У ОРГАНИЗАЦИЈИ УДРУЖЕЊА ПОРОДИЦА КОСМЕТСКИХ СТРАДАЛНИКА, ОДРЖАНА ЈЕ ТРИБИНА О НЕКАЖЊЕНИМ ЗЛОЧИНИМА НАД КОСМЕТСКИМ СРБИМА
ЗЛОЧИН ЈЕ НА ЗЛОЧИН ЗАБОРАВИТИ
УДРУЖЕЊЕ ПОРОДИЦА КОСМЕТСКИХ СТРАДАЛНИКА ЈЕ ТРИБИНУ ПОД НАЗИВОМ „НЕКАЖЊЕНИ ЗЛОЧИНИ“, ОДРЖАЛО САМО ДАН ПОШТО СУ МИРНИМ ПРОТЕСТОМ ПОДСЕТИЛИ НА ПЕТНАЕСТОГОДИШЊИЦУ СТРЕЉАЊА ДЕЦЕ У ГОРАЖДЕВЦУ И У ТОКУ ПРИПРЕМА ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ ЗЛОЧИНА У КЛЕЧКИ – КРЕМАТОРИЈУМУ ЗА СРБЕ, ГДЕ СУ 27. АВГУСТА 1998. ГОДИНЕ ПРОНАЂЕНИ УГЉЕНИСАНИ ОСТАЦИ ТЕЛА НАЈМАЊЕ 22 ОСОБЕ.
ТРИБИНИ СУ ПРИСУСТВОВАЛИ БРОЈНИ ЧЛАНОВИ ПОРОДИЦА СТРАДАЛИХ, ПРЕДСТАВНИЦИ СРОДНИХ УДРУЖЕЊА СРБА СТРАДАЛИХ НА ПРОСТОРИМА НЕКАДАШЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, ПРЕДСТАВНИЦИ ДРЖАВНИХ ОРГАНА И ИНСТИТУЦИЈА, КАО И ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА. НАКОН ШТО ЈЕ МИНУТОМ ЋУТАЊА ОДАТА ПОШТА НЕВИНО ПОСТРАДАЛИМА И ЊИХОВИМ СРОДНИЦИМА КОЈИ НИСУ ДОЧЕКАЛИ ДА САЗНАЈУ ИСТИНУ О СВОЈИМ НЕСТАЛИМА И КАЖЊАВАЊЕ ЗЛОЧИНАЦА, НА ТРИБИНИ СУ ГОВОРИЛИ ПРЕДСЕДНИК ВЛАДИНЕ КОМИСИЈЕ ЗА НЕСТАЛЕ ВЕЉКО ОДАЛОВИЋ, ПОМОЋНИК ТУЖИОЦА ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ МИОЉУБ ВИТОРОВИЋ, САВЕТНИК ЗА ПРАВНА ПИТАЊА У КАНЦЕЛАРИЈИ ЗА КОСОВУ ИГОР ПОПОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СРПСКЕ КООРДИНАЦИЈЕ ДР ДУШКО ЧЕЛИЋ И ПРЕДСЕДНИЦА УДРУЖЕЊА НАТАША ШЋЕПАНОВИЋ.
У ЖИВОТИМА ПОРОДИЦА КОСМЕТСКИХ СТРАДАЛНИКА, ЛЕТЊИ МЕСЕЦИ СУ НАЈТУЖНИЈИ ЈЕР СЕ, УПРАВО ТАДА, И 1998. И 1999. ГОДИНЕ ДОГОДИЛО НАЈВИШЕ МАСОВНИХ И ПОЈЕДИНАЧНИХ ЗЛОЧИНА.
ЗА ЊИХ СУ ПОСЕБНО КОБНЕ БИЛЕ НЕДЕЉЕ НАКОН ПОТПИСИВАЊА КУМАНОВСКОГ СПОРАЗУМА – ОД 11. ЈУНА 1999, ПА НАДАЉЕ. ТАДА ЈЕ ГОТОВО 50.000 МЕЂУНАРОДНИХ ВОЈНИКА И ПОЛИЦАЈАЦА ПРЕУЗЕЛО ОБАВЕЗУ ДА ОБЕЗБЕДИ МИР НА КОСМЕТУ. ДА ЗАШТИТЕ ЖИВОТЕ СВИХ ЖИТЕЉА У ПОКРАЈИНИ, БЕЗ ОБЗИРА НА ЊИХОВУ НАЦИОНАЛНУ И ВЕРСКУ ПРИПАДНОСТ. ДА СПРЕЧЕПАЉЕЊЕ, РУШЕЊЕ И УНИШТАВАЊЕ ЊИХОВЕ ИМОВИНЕ, СВЕТИЊА, ГРОБАЉА…ОНИ ТО НИСУ УЧИНИЛИ, ПА ЈЕ ДО КРАЈА 1999. ГОДИНЕ, АЛИ И КАСНИЈЕ, КИДНАПОВАНО И УБИЈЕНО ОКО 3.5000 СРБА И НЕАЛБАНАЦА, УГЛАВНОМ ЦИВИЛА. ПРИСИЛНО ИХ ЈЕ ОТЕТО ВИШЕ ОД 1.300. ЗЛОСТАВЉАНИ СУ, МУЧЕНИ И СИЛОВАНИ У ПРЕКО 140 ЛОГОРА ТАКОЗВАНЕ ОСЛОБОДИЛАЧКЕ ВОЈСКЕ КОСОВА ЗА СРБЕ, ИЗ ТИХ СЕ ЛОГОРА НИКО ЖИВ НИЈЕ ВРАТИО СВОЈОЈ ПОРОДИЦИ. СРАМОТНА ЈЕ И ЗА ПРЕДСТАВНИКЕ МЕЂУНАРОДНИХ МИСИЈА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ПОРАЖАВАЈУЋА И ОПТУЖУЈУЋА ЧИЊЕНИЦА ДА ЈЕ, САМО У ПЕРИОДУ ОД 12. ЈУНА ДО 1. СЕПТЕМБРА 1999, КИДНАПОВАНО 835 СРБА И НЕАЛБАНАЦА, КАО СЕ НИ ДЕВЕТНАЕСТ ГОДИНА КАСНИЈЕ, И ДАЉЕ НЕ ЗНА СУДБИНА ЈОШ ЊИХ 570.
-ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ ЗНАНА И НЕЗНАНА СРПСКА СТРАТИШТА-
ПРВО МАСОВНО КИДНАПОВАЊЕ – 23. АПРИЛ 1998, ГОРЊИ РАТИШ И ДАШИНОВАЦ КОД ДЕЧАНА. ОД СЕДМОРО КИДНАПОВАНИХ СРЕДОВЕЧНИХ СЕЉАНА, ЧЕТИРИ СУ ЖЕНЕ.
УГЉЕНОКОП БЕЛАЋЕВАЦ – 22. ЈУН 1998. ИМЕНА ОСМОРИЦЕ ТАДА ПРИСИЛНО ОТЕТИХ БЕЛАЋЕВАЧКИХ РУДАРА, И ДАНАС СЕ НАЛАЗЕ НА ЛИСТИ НЕСТАЛИХ. ОРАХОВАЦ,
РЕТИМЉЕ, ОПТЕРУША, ВЕЛИКА ХОЧА – 17. И 18. ЈУЛ 1998. КИДНАПОВАНО ЈЕ 40, А УКУПНО СТРАДАЛО 84 ЦИВИЛА.
КЛЕЧКА – 27. АВГУСТ 1998. У КРЕЧАНИ ПРОНАЂЕНИ ОСТАЦИ КОСТИЈУ И ДЕЛОВИ ТЕЛА ВЕЗАНИ ЖИЦОМ ОД НАЈМАЊЕ 22 ИЗМАСАКРИРАНЕ ОСОБЕ.
КАНАЛ РАДОЊИЋКОГ ЈЕЗЕРА КОД РЗНИЋА – АВГУСТ 1998. ПРОНАЂЕНА ТЕЛА ИЛИ ОСТАЦИ ТЕЛА 34 ЛИЦА.
ПЕЋ – 14. ДЕЦЕМБАР 1998-КАФИЋ ПАНДА. УБИЈЕНА ШЕСТОРИЦА СРПСКИХ МОМАКА.
ПРИЗРЕН – 16. ЈУН 1999. КИДНАПОВАН ЈЕ И УБИЈЕН 121 ЦИВИЛ. ЧАК И МОНАСИ МАНАСТИРА СВ. АРХАГЕЛИ. ПРОНАЂЕНА СУ ОБЕЗГЛАВЉЕНА ТЕЛА ОЦА ХАРИТОН И ОЦА СТЕФАНА.
ГЊИЛАНЕ – ОД ЈУНА ДО СЕПТЕМБРА 1999, КИДНАПОВАНО ЈЕ И УБИЈЕНО ВИШЕ ОД 120 ЦИВИЛА. СЕДАМНАЕСТОРИЦА ЗЛОЧИНАЦА „ГЊИЛАНСКЕ ГРУПЕ“ ПРИЗНАЛО ЈЕ И ОПИСАЛО ЗЛОЧИНЕ КОЈЕ СУ ПОЧИНИЛИ. ОПТУЖЕНИ СУ И ОСУЂЕНО ДА СУ ИСКОМАДАНА ТЕЛА ЗАТРПАВАЛИ ИЛИ БАЦАЛИ У ЛИВОЧКО ЈЕЗЕРО. КАСНИЈЕ ИХ ЈЕ АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ ОСЛОБОДИО, КРИВИЦЕ.
МУШУТИШТЕ КОД СУВЕ РЕКЕ – ОД 15. ДО 17. ЈУНА 1999, КИДНАПОВАНО ЈЕ СЕДАМНАЕСТОРО ДОМАЋИНА, ЧАСНИХ И ЧЕСТИТИХ СТАРИНА И СТАРИЦА КОЈИ СУ ОСТАЛИ ДА ЧУВАЈУ ПЕТНАЕСТ ЦРКАВА И МАНАСТИРА У СЕЛУ.
ДОЈНИЦЕ КОД ПРИЗРЕНА – 27. ЈУН 1999. У ИСТОМ ДАНУ КИДНАПОВАНО ЈЕ ШЕСНАЕСТОРО СРПСКИХ ЦИВИЛА, ОД КОЈИХ ДЕВЕТ ЖЕНА. НАЈСТАРИЈИ ТРИФУН ЈЕ ИМАО 85, А НАЈМЛАЂА СЛАВИЦА 49 ГОДИНА.
У ПРИШТИНИ ЈЕ КИДНАПОВАНО И УБИЈЕНО 142 ЦИВИЛА, У ПЕЋИ 110, ИСТОКУ 40, ЂАКОВИЦИ 63…СЛИЧНО ЈЕ БИЛО И У ОСТАЛИХ 25 ГРАДОВА. СВИ СУ ГРАДОВИ ПОТПУНО ОЧИШЋЕНИ ОД СРБА, А ТАКО ЈЕ И ДАНАС.
КРВАВА ЖЕТВА У СТАРОМ ГРАЦКОМ – 23. ЈУЛ 1999. ИЗ ЗАСЕДЕ, СА ОБОДА СЕЛА, НА ЊИХОВОМ ЖИТНОМ ПОЉУ, ПОБИЈЕНО ЈЕЧЕТРНАЕСТ ЖЕТЕЛАЦА.
ЛИВАДИЦЕ КОД ПОДУЈЕВА – 16. ФЕБРУАР 2001. ГРАНАТИРАН ЈЕ АУТОБУС СА ПРОГНАНИМ СРБИМА КОЈИ СУ КРЕНУЛИ У ЗАВИЧАЈ, НА ЗАДУШНИЦЕ. ПОГИНУЛО ЈЕ ДВАНАЕСТ, А ПОВРЕЂЕНО 40 ПУТНИКА. НАЈМЛАЂИ ДАНИЛО ЦОКИЋ, ИМАО ЈЕ САМО ДВЕ ГОДИНЕ.
ГОРАЖДЕВАЦ КОД ПЕЋИ – 13. АВГУСТ 2003. МУЧКИ, ИЗ ЗАСЕДЕ, КУКАВИЦЕ СУ ПУЦАЛЕ НА ПЕТНАЕСТОРО ДЕЦЕ КОЈА СУ СЕ КРАЈ РЕКЕ ИГРАЛА. ДВОЈИЦА ДЕЧАКА СУ УБИЈЕНА, А ЧЕТВОРО ИХ ЈЕ ТЕШКО РАЊЕНО.
МАРТОВСКИ ПОГРОМ – 17. И 18. МАРТ 2004. НАСТАВАК ОРГАНИЗОВАНОГ ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА ЗАПОЧЕТОГ ЈУНА 1999. УБИЈЕНО ЈЕ ДЕСЕТОРО СРБА. УНИШТЕНО ЈЕ 35 ПРАВОСЛАВНИХ СВЕТИЊА. 935 КУЋА, ШКОЛА, ДОМОВА ЗДРАВЉА… ЗАПАЉЕНО ЈЕ. ПРОГНАНО ЈЕ 4012 СРБА ИЗ ШЕСТ ГРАДОВА И ОСАМ СЕЛА.
ДО ДАНАС СЕ НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ ВРАТИЛО МАЊЕ ОД ДВА ОДСТО, ОД УКУПНО 250.000 ПРОГНАНИХ КОСМЕТСКИХ СРБА И НЕАЛБАНАЦА.
ПРЕДСЕДНИЦА УДРУЖЕЊА ПОРОДИЦА КОСМЕТСКИХ СТРАДАЛНИКА, НАТАША ШЋЕПАНОВИЋ
-СВИ СУ СЕ О СРБЕ ОГРЕШИЛИ-
Поздравивши све присутне и захваљујући им се што су се на ову трибину одазвали како би заједно, по ко зна који пут, покушали да заинтересују званичнике, институције и организације које се питањима киднапованих, процесуирањем ратних злочина и кршењима људских права баве, и подсетити их да су се о српске жртве огрешили, Наташа Шћепановић је истакла:
-„У периоду од почетка до краја лета 1998. и 1999. године, готово свакодневно су се дешавала појединачна и масовна убиства и присилне отмице наших ближњих. Ето, баш јуче је била годишњица убиства и рањавања наше деце из Гораждевца, која су се купала на реци Бистрици. Између осталог, и тај свирепи догађај допринео је да се ми данас огласимо једном оваквом трибином и назовемо је „Некажњени злочини“.
Стравични злочини су се низали као црни ђердани…Етнички мотивисана организована убиства и киднаповања су на Космету почела су још осамдесетих година, да би деведесетих ућестала и, пред крај двадесетог века, прерасла у масовне злочине – масакре терористичке ОВК.
Такозвана ослободилачка војска Косова, имала је најмање 141 логор – затвору којима су претежно недужни цивили мучени, силовани, убијани, масакрирани. Број убијених по тим затворима који су бики у приватним кућама и запоседнутим друштвеним објектима, никада није тачно утврђен. Као ни тачан број и судбина већине Срба који су у њима били заточени. Поуздано се зна да су постојали и такозвани радни логори, од којих је највећи био у селу Матичане код Приштине, и логор у близини Призрена. Неке у логоре нису ни одводили –угледне грађане и највеће домаћине у селима, као последње упозорење онима који нису хтели да напусте своја огњишта, убијали су на њиховом кућном прагу. Пред сведоцима – њиховом децом и женама. Као да су већ тада знали да за почињене злочине неће пред судом одговарати. И, ево ни после двадесет година нису процесуирани. Слободни су „грађани“. Већина инспиратора, налогодаваца и извршилаца злочина, некада високопозиционираних у терористичкој ОВК, данас су чак „веома угледни грађани“ и у самом су државном и политичком врху некакве самопроглашене државе. МИ СМО ТУ ДА, ЧУВАМО УСПОМЕНУ НА СВЕ НЕВИНО ПОСТРАДАЛЕ СРБЕ И НЕАЛБАНЦЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ АЛИ И, ИЗНОСЕЋИ ЧИЊЕНИЦЕ, СТАЛНО ПОДСЕЋАМО ДА НИ ЈЕДАН ЗЛОЧИН НЕ СМЕ ОСТАТИ НЕКАЖЊЕН!
САВЕТНИК ЗА ПРАВНА ПИТАЊА У КАНЦЕЛАРИЈИ ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ, ИГОР ПОПОВИЋ
-ГЕНОЦИД ИЗВРШЕН НА ОЧИГЛЕД МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ-
И поред недвосмисленог и правно потпуно обавезујућих обавеза и одговорности које из њиховог мандата произилазе, Кфор и Унмик, а касније и Еулекс, никада се нису ни потрудили да заштите српски живаљ и њихову имовину на Косову и Метохији. Злочини, и масовни и појединачни, вршени су свакодневно, у свим срединама где су Срби вековима живели. Неометани од контигената Кфора и њихових пунктова који су, као по правилу увек били у непосредној близини места где су Срби киднаповани, најстрашније мучени и убијани, где су њихове куће и светиње гранатиране и паљене, снамером или нечињењем, заједно са албанским терористима учествовали су у етничком чишћењу простора на којима су Срби одувек живели.
Тако је у срцу Европе, пред сами крај двадесетог века, почињен геноцид над српским и неалбанским становништвом на Косову и Метохији.
И данас сматрамо да је међународна заједница одговорна да открије злочинце, да треба да се објави целом свету да су Срби убијани, мучени, протерани са својих вишевековних огњишта – да је извршен геноцид над најстаријим народом на северу Балкна.
Пред Србијом је дуга и тешка борба која ће се водити пред Спецјалним судом за злочине такозване ослободилачке војске Косова. Морамо предано, одговорно и много радити, како бисмо ту битку добили.
ПРЕДСЕДНИК СРПСКЕ КООРДИНАЦИЈЕ, ДР ДУШКО ЧЕЛИЋ
-ПОДИЋИ НИВО СВЕСТИ КОД ГРАЂАНА, АЛИ И У ДРЖАВНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА-
Доктор правних наука, професор приштинског универзитета Душко Челић из Приштине, разочаран и незадовољан због свеукупне небриге и незаинтересованости читаве међународне, али и домаће јавности када су страдања Срба у региону, па и на Косову и Метохији у питању, уверен је «да би били поражавајући одговори, када бисмо у тесту опште информисаности нашим младим сународницима поставили питање: Да ли знате шта је Ливочко језеро, шта су Жиливоде, где је Клечка, Рзнић, Старо Грацко, Гораждевац…А то су само нека од места масовног страдања Срба и неалбанаца на Космету, пре само двадесет. година.
Због тога су трибине, попут ове коју смо посветили подсећању на злочине почињене над српским и неалбанским цивилима, на чињеницу да су злочинци „неоткривени“ и да су на слободи, неопходне и драгоцене. Ово је и прилика да подсетимо међународну заједницу на наше мишљење и став, да је управо она, преко својих представника у мисијама на Косову и Метохији, преко својих институција и организација, одговорна да открије и процесуира злочинце и праведно их казни – и по командној и по личној одговорности. Али, и добар део Србије је ћутао на почињене злочине.
Овакве конференције треба да подигну свест јавности, јер ћутање је нека врста саучесништва у тим злочинима. Треба подићи ниво солидарности не само код људи, већ и код државних институција».
ЗАМЕНИК ТУЖИОЦА ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ, МИОЉУБ ВИТОРОВИЋ
– ЉУТИ СМО НА ХАГ И ПРИШТИНУ, АЛИ И НА БЕОГРАД-
Заменик Тужиоца за ратне злочине Миољуб Виторовић био је скептичан када је реч о почетку рада, заправо подизању првих оптужница и отпочињању процеса у Сепцијалном суду за злочине такозване ОВК до краја ове године. Његово је мишљење је да и Београд сноси део одговорности за некажњавање злочина. -«С разлогом смо љути на Хаг и Приштину, али ја сам највише љут на Београд», казао је Виторовић.
Упитан да прокоментарише ослобађајућу пресуду Апелационог суда у Београду 2013. године припадницима такозване Гњиланске групе, која је у претходном поступку била осуђена за злочине, Виторовић је рекао да то није била судска одлука. За злочине над Србима и неалбанцима на Косову и Метохији, упркос бројним доказима и сведоцима, укључујући и сведоке сараднике, готово да нико није одговарао. Нико није ни праведно кажњен, као ни у случају «Гњиланска група».
Чланови «Гњиланске групе» су првобитно били осуђени на укупно 116 година затвора, због убиства, силовања и мучења Срба и неалбанаца, али је Апелациони суд у Београду ту пресуду поништио 2013. године.
Судско веће је донело такву одлуку, упркос сведочењима заштићених сведока, међу којима је било и лице које је учествовало у убијању Срба.
-«Из не знам ког разлога, да ли је у питању незнање или зла намера, или је додворавање неким институцијама…, али ово није судска одлука», истакао је Виторовић и подсетио да је у том поступку постојао сведок сарадник, који је говорио и о злочинима које је и сам починио. Као и да је сведочило више жртава.
Помоћник Тужиоца за ратне злочине Миољуб Виторовић је казао да, иако је Касациони суд утврдио да су сукоби на Косову и Метохији трајали до краја 1999. године, Апелациони суд је оценио да су сукоби трајали до јуна те године, те да су оптужени за злочине у Гњилану ослобођени јер «није било ратног злочина, јер у том периоду није било оружаног сукоба». Виторовић је указао на читав низ пропуста Апелационог суда и када је садржај ослобађајуће пресуде у питању. – «Апелациони суд је могао да их осуди и за неко друго крвично дело, ако већ није за ратни злочин. Али ни то нису учинили, иако ратни злочин не застарева. Боримо се колико можемо. Надамо се да ће овај суд ипак нешто урадити јер, то је био систематски и организовани злочин. Извршење тог злочина је неко наредио и ми очекујемо да тај неко, онај ко је то наредио, буде одговоран. А ако нико не буде одговарао, остаће упамћено и забележено у историји да је стравичан злочин у ученичком интернату у Гњилану, који је претворен у логор за српске цивиле у гњиланској општини, евидентно почињен», устврдио је Миољуб Виторовић.
ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ ЗА НЕСТАЛА ЛИЦА ВЛАДЕ СРБИЈЕ, ВЕЉКО ОДАЛОВИЋ
-НЕСПОРНЕ ДОКАЗЕ О ЗЛОЧИНИМА ОВК, ДОСТАВИЋЕМО СПЕЦИЈАЛНОМ СУДУ-
На Косову и Метохији су почињени систематски и организовани злочини, на које и данас подсећамо. Радна група за истраживање злочина терористичке ОВК на Косову и Метохији, која је формирана при скупштинском Одбору за КиМ, већ је прикупила бројне неспорне доказе. Њих ћемо доставити Специјалном тужилаштву које би ускоро требало да подигне прве оптужнице.
Ова Радна група је прикупила око 3.500 докумената која се односе на злочине почињене у две зоне одговорности такозване ОВК – Дреницу и Дукађини. Ради се и на прикупљању и систематизовању доказа за злочине у још три зоне одговорности.
Све изворе смо по први пут ујединили и сакупили 3.500 докумената који могу апсолутно да буду део процеса, који имају правну тежину. Сигурни смо да се они не могу оспоравати и неће бити одбачени или срушени.
Ускоро би требало да буде изабран и нови специјални тужилац за злочине ОВК, што указује да ће убрзо бити подигнуте прве оптужнице по којима ће поступати Специјални суд формиран још 2015. године. Злочини над Србима и неалбанцима нити су процесуирани, нити су решени. Нису добили епилог пред Хашким судом, али ни судовима Еулекс-а и Унмик-а. Па ни онима у Србији.
Био сам учесник неких догађа који не могу да служе на образ и част држави јер се, на пример, у српским затворима не налази ни један осуђеник за ратне злочине над Србима. Сви они су ослобођени или помиловани.
На Косову и Метохији ћемо ускоро наставити претраге локација за које се сумња да су масовне гробнице са посмртним остацима Срба које су убили припадници терористичке ОВК. Већ је договорено да ћу обићи некадашњу караулу Кошаре где се, верујемо, налазе тела шест или седам наших војника. Посетићу и две локације – Гаре и Качаник, а и претрага локација у околини Ђаковице, биће настављена. Јер, овог пролећа, на једној локацији у Ђаковици – у бунару, пронађени су посмртни остаци три лица, па ће бити настављено истраживање и на тој локацији.
Гордана Ђикановић
