Координација српских удружења, комеморативном академијом у Београду, обележила Међународни дан несталих
АГОНИЈА И БЕЗНАЂЕ КОЈИ ДЕЦЕНИЈАМА ТРАЈУ
Традиционално већ, чланови породица несталих, киднапованих и убијених током деведесетих у ратовима и оружаним сукобима на просторима некадашње Југославије, окупљају се 30. августа у Београду, како би заједно обелижили Међународни дан несталих. Координација српских удружења је уз подршку Међународног комитета Црвеног крста је и овог 30. августа организовала Комеморативну академију којој су присуствовали најближи сродници невино пострадалих Срба у региону, придошли не само из централне Србије, већ и из Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, са Косова и Метохије. Са пажњом су саслушали обраћање председнице Владе Србије Ане Брнабић и председника Комисије за нестала лица Вељка Одаловића, потајно се надајући да ће добити макар неки одговор на питање како убрзати процесс проналажења несталих, који би њихову вишедеценијску агонију могао умањити. Присутнима се обратио и председник Српске координације Др Душан Челић, а своје потресне стихове говорили су Коста Којић, унук киднапованог деде чије име носи и мајка киднапованог седамнаестогодишњег Ивана, Драгана Мајсторовић.
Након Комеморативне академије, представници Српске координације и удружења породица лица страдалих у региону, положили су венце поред Споменика несталима у Ташмајданском парку, а чланови породица су испред споменика оставили по црвену ружу
Решавање питања несталих је заједничка обавеза земаља региона, рекла је председница Владе Републике Србије Ана Брнабић у Скупштини града Београда, на Комеморативној академији одржаној поводом обележавања Међународног дана несталих и истакла да је време да стасају нове генерације неоптерћене мржњом, које неће носити кривицу за ствари које су се догодиле пре њховог рођења.
-“Нестали и њихове породице не смеју бити таоци неуређених политичких односа међу државама региона, и заједничка је обавеза да се то питање реши удруженим снагама.
Не смемо дозволити да се историја понавља. Морамо да учинимо све да решимо то питање, да имамо заједничку будућност, а не понављање прошлости. Решавање питања несталих није само обавеза према жртвама и породицама, већ је то обавеза од прворазредног значаја, како би остварили морално право у будућности да пребројавамо успехе, а не жртве и зла. За наше друштво, независно да ли у Србији, БиХ или Хрватској, важно је да све приче и судбине буду изречене, да остану забележене као део колетивног памћења и као подсетник на то да се не сме престати са тражењем несталих. Јер, злочини се не смеју поновити”.
Премијерка Брнабић је нагласила “да је тужно што после толико деценија од сукоба на простору бивше СФРЈ, не само да нису истражене судбине, већ се о тим субинама некада не сме слободно ни говорити. Због тога је вазно да обележавамо овакве дане. А Држава мора да омогући подршку и помоћ Комисији за нестала лица и другим институцијама, повећава капацитете и побољша услове рада, те да омогући сарадњу са другим државама, колико је то у њеној моћи.
Учинићемо све да се сарадња са другим странама побољша и да потрага за несталима буде растерећена политизације. То се мора третирати као црвена цивилизацијска линија, која се не сме злоупотребљавати у дневнополитичкој комуникацији. То је питање достојанства једног друштва и начина на који ће градити будућност. Без затварања овог поглавља, наше друштво које је много учинило, и сва друштва у окружењу, неће бити у стању да превазиђу прошлост и да се окрену будућности уколико имају те ране”, истакла је Ана Брнабић.
Слаби помаци у идентификацији несталих
Проблем у тражењу и идентификацији несталих је, истакао је председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић, што се многи у региону нису суочили са последицама сукоба. Србија је, за разлику од њих, отворила своје архиве док остали, углавном, негира злочине који су почињени.
«Податак да се у региону тражи још 10.281 особа, говори колико је озбиљан и велики проблем. Проблем је био, а и данас је, што се многи у региону нису суочили са последицама сукоба, и то је један од разлога због којег нема значајнијих помака. Они који су киднаповали, нису спремни да отворе своје архиве и да сарађују са нама, као што Србија ради. На сваки захтев који нам се упути, трудимо се да потврдимо или демантујемо информацију. А то није случај када ми исто то тражимо.
Србија је идентификовала починиоце ратних злочина. Неки су били спремни да сарађују, а где се још у региону то десило? Ми смо отворили архиве не само војске и полиције, већ и наших комуналних предузећа, нашег тужилаштва…Када се затвори тема са архивама, остаје још један сегмент, а то је да судски органи и тужилаштва поведу истраге. У овом тренутку, на територији централног дела Србије, нема ни једне гробнице, ни једног тела, али се она налазе у БиХ, Хрватској и на простору Косова и Метохије».
Вељко Одаловић је објаснио да постоје оперативне листе које сви воде. Да неких лица нема, пријавила је или родбина или комшије, пријатељи… Идентификација је оно што би требало да буде урађено, како би било резултата. -«Интензивно се врши притисак на Србију и на све остале у региону, да кренемо у озбиљнији приступ. Јер, према подацима Међународног комитета Црвеног крста, у региону се данас тражи још 10.281 особа. Од тога, у Хрватској 2.027, на Косову и Метохији 1.648 и у Босни и Херцеговини 6.606 лица.
Од укупног броја несталих, више од 3.600 лица је српске националности и ми чинимо све што је у нашој моћи, да се овај дугачки списак са именима несталих Срба, што пре смањи».
Нестали нас гледају, и питају нас…
Судбина 10.281 особе нестале током ратова на простору бивше Југославије, и данас је непозната, саопштио је податке МКЦК председник Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије, Др Душко Челић. И даље се трага за 6.606 особа у Босни и Херцеговини, 2.027 особа у Хрватској и 1.648 особа на Косову и Метохији. Од укупног броја несталих, више од 3.600 их је српске националности.
Изражавајући незадовољство због застоја у тражењу и идентификацији несталих особа, Др Душко Челић је казао: -“Недопустиво је да у Хрватској, 23 године након рата, постоје познате гробнице и гробна места са више од 70 лица српске националности, која нису ексхумирана. Сваки договор, сваки састанак званичника је неискрен уколико у Хрватској не желе или нису у стању ексхумирати познате гробнице и гробна места. Ситуација са идентификацијом несталих особа и кажњавањем одговорних за злочине на Косову и Метохији, још је гора. Јер, процесуирања и суђења за ратне злочине над Србима уопште нема. Као што нема ни истраживања дозначених локација потенцијалних масовних и појединачних гробница, па ниексхумација и идентификације жртава.
-„Нестали нас гледају. Гледају нас, очекујући истину и правду поводом ратних злочина почињених њима. Гледају нас и питају: Да ли се још увек сећамо, и да ли памтимо њихово страдање. Гледају нас и питају шта смо као појединци и друштво, учинили да се расветле њихове трагичне судбине?
Никада као данас, чини ми се, није израженија потреба за јединственим, организованим и систематичним приступом у решавању свих питања везаних за страдање нашег народа у ратовима деведесетих година простору бивше Југославије. То је посебно важно у данашњем тренутку када се жели инструментализације жртава других народа, често не презајући ни од отворених лажи и фалсификата, како би се приказала једнострана слика протеклих ратова. За ратове окривљују само једну страну, српску, а жртве српског народа, приказују као жртве другог реда
Чини се да је на жалост, последњих недеља нарочито, питање правде за српске жртве некако скренути од јавности. Иначе, читава проблематика страдања Срба на Косову и Метохији је у сенци политичких питања – питања статуса Косова и Метохије. Тако да су дежурне речи у медијима које можемо чути: разграничење, корекција граница, подела територије… тако даље.
О правди и истини за српске жртве, готово да ништа нећете чути. Чуће се, евентуално, када наше породице обележавају годишњице страдања, и када упорно помињу, траже, моле, захтевају, апелују, инсистирају…да они који су власни учине много више, како би се разоткриле судбине свих несталих И досегла правда и за српске жртве.
Питање правде за српске жртве је цивилизацијско и морално питање, које претходи свим питањима, па и политичким”, истакао је Др Душко Челић.
Г. Ђикановић
