Удружење породица косметских страдалника подсећа домаће и међународне званичнике, институције и јавност да се 14. маја навршава двадесет година од првих организованих отмица српских цивила на Косову и Метохији. Албански терористи су, усред бела дана, у фабричком кругу, пре две деценије киднаповали радника угљенокопа „Белаћевац“ Жарка Спасића. Од тога дана, вести о појединачним и масовним киднаповањима српске нејачи, сустизале су једна другу. Иако је хиљаде војника и полицајаца, поред редовних састава, у пролеће и лето 1998. године било стационирано широм јужне српске покрајине, са радних места, са улица, из њихових домова… Срби су одвођени у логоре из којих се никада нису вратили.
Подсећамо на киднаповање осморице белаћевачких рудара 22. јуна, напад на Ораховац, Оптерушу, Ретимље, Зочиште и присилно одвођење десетина угледних домаћина, стараца, деце… који су у јулу животима платили припадност српском народу. Неки од њих су убијани на кућном прагу или, као шесторица голобрадих младића које су терористи рафалима покосили у пећком кафићу „Панда“, такође те 1998. године…
За злочине почињене над њима, као ни оне из 1999. и 2000. године када је страдало око 3.500 Срба и неалбанаца, нико од налогодаваца или директних извршилаца, није праведно кажњен. Већина њих су на челним државним или политичким позицијама и, на згражавање и неверицу чланова породица косметских страдалника, најугледнији су грађани самопроглашене државе Косово.
А породицима пострадалих косметских Срба остаје да обележавају тужне годишњице страдања њихових најрођенијих, каква је ова данашња, да чувају успомену на њих, да стрпљиво чекају поуздане информације шта се са њима догодило…Јер, на листи несталих, налази се још 570 имена оних чија се судбина ни данас не зна.
А прошло је дугих двадесет година чекања, безнађа и стрепње, током којих су родитељи киднапованих помрли не дочекавши да сазнају истину, да преузму њихове посмртне остатке, да сахране своју киднаповану децу. За протеклих двадесет година, за 3.500 невино пострадалих косметских Срба, ни заједнички споменик им, ни у централној Србији ни на Косову и Метохији, није подигнут!
Г. Ђикановић
Председница Удружења Наташа Шћепановић
