рамуша Харадинаја.
Шта то и како Сељими, који је до пре месец дана био у затвору – на одслужењу вишегодишње казне због ратних злочина над цивилима током 1998. и 1999. године, па изненада хоспитализован како би, сада је већ очигледно избегао саслушање у Хагу, може саветовати косовску владу и Харадинаја лично?
Подсећамо да је, иако смо на то јавно указивали, пред почетак рада Специјалног суда за злочине ОВК, Еулекс убрзано пребацио бројне предмете о злочинима над косметским Србима и неалбанцима, локалним косовским судовима. Стрепели смо и уверили се да тако неће бити ни правде, ни права, ни истине за српске жртве. Како да сада, када је Сељими звани Султан постављен за Харадинијевог политичког саветника ми, чланови породица Срба пострадалих у дреничком крају, али и широм Косова и Метохије, можемо очекивати истину и правду за српске жртве?
Како је могуће да ментори и створитељи независног Косова и све оне тобоже демократе западних земаља који их подржавају, не реагују на безумље и осионост приштинских власти? Јер, Сулејман Сељими је по оптужници Еулекс-а за случајеве «Дреница 1» и «Дреница 2», најпре осуђен за ратне злочине на Космету и то на четрнаест година робије, али му је та казна готово дупло умањена. «Због доброг владања», сада се налази на условном отпусту. Иначе, Сељими је осуђен у случају «Дреничка група» са још десеторо припадника такозване ОВК, због злочина над цивилима током 1998. и 1999. године. До краја 1998. године био је командант главног штаба терористичке ОВК, па би и по командној одговорности требало да одговара за све злочине који су, широм Косова и Метохије, у том периоду почињени.
Ми, чланови породица косметских страдлника стрепимо и од саме помисли на то како и о чему злочинац може саветовати злочинца. А обојица су званичници и, на жалост, од њих и таквих зависи да ли ћемо и када сазнати судбину о нашим несталима и дочекати правду за српске жртве.
Г. Ђикановић
06. фебруар 2019. године
Председница Удружења Наташа Шћепановић
