Промоција часописа “Незаборав“ на Сајму књига 22.10.2018.

На Сајму књига у Београду, представљен Часопис „Незаборав“

         

  ПИСАНИ ТРАГ О НЕКАЖЊЕНИМ ЗЛОЧИНИМА НАД КОСМЕТСКИМ СРБИМА

 

Удружење породица косметских страдалника је на штанду Канцеларије за Косово и Метохију, на овогодишњем Међународном сајму књига у Београду, одржало промоцију свог Часописа „Незаборав“. Том приликом је приказан и видео материјал о страдањима косметских Срба пред сами крај 20. века, о етничком чишћењу и мартовском погрому, масовним и појединачним злочинима, киднаповањима и убиствима пре, за време и након оружаних сукоба на Косову и Метохији, обележавању годишњица масовних и појединачних злочина, као и о активностима самог Удружења. Поред шефа Одсека за нестале у Владиној Комисији за нестала лица Љиљане Крстић, на овој трибини су говориле председница Удружења Наташа Шћепановић и чланица Удружења, новинарка Гордана Ђикановић

 

Промоција 13. броја Часописа „Незаборав“ на Сајму књига у Београду, била је   права прилика и место да Удружење породица косметских страдалника које припрема и издаје овај часопис, ширу домаћу и међународну јавност још једном подсетимо на праве размере страдања косметских Срба, али и готово дводеценијском настојању да се сазна и разоткрије истина о киднапованима и несталима, да се злочинци процесуирају и досегне правда и за невино пострадале косметске Србе и неалбанце. Јер, чланови породица невино пострадалих, на заборав немамо право. На трибини је истакнуто и „да су овакав однос према жртвама и њиховим породицама очекивали и очекују и од Државе Србије. Али, и од медија који би ваљало да, ако се већ истраживачки не баве питањима несталих, процесуирањем злочинаца и извршеним етничким чишћењем на Космету, макар медијски подрже нашу истрајну,   дугогодишњу борбу овог Удружења да се убрза процес разоткривања истине о несталима, а одговорни за злочине, ма које вере или нације били, буду праведно осуђени за злочине које су починили.

    Промоцији Часописа „Незаборав“, поред чланова и пријатеља Удружења, присуствовали су и представници сродних и расељеничких удружења, као и представници институција, владиних и невладиних организација који се питањима несталих и кршењима људских права баве, као и главна уредница „Незаборава“ Јелена Вујновић.

 

                 -И поред потпуне посвећености убрзању процеса сазнавања

                    истине о свим несталима, смањује се број нових идентификација-

О напорима и настојањима Комисије за нестала лица Владе Србије да се  власти и институције у Приштини, али и међународне мисије које су на Космету присутне готово две деценије, коначно одговорно, професионално и непристрасно позабаве питањима несталих Срба и неалбанаца, говорила је Љиљана Крстић.

„На интегрисаној листи несталих на Косову и Метохији, и даље се налазе имена 560 киднапованих и несталих Срба и неалбанаца. Комисија за нестала лица је кроз деловање Радне групе за нестале Београд – Приштина (под покровитељством Међународног комитета Црвеног крста), небројено пута достављала комплетну документацију са дозначеним потенцијалним гробницама несретних косметских Срба, али наши захтеви нису у правој мери дали резултате.  А то за последицу има занемарљиво мали број претрага, па самим тим и ексхумација и идентификација.

Комисија за нестала лица ВС је преко механизма радне групе Београд – Приштина увек и правовремено одговарала на захтеве супротне стране, за претраге локација које су они означили као потенцијалне на простору централне Србије. Због тога што се не поштује договорено, због недостатка нових информација, нема реципроцитета у разоткривању судбина несталих косметских Срба и Албанаца. Али, нису и неће нас обесхрабрити и поколебати у настојањима да се сазна истина и последњег Србина и неалбанца који су на Косову и Метохији киднаповани током 1998, 1999. и 2000. године. Комисија за нестале је била и увек је уз породице несталих, а подржава и помаже рад удружења око којих су најближи сродници невино пострадалих, окупљени.

    Од посебног је значаја прикупљање и публиковање видео материјала попут овог који нам је данас приказан и сличних, објављивање књига и часописа о свеукупном страдању косметских Срба, уништавању њихове имовине, али и на стотине  културних и верских објеката не би ли се на Космету затрло све што је српско. Као што и само име часописа који данас промовишемо каже, на свима нама је да не заборавимо. Да памтимо и помињемо, али и да сви учинимо више како би се разоткрила судбина несталих, а злочинце стигла праведна казна“, нагласила је Љиљана Крстић.

 

                -Бележећи чињенице, од заборава чувамо наше невино пострадале-

      -„Удружење породица косметских страдалника, које води истрајну борбу за сазнавање истине о киднапованим косметским Србима и неалбанцима, инсистира на процесуирању злочина и праведном кажњавању одговорних за киднаповања и убиства готово 3.500 Срба, неалбанаца и лојалних Албанаца, за права породица цивилних жртава рата, препознатљиво је и по Часопису „Незаборав“, на који смо нарочито поносни“, истакла је Наташа Шћепановић. И додала: Као једини часопис који се бави страдањима косметских Срба, има за циљ да остави писани траг о егзодусу и трагедији овог народа. Уз то, своје чланство, али и домаћу и међународну јавност професионално и правовремено информишемо о нечему о чему се предуго ћути. Да подстакнемо надлежне, посебно оне у Приштини, како локалне тако и међународне, на брже разоткривање истине о киднапованим и несталим Србима, као и привођењу правди албанских злочинаца  који су на најсвирепије начине мучили и убијали децу, жене, старце…

    Из броја у број, Часопис „Незаборав“ објављује информације намењене  највећем броју наших читалаца о томе где и како могу остварити своја најелементарнија права. Неопходне информације, уз аутентичне потресне приче о страдањима њихових најрођенијих које нико други није забележио, могу прочитати у овом Часопису, који је бесплатан за све наше читаоце у централној Србији и на Косову и Метохији.

Током године, Удружење породица косметских страдалника осим свакодневних, организује и бројне активности – обележавање годишњица масовних злочина, мартовског погрома, тематске трибине, округле столове, конференције за новинаре, посете манастирима… Већину ових активности смо из Београда изместили на Косово и Метохију, у места где су се злочини догодили и одакле чланови породица косметских страдалника очекују одговоре на питања где су њихови најмилији и када ће се албанским злочинцима судити како пред локалним, тако и Специјалним судом за злочине ОВК на Косову“.

 

                            -Документовано против затирања свега што је српско-

    Захваљујући се у име Уређивачког одбора „Незаборава“, свим хуманим људима, али и институцијама – посебно Канцеларији за Косово и Метохију, домаћим и невладиним организацијама које су финансијски подржале и омогућиле да Часопис „Незаборав“ у континуитету излази, чланица Удружења, новинарка Гордана Ђикановић је казала: -„Данас промовишемо 13. број Часописа „Незаборав“, али са поносом желим истаћи да су руководство Удружења и исти тим који припрема „Незаборав“, за последњих десет година подржали и објавили и 25 бројева Часописа „Косметске жртве“ у Удружењу породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији. „Незаборав“ је, то наши читаоци најбоље знају, концепцијски и у сваком другом смислу, наставио „живот“ Часописа „Косметске жртве“. Исписали смо хиљаде страница са аутентичним сведочењима о масовним и појединачним злочинима над косметским Србима, забележили стотину потресних прича – сећања најближих сродника оних који су своје припадање српском народу, платили највишом ценом. Својим животима. И нисмо само оставили документациони материјал о зверствима албанских терориста и за која се не може наћи ни објашњење нити оправдање, већ смо од заборава отргли оне на чију жртву нико и никада у Србији не сме да заборави.

    Као што и сам назив Часописа казује, настојимо да сачувамо успомену на невино пострадале, да подсећамо домаће и међународне званичнике и јавност како су сви ти монструозни злочини остали некажњени, а права истина о њима свих протеклих двадесет година пролази поред многих у нашем окружењу.

Егзодус и страдање српског живља на Косову и Метохији се, на жалост, не завршава само на људским жртвама, већ и уништавању свега што је српско – а датира десетину векова уназад. Уништавана је и организовано, систематски, уништава се и данас сва историјска, верска и културна баштина која сведочи о вишевековном бивствовању Срба на косметским просторима. Већ дуго је евидентан покушај „албанске елите“ да по сопственој жељи прекроје историју и истину“. Гордана Ђикановић је истакла и: -„Пишући о стотинама запаљених и порушених цркава и манастира, уништавању топонима и разарању на стотине православних гробаља, настојимо да подстакнемо домаће и међународне институције да издвоје новац за њихову обнову. Да трајно заштите вишевековну верску и културну баштину, али и српски живаљ који је, и поред свакодневних недаћа и нехуманих услова за живот, своје даље постојање везао за завичај, за прадедовска одњишта… За Свету Српску Земљу“.

Јелена Вујновић