Већина чланова породица страдалих на Косову и Метохији се због губитка својих најрођенијих, и даље налази у стању траума
ДРУЖЕЊА, НАЈДЕЛОТВОРНИЈА ПСИХОСОЦИЈАЛНА ПОМОЋ
Ни после деветнаест година од погрома над српским живљем на Косову и Метохији, од организованих масовних и појединачних киднаповања и убистава више од 3.500 Срба и неалбанаца, по монструозности незабележених силовања и злостављања, прогонства преко 250.000 косметских Срба, Рома, Горанаца…није разоткривена истина о киднаповањима и злочинима, нити је досегнута правда за српске жртве.
Од протераних са Косова и Метохије, у своје домове, у места где су вековима уназад живели њихови преци, где се налазе девастирана гробља са порушеним и нетрагом несталих надгробних споменика њихових прадедова, вратило их се мање од два одсто. Разасути широм централне Србије, али и по неким косметским селима која називају српским енклавама, заборављени од свих, већина њих и даље у немаштини, потуцајући се по туђим кућама, јер су њихове на Космету порушене или узурпиране, живи тешке избегличке дане. Ипак, најтеже је онима чији су најмилији киднаповани или убијени, јер готово две деценије траже истину и чекају правду. Више од 570 српских породица није преузело земне остатке њихових најрођенијих, нити знају шта се са њима догодило, па се њихова имена и даље налазе на листи несталих. Ни правда за оне који су наредили или извршили злочине над недужнима, чија је једина кривица била што су Срби, није задовољена. Јер, нико од албанских злочинаца, ни због командне, нити личне одговорности чак ни у оно мало процесуираних злочина, није праведно кажњен!
Када се ове чињенице знају, онда се не треба чудити што се велики број чланова породица Срба и неалбанаца пострадалих на Косову и Метохији, и данас налази у стању траума.
Рањиви су због свега преживљеног – због туге и бола за најрођенијима који са протоком времена постају све јачи и интензивнији, због безнађа и стрепњи шта се са њиховим киднапованима догодило и да ли ће дочекати да добију оно што је од њих остало, како би их сахранили по нашим обичајима и имали где да запале свећу…У зависности од менталног склопа, свако се од њих на свој начин, тешко носи са тим страшним бременом и теретом који се не смањују, већ се са годинама усложњавају.
Како би им макар мало помогло, руководство Удружење породица косметских страдалника за оне који су чланови Удружења, као једну од значајнијих активности, организује и, уз помоћ стручног лица, спроводи психосоцијалну подршку кроз различите видове деловања. У само три последња месеца, одржано је пет групних и појединачних радионица и разговора са нашим члановима који искажу потребу да о својим проблемима говоре. Досадашње искуство показује и потврђује да се најадекватнија помоћ у савладавању или макар ублажавању последица онога што њихове животе чини тегобним, постиже кроз организовања дружења сапатника, кроз излете и посете манастирима и православним светињама, нарочито оним на Косову и Метохији.
Ако већ због недостатка финансијских средстава не можемо да помажемо чак ни социјално најугроженије чланове нашег Удружења, захваљујући разумевању добрих и хуманих људи, успевамо да у континуитету одржавамо наведене и друге облике психосоцијалне подршке.
Са оваквом врстом активности, договорено је и на недавно одржаном састанку Управног одбора Удружења, наставиће се и у наредној, 2018.години.
Г. Ђикановић
