Свечаном церемонијом, и формално затворен Хашки трибунал
«ПРАВДА ЈЕ ОСТВАРЕНА», ДА ЛИ ЈЕДНАКО ЗА СВЕ ЖРТВЕ?
Одржавањем церемоније затварања Међународног суда за бившу Југославију, после 24 године је и званично овај, од многих често оспораван суд, престати да постоји. Церемонија, којој су присуствовали многи званичници, међу којима и холандски краљ Виљем-Александер, званичници из Србије, као и из других бивших југословенских република, чији су држављани током протекле 24 године процесуирани пред тим судом, почела је минутом ћутања за све жртве
Генерални секретар УН Антонио Гутерес је истакао да велика архивска грађа, доказни материјал и судска документа представљају једно од његових кључних наслеђа и ресурс за борбу против ревизионизма и порицања. «Ови документи ће обезбедити да не дође до прекрајања историје. Захваљујући раду суда, одговорност је заживела у колективној свести људи и сви морају да прихвате непроцењиве истине. То је од суштинског значаја за изградњу боље будућности» пекао је, између осталог, први човек Уједињених нација.
Кармел Ађијус, председник Хашког трибунала је рекао «да је тај суд основан као израз заједничке одлучности за борбу против некажњивости, те да је постао синоним за тело са универзалним стандардима.
Основани смо као привремени ад хок трибунал, не сталан, са мандатом да донесе правду, мир и сигурност само једном региону у свету. Иако је наша сврха на почетку била ограничена, остварења протекле 24 године, показују нешто друго. Трибунал је својим радом отворио врата нове ере у међународној кривичној правди».
Главни тужилац Серж Брамерц је нагласио «да се наслеђе Хашког трибунала, можда може видети и из колективне реакције на зверске злочине. Јавност са правом очекује да они који су одговорни за масовне злочине, буду кривично гоњени, а не да се са њима поступа као са одговорним саговорницима».
-Пресуђивало се кривици појединца, а не народа-
Брамерц је додао «да се Међународном суду могу упутити и критике, које се односе на то да су неки предмети трајали предуго, као и да ли су испуњена очекивања погођених заједница. Ово сам више пута понављао, али морам још једном. Међународни суд је пресуђивао кривици појединаца, а не народа. Уколико има политичке храбрости, наше пресуде могу да уклоне терет колективне кривице и помогну заједницама да прихвате да су у прошлости почињена многобројна злодела и да промовишу помирење», казао је Серж Брамерц, и додао: -«Европске интеграције захтевају одлучан раскид са реториком и стањем духа из прошлости. Политички лидери у региону могу европске вредности применити у пракси, тако што ће пружити стварну подршку спровођењу правде, а не само минималну подршку у циљу испуњења форме».
Председник судског Механизма, правног наследника трибунала, Теодор Мерон је рекао «да је правда основа за трајни мир, а да је трибунал основан због потребе за правдом и одговорношћу, као «пионир» међународне правде.
Од случаја до случаја, трибунал је утврђивао међународну правду и демонстрирао да нико није изнад ње», нагласио је судија Мерон. Он је додао и «да трибунал оставља поносно наслеђе. Али, то није крај. Важан посао још предстоји, зато што међународна правда тражи континуитет».
Као тужилац Брамерц и сви претходни говорници, и Теодор Мерон је устврдио «да се одговорно може рећи како је, захваљујући Трибуналу у Хагу, правда за жртве, задовољена».
-Позиву се није одазвао нико од некадашњих хашких тужилаца-
Званичном затварању Хашког трибунала присуствовале су бројне садашње и бивше судије трибунала, али се позиву није одазвао ни један од бивших тужилаца – ни Ричард Голдстоун, ни Луиз Арбур, ни Карла дел Понте. Међу присутнима је био и комесар за проширење ЕУ Јоханес Хан, као и министарка правде Владе Србије Нела Кубуровић, као и српска тужитељка за ратне злочине Снежана Станојковић.
Да подсетимо: Суд је 25. маја 1993. године основао Савет безбедности Уједињених нација ради гоњења починилаца ратних злочина на територији бивше Југославије. Трибунал је са радом престао 30. новембра окончавши све првостепене поступке, а његов рад је наставио Механизам за међународне кривичне судове, који ће окончати све преостале жалбене поступке.
Током више од 24 године рада, трибунал је процесуирао 161 оптуженог, од којих су више од половине били Срби из војног и политичког живота Србије и Републике Српске. Преостале недовршене предмете преузеће Међународни резидуални механизам за кривичне судове. За почињене злочине над косметским Србима и неалбанцима, нико ни по командној, ни по личној одговорности, није праведно осуђен.
Министарка правде у Влади Републике Србије Нела Кубуровић, која је присуствовала церемонији затварања Трибунала у Хагу изјавила је «да ће у Београду бити основан информациони центар који ће преузети документацију Хашког трибунала, која је јавна. Оно што нам предстоји је да заједничка радна група Министарства правде и Хашког трибунала разговара и утврди критеријуме на основу којих ће се основати информациони центар у Београду, који има за циљ да преузме документацију. Важно је да Србија има електронску документацију о свим пресудама Хашког трибунала и да ће захтевати враћање оне документације која је под ознаком поверљиво и са посебним мерама заштите била издата Трибуналу», нагласила је Нела Кубуровић.
-Специјални суд би морао исправити неправду према српским жртвама-
Церемонији затварања Хашког трибунала у Палати витезова, присуствовала је и новинарка из Приштине Гордана Ђикановић, чланица Удружења породица косметских страдалника.
У изјавама тада датим медијима, као што је говорила и на последње две конференције у Сарајеву, које су биле посвећене наслеђу Хашког трибунала, Гордана Ђикановић је, између осталог, рекла: -«Удружење породица косметских страдалника, ни ја лично, никада жртве нисмо делили по верској или националној припадности.Залажући се за истину и правду и за српске жртве, инсистирамо на личној, а не колективној одговорности за злочине почињене над косметским Србима и неалбанцима. Боле нас и повређују двоструки стандарди по којима су, очигледно, више од 3.500 киднапованих или убијених Срба и неалбанаца – углавном цивила, жртве другог реда. За те злочине, као ни за прогон преко 250.000 српског живља, за етнички очишћене све градове и стотине села, за порушене православне светиње и уништена гробља…нико није праведно кажњен ни у Хашком трибуналу, али ни осуђен у Унмик-овим, Еулекс-овим, ни косовским судовима.
Међутим, то што се Албанским злочинцима «гледало и гледа кроз прсте», не може негирати и поништити чињеницу да су стравични злочини почињени и над косметским Србима.
Ни данас, током церемоније затварања Трибунала када су говорници констовали да је правда остварена, нико није поменуо пострадале Србе и неалбанце на Косову и Метохији, ни одговорност што и за те жртве није остварена правда. Верући да је правда, иако често спора, ипак достижна, остаје нам да верујемо да ће Специјални суд за злочине на Косову, изнаћи и установити пре свега бољи и сигурнији механизам за потпуну заштиту сведока тужилаштва. Како се не би поновио пропуст Хашког трибунала да «због недостатка доказа», оптужени за злочине почињене над косметским Србима и неалбанцима, остану некажњени.
Још увек има живих очевидаца и сведока злочина, само их треба охрабрити и уверити да ће током и након сведочења они и њихове породице бити у потпуности заштићени и безбедни.
Г. Ђикановић
