Пред Међународни дан несталих, у Сарајеву одржана Конференција Регионалне координације са симболичним називом „Гдје је“
ЈЕСУ ЛИ СВИ ЗАУВЕК НЕСТАЛИ?
У Сарајеву је, усусрет Међународном дану несталих, одржана Регионална конференција о решавању питања несталих особа са подручја некадашње Југославије током деведесетих година, под називом “Гдје је”. Учествовали су представници удружења породица несталих у региону, представници институција власти, владиних комисија за нестале, тужилаштава и међународних организација. Констатација председнице Регионалне координације удружења породица несталих особа с подручја бивше Југославије Семине Алекић, након одржане три тематске сесије је, да подаци нису оптимистични. Јер, у читавом региону где је било ратних и оружаних сукоба, и даље се трага за још око 12.000 несталих, а породице још увек подносе захтеве за тражење несталих. Поражавајући је И за бригу податак да је у овој години регистрован врло мали број идентификација посмртних остатака, а непостојање јединствене базе података и архива, представља препреку за доказе који би помогли у решавању судбине несталих. Постоји регионална сарадња владиних комисија за тражење несталих али, и овога је пута закључено да ту сарадњу треба унапредити тражењем нових механизама и технологија, а у регионалној сарадњи тужилаштава за ратне злочине, морају се превазићи постојеће препреке и ограничења за прекограничну сарадњу
Готово три деценије од ратова на простору бивше Југославије, не зна се где се налазе посмртни остаци готово 12.000 несталих. Питање „Гдје је?“, које породице страдалника свакодневно постављају надлежним институцијама, без одговора је, а судећи према ономе што се ради на терену и недостатку правих информација, то поглавље неће још дуго бити затворено. Не пријављују се гробнице, нити починиоци злочина желе да кажу где су. У малобројним судским поступцима, не инсистира се довољно управо на тим подацима, сагласни су у удружењима која траже нестале у региону…О томе су представници породица несталих говорили и на недавно одржаној Регионалној конференцији. Удружење породица косметских страдалника представљала је Наташа Шћепановић.
Одговор на питање где су њихови најмилији, најближи сродници још готово 12.000 несталих током сукоба на простору бивше Југославије постављају готово три деценије, али одговора нема ниодкуд. Умиру починиоци злочина, умиру они који знају где су гробнице, а умиру и чланови породица којима је жеља да сазнају судбину својих најмилијих, била и остала основна преокупација.
Управо је питање како приволити оне који знају где су гробнице, да кажу, али и да се нађе неки други начин да се локација открију, кључно и за проналазак несталих у Србији, истакао је Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Србије. -„Скоро да је извесно да је највећи број ових лица које тражимо, несталих особа, убијен. То је нешто што је тешко рећи, али и породице су свесне тога, иако би желеле да то није тако.
Да би добили одговор на питање „Гдје је“, неопходно је идентификовати и оне посмртне остатке који су пронађени. Око 4.000 посмртних остатака налази се у костурницама и мртвачницама, а годинама нису сахрањени, што тражи јачи ангажман свих. Морамо да разјаснимо чија су то тела. Да ли су то тела која нису идентификована због погрешних идентификација класичном методом, да ли су то тела оних који нису на списковима несталих лица, јер можда све породице нису ни пријавиле нестанак, или су то тела која не могу да се доведу у везу са сукобом. Тај одговор треба да дамо. У сваком случају, премного је у мртвачницама од Шалате, Осијека, преко Сарајева, Тузле, Зенице, Бањалуке, Приштине… тела, да би ми то питање ставили по страин”, казао је Вељко Одаловић.
Извесно је, сложили су се експерти, али и породице жртава да ће, како време одмиче, бити све теже открити локације гробница у којима још хиљаде жртава чека на достојанствен последњи испраћај. Позвали су стога оне који знају, да се одазову вапају породица и укажу где су жртве. Да тако смире и сопствену савест.
Председница Регионалне координације, Семина Алексић:
Стагнира процес решавања судбина несталих
Председница Регионалне координације удружења породица несталих особа с подручја бивше Југославије Семина Алекић је на конференцији за новинаре одржаној након Конференције Регионалне координације, апеловала “ да сви који знају а ћуте о локацијама појединачних или масовних гробница у којима су остаци жртава, укажу на та места и да притом могу рачунати на дискрецију јер ће идентитет пријавилаца бити загарантовано заштићен”.
Упућен је и апел породицама несталих које нису оставиле узорке крви у базама идентификационих центара да то учине, како би помогле у процесу тражења, идентификацији већ пронађених а неименованих посмртних остатака или, пак, потврђивању неких ранијих података установљених класичним методама, а не методом ДНК.
У идентификационим центрима у Високом, Лукавици, Горажду, Сутини код Мостара и Бања Луци, али и на Косову и Метохији и у Хрватској, има и даље пронађених а неидентификованих остатака, јер се налази не подударају ни с једним из базе узорака, подсетила је Семина Алекић.
Регионална конференција је, нагласила је Алексић, одржана поводом обележавања Међународног дана несталих особа, и најзначајнији је годишњи догађај посвећен процесу тражења несталих и механизама за убрзавање решавања њихових судбина. Реализована је уз финансијску подршку Међународног комитета Црвеног крста и Међународне комисије за нестале особе. И овога пута, на истом су се месту нашли представници свих девеетнаест савеза и удружења породица несталих с подручја бивше Југославије, окупљених око Регионалне координације.
Гордана Ђикановић
