У манастиру Грачаница свечано прослављен Видовдан и отслужен парастос косовским јунацима на Газиместану
СВЕТИЊЕ КОЈЕ ОВДЕ СИЈАЈУ КРОЗ ВЕКОВЕ, СИЈАЋЕ ДО КРАЈА СВЕТА И ВЕКА
Видно скромније него прошле и претходних година, без помпе, свечаних академија и присуства највиших званичника, у централној Србији, на Косову и Метохији и дијапори, прослављен је Видовдан и служен парастом свим пострадалим српским ратницима од Косовског боја до данас. Видовдан, празник Св. Кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика од Косова поља до данашњег дана, био је прилика да све нас, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије подсети «да ће светиње које сијају овде кроз векове, сијати до краја света и века»
На Видовдан је, ове године, најсвечаније било у Грачаници где су, традиционално већ, дошли Срби не само из околине, већ и из удаљених српских енклава, из централне Србије и Републике Српске. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је служио Свету архијерејску литургију у манастиру Грачаница, уз саслужење Преосвећених епископа рашко-призренског Теодосија, умировљеног захумско- херцеговачког Атанасија, будимљанско-никшићког Јоаникија, полошко-кумановског Архиепископије охридске Јоакима, пакрачко- славонског Јована, свештенства, свештеномонаха и великог броја верног народа.
У беседи након Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је казао да «… Косовска гробница није ништа друго него одсјај, продужетак и наставак гроба Христовога-јерусалимскога, и као што је Христов гроб живоносни тако је и Косовска гробница живоносна гробница не само за овај народ него је та Гробница косовска светионик свих европских народа и свега онога што је часно и честито било у тим народима до данашњега дана».
Подсећајући да Косово није никада било и није ни данас безнађе него је нада и да ће тако остати, Митрополит је истакао да они који не знају шта је Косово, хоће да деле Косово. –«Шта значи поделити Косово? То значи поделити ћивот Светога краља Дечанскога, распарчати краља Дечанскога и његове Свете мошти. То значи делити мошти Светих архиепископа пећких и светиње које сијају овде кроз векове и сијаће до краја света и века».
На крају Свете литургије владика Теодосије се захвалио присутним архијерејима на њиховој несебичној љубав коју показују кад год је Косово у питању, на спремности да заједно служе и Богу приносе љубав, труд и жртве и да опстану на овим просторима.
Потом је Митрополит Амфилохије уручио српским мајкама ордење Југовића, које Епархија рашко-призренска додјељује мајкама које испуњавају Божију заповест: Рађајте се, множите се и напуните земљу.
Епархија је, уз подршку Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, и ове године златни орден доделила мајкама које су родиле петоро и више деце, а живе на Косову и Метохији. Сребрни орден мајке Југовића добиле су мајке који су родиле четворо деце.
Канцеларија за Косово и Метохију је обезбедила за свако дете новчану помоћ од сто евра, као подршку рађању и опстанку Срба на Космету.
Обраћајући се српским мајкама, Митрополит Амфилохије је истакао « да су деца светиња и да су они једино благо на земљи. Зато насилници кроз векове, од султана Мурата па све до ових савремених султана, убијају децу. Клинтон и његова дружина, неправднији су од султана Мурата. И сви они који на том и таквом насиљу граде будућност света, посебно будућност Косова и Метохије».
Након Св. Литургије, доделе ордена и трпезе љубави коју је припремила игуманија грачаничка монахиња Стефанида са сестрама, Архијереји, свештенство и више стотина оних који су одасвуд дошли да прославе Видовдан и поклоне се пострадалим српским ратницима и недужним цивилима који су убијани само зато што су Срби, упутили су се на Газиместан. Испред Споменика косовским јунацима, одржан традиционални парастос пострадалим косовским јунацима. По завршетку парастоса, окупљенима се обратио умировљени Епископ Захумско-херцеговачки Атанасије. Говорио је о смислу жртве и љубави коју је показао Св. Кнез Лазар и који вековима надахњују српски народ, у чијем је народном бићу и етосу, Косово и Метохија кључни елемент еванђелског и хришћанског опредељења.
–«Ево нас на страшном месту постојанства и достојанства. Српски народ има пословицу: Кадар бити стићи, и стигли смо да ослободимо Косово. Кадар бити некада и повући се, утећи привремено, али најважније на страшном месту постојати. Ми смо овде, на том месту постојанства.
Кад је дошла јединица на Газиместан, која је прва избила овде, капетан је предложио војницима ко ће да прочита песму „На Газиместану“ Милана Ракића, који је био конзул у Приштини. Војник је пришао капетану шапнуо му, а у том излази из строја песник Ракић и рецитује своју песму, јер је имао наду (1912. година, Први балкански рат ослобођење Косова).
Дошавши на Косово, дични син Светога великомученика Лазара, Стефан – висок, Деспот српски, подигао је онај стуб и запис на њему Косовски. Прошле године сам га читао. Е, да Бог да, да се нађу да подигнемо тај споменик овде, како на њему храбро пише, да он говори и сведочи. Овај споменик је подигнут хвала Богу и сведочи, али и наши доласци овде, браћо и сестре, сведоче о томе.
Нисмо погнуте главе, нисмо понижени, а хоће да нас понизе. Ми ћемо се борити за Косово и опстаћемо и остаћемо. Даће Бог, доћи ће и тај дан да се и прогнани врате у свој завичај»..
Црква Св. Марка, Београд
ПАРАСТОС ЗА СВЕ СРПСКЕ ВЕЛИКОМУЧЕНИКЕ
У православним храмовима и црквама широм Србије и дијаспоре, служене су Видовданске литургије, парастоси, молебани…за све пострадале српске ратнике и недужни живаљ, од Косовског боја до данашњег дана.
Литургији и парастосу у цркви Св. Марка у Београду, присуствовали су и чланови породица страдалих Срба на Космету, окупљени око Удружења породица косметских страдалника и сродних удружења, али и бројни прогнани Срби са Косова и Метохије који су, све до Видовдана 1999. године, на овај дан окупљали крај Споменика косовским јунацима на Газиместану.
Након одржане службе и беседе посвећене свим српским ратницима од Косовског боја до данас, представници удружења, као и Српске координације, положили су цвеће испред Споменика Србима страдалим у ратовима деведесетих на простору некадашње Југославије, у Ташмајданском парку.
У КРУШЕВЦУ, ДРЖАВНА ЦЕРЕМОНИЈА БЕЗ ДРЖАВНОГ ВРХА
Као и годинама уназад, у Крушевцу је одржана државна церемонија поводом Видовдана и обележавања 629. годишњице Боја на Косову, али овога пута без државног врха. Положени су венци на Споменик косовским јунацима, патријарх Иринеј је служио помен, а откривен је и споменик кнегињи Милици. Свечаности је присуствовао И престолонаследник Александар Карађорђевић са супругом. Министар за рад Зоран Ђорђевић је полажући венац на Споменик косовским јунацима у Крушевцу оценио “да је Косовска битка, одржана на Видовдан 1389. године, симбол борбе за слободу, против окупације и против оних који желе да узму српском народу оно што му припада”…
Изасланик председника Србије, министер Зоран Ђорђевић је предводио државну церемонију полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 629. годишњице Боја на Косову. -“Видовдан је велики празник за Србију. Овај дан значи много за Србију и за нашу историју. На овај дан се одиграла Косовска битка, то је симбол наше борбе за слободу и против окупације и против свих оних који желе нама да узму све оно што припада српском народу, односно нашој култури и наслеђу. Влада Србије, министарство и Одбор за неговање традиција ће, нагласио је Ђорђевић, настојати да се у будућности овакве али и сличне манифестације обележавају на примерен начин, како би сачували сећање на све жртве за слободу Србије”
Помен крај Споменика косовским јунацима држао је поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј који је и освештао новоподигнути споменик књегињи Милици. Патријарх српски је подсетио да је кнегиња Милица имала осморо деце, “те да је својим дивним мајчинским примером показала нашем роду, нашим мајкама, како је часно и велико бити мајка и да је то пример мајкама да рађају, када нас је све мање – да попунимо просторе српске”.
И. Ђикановић
