Може ли Хашим Тачи, публикујући “аутобиографску” књигу, замаскирати стварност и опрати се од злочина за које је одговоран?
НИЧИЈА НИЈЕ ДО ЗОРЕ ГОРЕЛА
Актуелни косовски председник Хашим Тачи последњих недеља своју “биографску” књигу промовише по светским центрима, очигледно забринут за своју будућност. Утисак чланова Управног одбора Удружења породица косметских страдалника је да је књига написана због његовог страха од Специјалног суда, који треба да суди припадницима такозване ОВК за ратне злочине почињене током рата на Косову и Метохији”.
Макар за нас, који познајемо Хашима Тачија и у терористичкој униформи, јер је тада бројне српске породице завио у црно, јасна је намера Тачија да са овом књигом, побољша свој иначе, веома нарушен имиџ. Те, да све то има везе са очекиваним тужбама Специјалног суда са којима би се бивши командант ОВК, ускоро могао суочити.
Иначе, Хашим Тачи је у књизи коју су писали британски аутори, приказан као “супер стар”. Јер, политичари који књигом желе да побољшају свој имиџ, углавном за то имају три разлога међу којима је и да аутори које одабере и прикладно плати, пишу само оно што он жели.
Чак су и неки приштински медији коментарисали да је то идеално спасоносно решење за политичаре који имају нарушени имиџ, укључујући и Тачија. Али, све и да то неко хоће, не могу се избрисати крвави трагови, сведочанства, сведочења и материјални докази о некадашњем команданту такозване ослободилачке војске Косова који је, како и албанска штампа подсећа, “ до гуше умешан у неке догађаје, иако он сада све негира и себе не види на оптуженичкој клупи овога Суда”.
Покушај манипулације је да нас са корице књиге, са насловнице гледа проседи педесетогодишњак Хашим Тачи, са осмехом какав имају звезде играних филмова. А и назив књиге је по њега похвалан и афирмативан: “Нова држава, модерни државник”.
Подсећамо да су аутори “аутобиографске” књиге о Тачију двојица британских новинара, који нису имали никакве везе са терористичким акцијама такозване ОВК крајем деведесетих на Косову и Метохији, нити су икада извештавали о ратним и оружаним сукобима на Космету, нити у региону.
Да брука буде већа, хроничари, а заправо они који су желели да сакрију право Тачијево и лице и наличје, и покушају да од одговорности за ратне злочине, лажно прикажу лик и дело човека некада високопозиционираног у терористичкој ОВК, Хашима Тачија у књизи пореде са Черчилом, Манделом и Џорџом Вашингтоном. Као да се извртањем чињеница уистину може исплести легенда.
Породице косметских страдалника су посебно огорчене што на промоцијама књиге о Хашиму Тачију, на жалост, нико од присутних новинара од којих су неки били савременици косметских збивања у последњих двадесет година, није довео у питање тачност и аутентичност објављеног у овој “аутобиографији”. Уместо критичке дискусије, било је похвала и од стране домаћина, организатора ових фарси.
Са корица књиге, смеши се Хашим Тачи. Али, ми верујемо у ону стару, да ничија није горела до зоре. Да ће, ако не сада, Хашим Тачи одговарати за злочине које је наредио и починио над косметским Србима, неалбанцима и Албанцима лојалним Држави Србији.
Г. Ђикановић
