Серж Брамец у Београду разговарао и са представницима удружења српских жртава са простора бивше Југославије
` ПИТАЊЕ РАЗОТКРИВАЊА ИСТИНЕ
О НЕСТАЛИМА, ПОДИГНУТО НА НАЈВИШИ НИВО?
У оквиру припрема за његов редовни извештај СБ УН, некадашњи главни тужилац Хашког трибунала, а сада Тужилац Механизма за међународне кривичне судове (ММКС) Серж Брамерц, боравио је недавно у Београду.
Са српским званичницима Брамерц је разговарао о примени Националне стратегије за ратне злочине, као и регионалној правосудној сарадњи у случајевима ратних злочина. Било је речи и о подршци Канцеларије Тужиоца (ОТП) Механизма, напорима српских власти да остваре правду у случајевима ратних злочина.
У разговорима је наглашен и хуманитарни императив позивања на одговорност за све особе које се још воде као нестале током сукоба у бившој Југославији. Серж Брамерц је домаћине информисао о напорима ОТП у потрази за несталим особама, укључујући заједничке активности са Међународним комитетом Црвеног крста.
На позив Тужиоца ММКС Сержа Брамерца, у седишту УНДП-а у Београду, одржан је састанак са представницима удружења породица несталих Срба, чланицама Регионалне координације. У име чланова Удружења породица косметских страдалника, у овим разговорима је учествовала председница Удружења Наташа Шћепановић.
Након кратког представљања представника удружења, веома се отворено – ослањајући се на чињенице и провериве податке, разговарало о суштинским проблемима с којима се породице киднапованих и убијених већ деценијама суочавају. Отуд и њихово инсистирање да се убрзају кораци који би морали резултирати бржем сазнавању истине о несталима и процесуирањем одговорних за све почињене ратне злочине. Ефикаснији рад тужилаштава и судова на свим нивоима, једини је пут ка убрзању поменутих процеса, од чега директно зависи постизање тражених и очекиваних резултата, јединствени је став представника удружења страдалих Срба у региону..
Породице несталих предуго чекају да сазнају шта се са њиховим најрођенијима догодило. Зато су теме и питања која су постављали Брамерцу, сустизали једни друге. Основно и заједничко за све је инсистирање на убрзању процеса проналажења локација масовних и појединачних гробница на простору бивше Југославије где је током деведесетих било ратних и оружаних сукоба.
Оно што се може сматати квалитетним помаком је што је приступ архивама Хашког трибунала омогућен потписаним споразумом са делегацијом МКЦК. Међународни комитет Црвеног крста је препознат као најприхватљивији и најискренији партнер у овом поступку. Речено је да ће МКЦК ангажовати двоје стручњака који ће прегледати документацију добијену од истражних органа, прикупљену за процесуирање ратних злочина.
Током састанка је наглашено и да је сложена политичка ситуација у региону учинила да се проблем несталих исполитизује. То није никаква новина, на жалост, али су последице евидентне. Ипак, Серж Брамерц је констатовао да је питање несталих подигнуто на највиши ниво. Да је интерес надлежних актера, да се судбина свих жртава разоткрије.
Порука коју су и овога, као и небројено пута до сада. представници удружења изнели Брамерцу је да се чланови породица жртава не желе и не могу помирити са чињеницом да су бројни ратни злочинци, преко ноћи постали хероји међу својим народима. И да не само што за злочине нису кажњени, већ се налазе на највишим државним и политичким функцијама.
Делегација представника удружења породица киднапованих, несталих и убијених Срба у региону, захтевала је да у наредном периоду процес проналажења буде интензивнији, без дискриминација и примене двоструких стандарда. Позивајући се на бројне пропусте који су били евидентни у претходним годинама што за последицу има погрешне идентификације од стране међународних организација приликом ексхумација, идентификација и процесуирања ратних злочина над Србима и неалбанцима.
Наду у могућност да ће се однос према српским жртвама коначно променити, представници српских удружења налазе у обећању да ће, убудуће, овакви састанци бити редовни, да ће се успоставити боља комуникација и чвршћа сарадњу са тимом задуженим за процес трагања за несталим лицима у региону бивше Југославије.
Н. Шћепановић
Г. Ђикановић
