Удружење породица косметских страдалника, у Грачаници обележило годишњицу мартовског погрома
ТРАЈНИ ОЖИЉЦИ НЕЧОВЕШТВА
Удружење породица косметских страдалника у сарадњи са Домом културе у Грачаници, а уз подршку Канцеларије за Косово и Метохију и ове је године, традиционално већ, у Грачаници обележило годишњицу мартовског погрома и подсетило на свеколика страдања косметских Срба од 1998.године до данас. Поред чланова породица косметских страдалника који су у Грачаницу организовано допутовали из свих делова централне Србије и свих српских енклава, и овог 17. марта су уз нас били представници Владе Србије, привремених косовских инстититуција и локалних самоуправа, као и свештенство Рашко-призренске епархије
Парастосом у манастиру Грачаница, полагањем цвећа код уметничке инсталације „MISSING“,споменобележја посвећеног несталим и убијеним косметским Србима које је облепљено њиховим фотографијама, мирним протестним маршом од манастира до Дома културе и академијом названом „Трајни ожиљци нечовештва“, у Грачаници је 17. марта обележена четрнаестогодишњица мартовског погрома. Као и годинама уназад, Удружење породица косметских страдалника је у сарадњи са грачаничким Домом кулуре и уз подршку Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије на светој српској земљи, ту где се егзодус догодио, где је више од 3.500 Срба невино пострадало, подсетило на злочине који су остали некажњени и велику неправду која је учињена српском народу. Да су мартовски погром, као и све страхоте које су се косметским Србима догађале 1998, 1999, али и наредних година, оставили трајне ожиљке код свих који су губитак својих најрођенијих, злостављања, губитак права и слободе и прогон са вековних огњишта доживели.
-„Ове годишњице се сећамо, не само са тугом и болом због изгубљених живота, запаљених светиња и унесрећених људи, већ са чврстом надом да нас то, ни било које друго страдање, неће поколебати у решености да останемо своји на своме“ поручио је, учествујући на академији „Трајни ожиљци нечовештва“ епископ рашко-призренски Теодосије.
Обраћајући се присутнима у препуној сали Дома културе у Грачаници, владика Теодије је, након подсећања на трагичну статистику догађаја од 17. и 18. марта 2004. године, позвао је на једниство и останак Срба на Косову и Метохији. –„Господ нам каже да ћемо имати невоља у свету, али нас истовремено храбри и подсећа говорећи: – „Не бојте се, ја сам победио свет“. Из свих тих његових страдања, наш народ је излазио са ранама, али и са још већом вером, уз чврстину да никада не напусти и не заборави Косово и Метохију, где год их ветрови историје односили.
Зато је Косово и Метохија освештани простор који надилази историју, политику, пролазне границе и такозване политичке реалности“, нагласио је владика рашко-призренски.
Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Жељко Јовић искористио је прилику да „поздрави господу Албанце који воде привремене институције у Приштини и, поједину господу из међународне заједнице“, запитавши их јавно: -„Зашто је злочин према Србима мање злочин од злочина према било ком другом народу. Зашто ми, после толико година, немамо решено ни једно убиство, ни један злочин, ни један облик насиља…Злочини су почињени, али зашто немамо кривце“, упитао је Јовић.
-„Нема слободе чији се темељи граде на порушеним огњиштима“, констатовала је председница Удружења породица косметских страдалника, Наташа Шћепановић. И додала: -„ Не постоји будућност огрезла у крви, па тако ни поход злочинаца 17. марта 2004. године, не може донети будућност ни мир на Косово и Метохију. Не постоји ни разумно објашњење за злочине без казни. Ми, породице косметских страдалника, на заборав немамо право. И зато се, без обзира на досадашњи учинак, наша борба за истину и правду и за српске жртве, наставља!
Градоначелник Грачанице Срђан Поповић нагласио је, између осталог „да немамо право да заборављамо жртве и годишњице њихових страдања.
Много времена би нам требало да побројимо рањене, мртве, спаљене куће, и све што су српске породице преживеле и преживљавају готово две деценије које су за нама. Али, та зла коб нас није учинила лошим људима. Није нас натерала на освету. Није подстакла нашу мржњу према онима који су тако много зла нанели нашем народу.
Нечовештво нас није савладало, и ми смо на ову чињеницу поносни“, казао је први човек Грачанице.
На академији у Грачаници, присутнима се уз објашњење да то непланирано чини, јер није могао одбити захтеве чланова породица страдалих, обратио и државни секретар у Министарству привреде рада Републике Србије, Бранимир Стојановић.
-„Када се све ово дешавало, многи од нас су били деца. Данас имамо своју децу и, као пре четрнаест или деветнаест година, Косово и Метохију у срцу носимо, јер је ово наш завичај. А завичај је само један! И зато, када неки који се уморе од свега преживљеног оду у катастар да би отуђе своју имовину, нека добро размисле. Нека сами одлуче да ли ће пристати на то да је сва ова жртва била узалудна, или смо пострадали да би се борили да овде опстанемо“, нагласио је Стојановић.
На академији су учествовали чланови КУД „Венац“, млади чланови Удружења који су речју подсетили на масовне злочине и страдања косметских Срба од 1998. до 2004. године, а своју поезију је говорио књижевник Ранко Ђиновић.
Уз чланове породица пострадалих косметских Срба и прогнанике из читаве централне Србије и свих делова Косова и Метохијека, академији у Грачаници присуствовали су свештеници и монаси Српске православне цркве, представници Канцеларије за Косово и Метохију, Комисије за нестала лица Владе Србије и локалне самоуправе по српском и косовском систему. Гост на академији у грачаничком Дому културе био је шеф ОЕБС-а на Косову Јан Брату, који је поштовање према косметским страдалницима показао и положивши венац испред уметничке инсталације „ Missing“.
У манастиру Грачаница је владика Теодосије уз саслужење свештеника, служио парастос пострадалима током мартовског погрома, као и свим побијенима од 1998. године наовамо. Међу окупљенима у манастирској порти, била је и група војника норвешког и словеначког контигента КФОР-а, који су дошли да изразе поштовање према жртвама и солидарност са њиховим породицама.
Након парастоса, колона од преко пет стотина људи, у мирном протестном маршу главном улицом Грачанице у којој је, скоро читав сат полиција зауставила саобраћај, дошла је до грачаничког Дома културе. Испред уметничке инсталације „Missing“, која се налази
у дворишту локалног Дома културе, на којој су фотографије киднапованих и несталих, положене су беле руже.
Непосредно пре академије отворена је изложба са ликовне колоније „Јесен у Призрену“, која је одржана у манастиру Светих Архангела код Призрена. Овај манастир је тешко пострадао 17. марта 2004. године, а колонија је била уметнички одговор на страдање српске баштине, али и подстицај за њену обнову.
На отварању изложбе говорили су сликарка из Београда Весна Марковић, уредник Галерије Дома културе „Грачаница“ Небојша Јевтић и заменик директора Канцеларије за КиМ, Жељко Јовић.
ИЗ ГРАЧАНИЦЕ ЈЕ ПОСЛАТА ЗАЈЕДНИЧКА ПОРУКА КАКО СВЕТСКОЈ, ТАКО И ДОМАЋОЈ ЈАВНОСТИ, ДА НЕ СМЕМО И НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ ОНЕ КОЈИ СУ ПЛАТИЛИ НАЈВИШУ ЦЕНУ ПРИПАДНОСТИ СРПСКОМ НАРОДУ И СВОЈОЈ ДРЖАВИ.
Наташа Шћепановић:
НИЈЕ СЛОБОДА, АКО СЕ НА ПОРУШЕНИМ ОГЊИШТИМА ГРАДИ
Много је датума који су уклесани на хладни мермер од Проклетија до Ибра, а свако наше страдање споменик је пред којим нико не би смео затворити очи, пред којим ипак многи ћуте. Ретко ко проговара. Нема те слободе чији се темељи граде на порушеним огњиштима. Не постоји будућност огрезла у крви, па тако ни поход злочинаца 17. марта 2004.године, не може донети будућност ни мир Косову и Метохији. Не постоји разумно објашњење за злочине без казни. Научени да мрзе, убијају и отимају, то као да не знају.
Овде где је колевка Хришћанства и Православља, нико није имао храбрости да се супротстави нељудима – истим онима што су нас завили у црно од 1998. године. Једина наша кривица је што смо рођени на светој српској земљи. Што смо бранили своја огњишта, своју децу и родитеље, мир и право да живимо. Били смо криви што нисмо дали кућни праг и свако добро у које смо веровали. Осуђени на страдање, страдали смо као ни један други народ у новијој европској историји. Годинама су се само увећавале бројке несталих и убијених. Додавали нови датуми прогона и зла које је пркосило животу.
Зато, достојанствени у свом болу, и данас поносно стојимо у срцу своје земље- у престоници српства , где никада наш народ неће престати да краси част, храброст и сећање на наше жртве. На колоне избеглица, последњи поглед ка запаљеној кући,у коров зарасли гробови, угашена детињства, несрећу и сузе које немају цену.
С. Шћепановић
