У Приштини одржана Конференција на тему: ,,Ексхумације и идентификације посмртних остатака несталих лица на подручју Косова*“
ЗАЈЕДНИЧКИ ИНТЕРЕС –ПРОНАЛАЖЕЊЕ СВИХ НЕСТАЛИХ
Председавајућа УО Регионалне координације удружења породица несталих лица са подручја бивше Југославије која је била организатор ове тематске конференције Олгица Божанић је, поздрављајући породице несталих и представнике институција, органа и организација, као и страних амбасада изразила уверење да ће сви учесници, кроз своја излагања, дати допринос проналаску могућег решења за убрзање процеса ексхумација на терену и, посебно, идентификацији посмртних остатака несталих лица која се у мртвачници у Приштини налазе дуже од осамнаест година. Недоласком представника Еулекс-а и српског Тужилаштва за ратне злочине, бројна питања чланова породица несталих, остала су без одговора.
У организацији Регионалне координације удружења породица несталих лица са подручја бивше Југославије, у Приштини је крајем октобра одржана тематска конференција о актуелном стању у процесу ексхумација и идентификација несталих на Косову и Метохији, са посебним акцентом на погрешне идентификације, а све у циљу да се овај процес убрза.
У раду Конференције су, поред представника српских и албанских удружења породица несталих, учествовали председници владиних комисија за нестале – Вељко Одаловић и Пренк Ђетај, косовски Тужилац за ратне злочине Дрита Хајдари , директор приштинског Института за судску медицину и нестала лица Др. Арсим Герђалиу, Проф.др судске медицине Сузана Матејић – представник Београдске Делегације Радне групе за нестала лица Београд – Приштина, Службеник програма за Западни Балкан Међународне Комисије за нестале особе (ИЦМП, Приштина) Луиђ Ндоу, Заменица Регионалног координатора Службе заштите за досијее несталих особа у Међународном комитету Црвеног крста Тришна Лама Моктан, чланице УО Регионалне координације Љиљана Алвир и Славица Мариновић, као и саветник косовског премијера Јахја Лука.
-„Патња наших народа на просторима некадашње Југославије, започела је 1991. године, а проузрокована је ратним и оружаним сукобима који су за последицу имали огромне материјалне и људске губитке. Деседтине хиљада људи је било приморано да због страха или под претњом оружја напусти своје домове, а многи и данас чезну за повратком у свој завичај. Тамо где су вековима живели њихови преци, где су остали гробови њихових најрођенијих, где је сва њихова непокретна имовина…Оно што нема цену и што је ненадокнадиво, јесу људски животи. Више од четрдесет хиљада, углавном невиних цивила – деце, жена, стараца, болесних… насилно је одвојено од својих родитеља, деце, браће, сестара… и никада се више нису видели са својим најрођенијима. Људи су одвођени, нестајали, убијани и злостављани на различите начине, само због другачије вероисповести, националне припадности, припадности супростављеној страни или било којег другог, бесмисленог разлога.
-Свака нестала особа има право на идентитет и гробно место-
Иако опхрване тугом, стрепњом и безнађем, породице несталих у региону су прве схватиле да без разговора нема решења за њихове проблеме. Прве су селе за исти сто, како би пронашле пут према истини о несталима.
Уз подршку ИЦМП, у Сарајеву је 2011.године основана Регионална координација, која данас окупља осамнаест савеза и удружења, односно укупно шездесет удружења породица несталих са подручја бивше Југославије.
Посебна вредност Регионалне координације јесте посвећеност убрзању процеса проналажења свих несталих лица и јединствен став да свака нестала особа има право на идентитет и гробно место. А свака породица, право на истину, правду и сахрану својих најмилијих према њиховим обичајима.
Право на истину подразумева и право на ефикасну и темељиту истрагу, која ће да преврне сваки камен у потрази за посмртним остацима наших несталих, како би били идентификовани, да бисмо наше сроднике на достојанствен начин сахранили. Уз то, чланови породица несталих, желе правду у судским процесима, желе да се истраже ратни злочини, да починиоци буду ухапшени, процесуирани и праведно кажњени. И, што је можда најважније, да се од осумњичених и оптужених добију информације о локацијама где се налазе посмртни остаци жртава“, нагласила је Олица Божанић.
Чланови породица несталих у ратовима током деведесетих у региону су чинили и чине све да сазнају судбину својих најрођенијих. Дали су на хиљаде крвних узорака за ДНК анализу јер је то једини поуздан начин да се утврди идентитет нестале особе. Јер, испоставило се и званично потврђено готово свуда где су реексхумације рађене, да су идентификације класичном методом биле погрешне.
-„Колико год је тешко, сви ми окупљени око Регионалне координације, настојаћемо да кроз бројне активности, остваримо заједничке циљеве. Стим у вези смо за ову годину планирали одржавање четири конференције у региону бивше Југославије. Конференције су већ одржане у Сарајеву и Загребу, данас смо се окупили у Приштини, а XИВ Регионална конференција ће бити одржана децембра, у Београду. И на тој Конференцији ће најважнија тема бити ексхумације и идентификације несталих лица и проналазак могућег решења за идентификацију још око черири хиљаде посмртних остатака у мртвачницам и спомен костурницама на подручју бивше Југославије. Без подршке и укључивања надлежних институција, међународних организација и невладиног сектора, проблем несталих лица није могуће решавати. Зато ћемо наставити да на конференције позивамо све оне који се баве тражењем несталих лица. Државне институције, као што су комисије за нестале, ресорна министарства и институти за нестале особе… добили су задатак да спроводе процесе тражења, ексхумације и идентификације несталих лица. Њихов је рад веома важан, као што је неопходна и значајна њихова међусобна сарадња у овом процесу.
-Да није било опструкција, резултати би били бољи-
Верујемо да се могло више урадити да тимови стручња нису у том процесу наилазили на опструкцију и бројне препреке, како у логистичком, финансијском и материјалном, тако и политичком смислу. Стога је, истакла је Олгица Божанић, оправдано незадовољство чланова породица несталих динамиком њиховог рада и постигнутим резултатима. На жалост, многи блиски сродници несталих, нису дочекали да да сазнају истину о судбини својих вољених. А то им је била једина жеља“.
По речима Олгице Божанић, коришћење технологије за анализу ДНК, има највећи и најважнији утицај на процес идентификација несталих лица на подручју бивше Југославије. Јер, анализа ДНК, сваком члану породице несталог, даје вероватноћу у вези са идентификацијом, обзиром да се извештај о подударању издаје само ако постоји вероватноћа од 99,95 одсто. Тек се тада потврђује идентитет посмртних остатака подвргнутих анализи.
Последњих година идентификације се врше искључиво овом методом. Али, породице несталих посебно брину идентификације које су урађене класичном методом и, као последица тога, могуће грешке. Све ове породице справом очекују укључивање надлежних институција у разрешавање овог проблема који једнако брине све, без обзира на то које су вере и нације лица која се и даље налазе на листама несталих. Оне апелују, да чланови породица свих несталих лица који то нису до сада учинили, што пре дају крв неопходну за ДНК анализу.
Код дела чланова породица постоји забринутост за безбедност генетичких података које чланови породица дају ради спровођења ДНК анализе. Зато су од суштинске важности гаранције да ће се генетички материјал користити само за потребе идентификација. Да би се недоумице и неповерење отклонило, посебно је важан интегритет и транспарентност институција укључених у идентификацију несталих лица. Како домаћих, тако и међународних.
И системи управљања форензичким базама података имају веома важну улогу у решавању питања несталих. Посебно када су у питању огромни бројеви пост-мортем узорака и референтних узорака крви које дају чланови породица несталих. Ти системи не само да помажу у управљању огромним бројем података, него служе и као средство за анализу које помаже у проналажењу локација масовних гробница и њихове међусобне повезаности.
Не смемо потценити размере трагедије коју смо доживели сви ми – десетине хиљада чланова породица несталих лица широм бивше Југославије. Након завршетка ратних сукоба у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову, око четрдесет хиљада лица се водило као нестало. Нешто више од 70одсто њих, до данас је идентификовано. Међутим, задњих година, процес идентификације у континуитету опада, па се на подручју бивше Југославије још увек тражи око 10.390 несталих лица, закључила је Олгица Божанић.
-Закључци, као препоруке-
Непобитна је чињеница да се, још увек, недопустиво велики број имена налази на листама несталих. Стога би као закључци са ове Конференције, захтеви или препоруке породица несталих институцијама и властима у свим подручјима бивше Југославије где је било ратних сукоба, али и међународној заједници за убудуће били:
*деполитизација процеса ексхумација и идентификација несталих лица;
*заустављање манипулација породицама несталих у политичке сврхе;
*једнак третман жртава и њихових породица, без обзира на њихову верску и националну припадност;
*што хитније ексхумације регистрованих и провера свих потенцијалних масовних и појединачних гробница;
*приоритетно деминирање терена за које постоје индиције о гробница на тим просторима;
*отварање свих домаћих и међународних архива, чија би грађа могла допринети и помоћи решавању судбина несталих лица*
*проналажење решења за идентификацију више од четири хиљаде НН посмртних остатака у мртвачницама и спомен костурницама на простору бивше Југославије;
*ефикаснија примена и поштовање свих потписаних споразума и протокола између држава;
*доношење, имплементација или побољшање постојећих закона о несталима, али и доношење законских решења за побољшање статуса породица несталих и убијених цивила, како би оне могле остваривати елементарна права;
*привођење пред лице правде познатих киднапера, починиоца злочина и њихових налогодаваца;
*формирање јединствене Регионалне листе несталих лица за подручје бивше Југославије;
*оснивање фондова за репарацију породицама жртава;
*ојачати медијску кампању у циљу буђења свести домаће и међународне јавности о значају решавања питања несталих, без чега нема помирења и будућег заједничког живота некада зараћених страна у региону;
*као жртве сукоба, апелујемо на све народе и државе у свету, да се злочини не забораве, да се спречи њихово понављање и да се наша патња никада и никоме више не догоди.
Поздрављајући присутне, Јахја Лука је породице несталих обавестио о одлучности нове косовске владе и њеног премијера да брже и одговорније ради на проналажењу свих несталих. -„Овај процес, на жалост, није завршен и вероватно ће још дуго трајати. И зато смо ми већ предузели неке активности, како би се он убрзао. Одржан је састанак са удружењима породица несталих и договорили смо се да тесно са њима сарађујемо, како би и последњи са листе од 1656 имена несталих, био идентификован“.
Пренк Ђетај је нагласио да породице несталих имају право да од институција захтевају да се процес проналажења несталих убрза. -„Политика мора бити у служби ефикаснијег решавања овог болног питања. Задатак и обавеза свих власти у региону је да учине све што је у њиховој моћи, јер породице имају право на истину. Ако државне институције и органи не помогну и убрзају овај процес, проблем несталих неће бити могуће решити.
Иначе, у десет месеци ове године, одрађено је 15 локација и ексхумирано 20 особа чији ће идентитет бити утврђен након ДНК анализе и потребних процедура. Очекујемо да ће ојачати сарадња са српском Комисијом за нестала лица те да ће, уз помоћ ИЦМП, бити више ексхумација и на Косову и у Србији“.
-Нисмо разменили све информације које имамо-
-„Нисам задовољан током и резултатима у процесу проналажења несталих“, истакао је Вељко Одаловић и додао: Захваљујући добром механизму и сарадњи комисија за нестала лица из Приштине и Београда јесте постигнуто да се број несталих са чест хиљада смањи на 1658, али је евидентно да је последњих година овај процес у силазној фази. Али не зато што ми тако хоћемо, већ зато што нема нових, поузданих информација“.
Одаловић је затражио одговор шта је са три стотине тела у мртвачници у Приштини, која на идентификацију чекају осамнаест година; Зашто нису проверене дозначене локације на Косову и Метохији за које се претпоставља да су гробнице несталих Срба и неалбанаца; шта је са договором и обећањем да ће се наставити претрага Жиливода, поново – другим методама истражити Ливоћко језеро, деминирати простор око карауле Кошаре…И подсетио да је Београд, као и до сада спреман да у централној Србији буде истражена свака локација на коју албанска страна укаже.
-„Много је информација које још увек нисмо разменили, а које би засигурно убрзале процес сазнавања истине о несталима.Преко 2500 званичних докумената добијених од МУП-а, из војних архива, комуналних предузећа која су обављала сахрањивања…доставили смо поодавно приштинској комисији. Ништа није предузето ни проверено по тим извештајима и достављеним мапама локација.
Информације које треба да донесу нови квалитет и убрзају процес, нису само у Приштини или Београду. Оне се углавном налазе у Хагу. Јер, Кфор је идентификовао око четири хиљаде лица, а сахранио њих око две хиљаде тела, о чему постоје записници. Зашто још увек не знамо где се та тела налазе? Управо те информације морају помоћи у тражењу несталих, али и у судским процесима како би сви злочинци одговарали за злодела која су починили. Очекујемо да ће и НАТО одустати од двоструких стандарда и уступити своје сателитске снимке локација потенцијалних гробница на Косову и Метохији, као што је то учинио за централну Србију“, рекао је Вељко Одаловић.
-Извињење породицама за закаснелу правду-
Излагање нове косовске тужитељке за ратне злочине и руководиоца Одељења за ратне злочине Дрите Хајдари, вратило је наду породицама несталих на Косову и Метохији да ће се ово Тужилаштво професионално, одговорно и непристрасно бавити питањима која њих муче дуже од осамнаест година.
-„Ексхумације и идентификације несталих особа су најболније питање за породице, али и за мене лично. Јер се ни после осамнаест година од завршетка сукоба не зна судбина више од 1650 несталих лица. То значи да ми нисмо испунили своје обавезе, и ја се свим породицама извињавам за закаснелу правду.
И није више важно ко је крив за евидентан застој. Време не ради за нас, и зато се сви морамо окренути својим обавезама.
Од 2014.године је почело пребацивање случајева од Еулекс-а ка Тужилаштву, и до данас је нама уступљено укупно четрдесет предмета. Морамо имати одговорност не само према породицама, већ и према правди. А то подразумева идентификације и праведно кажњавање оних који су одговорни за њихову смрт. Стога очекујем да ћемо убудуће много боље сарађивати, а онда ни резултати неће изостати“, уверена је Дрита Хајдари.
Арсим Грђалиу је изразио задовољство сарадњом Београда и Приштине, када су наука и струка у питању, мислећи на форензику и судску медицину. Највећу сметњу бржем процесу идентификација несталих, Др. Грђалиу види у погрешним идентификацијама класичном методом, којих је било око две хиљаде и у чињеници да се на многим местима где су сахрањена, тела и остаци тела, више не налазе.
-„Сви смо одговорни када су погрешне идентификације у питању, али многи и даље не раде свој посао. Зато сваким даном уочавамо да нам све више информација, без којих не можемо да радимо, недостаје. Сви се морају укључити у размену информација, а све информације којима располажемо, ваљало би проследити тужитељки Дрити Хајдари“, истакао је Др. Грђалиу.
Ни Проф.др Сузана Матејић није задовољна брзином разоткривања истине о несталима. -„Када су струка и медицина у питању, ми говоримо истим језиком, јер нам је и циљ исти: Да досегнемо правду. Али, пре пар година смо стали. Недостатак документације која је у поседу међународне заједнице, „везао нам је руке“. Њима захваљујући, ми нисмо у могућности да предузмемо стручне и научне кораке и помогнемо да невино страдалима дамо имена. Судска медицина може деловати само кроз информације и омогућавање рада на терену. Сасвим је сигурно да многи знају где се налазе масовне гробнице али то, нити смеју, нити желе да кажу. И са овога места их позивам да схвате и прихвате да питање несталих није политичко, већ хуманитарно питање“, рекла је између осталог Проф.др Матејић.
-Од Београда и Приштине се очекује транспарентна сарадња по питању несталих-
Луиђ Ндоу је испред Међународне Комисије за нестале особе – ИЦМП Приштина, изразио уверење да ће владе у Београду и Приштини показати спремност да на конструктиван и транспарентан начин сарађују по питањима несталих. И да, ако тако буде, резултати неће изостати.
-„ Проблем погрешних идентификација датира још од 2000.године, а за директну последицу има једноцифрен број идентификованих особа у последње три године. Током 2006. и 2007.године смо извршили 77 реидентификација и утврдили да је било 13 погрешних идентификација. Мора се изнаћи модел да на Косову, процес погрешних идентификација, буде у законском оквиру“. Он је присутне обавестио да се седиште ИЦМП сада налази у Хагу, а нова ДНК лабораторија у Холандији. –„Ова лабораторија ће обрађивати 10.000 случајева годишње и примењиваће нову технологију која никада раније није примењивана. Она омогућава да уз помоћ узетих узорака крви ближих сродника (до сада су могли бити коришћени само узорци крви најближих сродника), са 100 одсто поклапања буду идентификоване нове особе. То даје много већу могућност идентификација несталих особа које нису имале најближе сроднике, или су они преминули, а нису дали своје узорке крви“, појаснио је Луиђ Ндоу.
Недостатак нових, квалитетних информација је и за Тришну Лама Моктан, заменицу Регионалног координатора Службе заштите за досијее несталих особа МКЦК, један од разлога што се процес идентификација несталих на Косову и Метохији, све спорије одвија. По њеном мишљењу, евидентан је и „замор међународне заједнице да изврши притисак на владе Косова и Србије, да се процес убрза. Према међународном праву, чланови породица несталих, имају право да знају истину. Одговорност је на институцијама које недовољно сарађују на размени информација, што се мора променити како би се одблокирао и убрзао процес проналаска и идентификација несталих лица на Косову“, казала је Тришна Лама Моктан.
У дискусији која је потом уследила, представници српских и албанских удружења породица несталих на Косову и Метохији износили су своја запажања, коментарисали оно што је пре тога речено, давали примедбе, сугестије и предлоге како да се што пре изађе из „зачараног круга“ који успорава сазнавање истине о несталима. На њихова питања, стрпљиво су одговарали представници надлежних институција и међународних организација.
Покушај појединих представника албанских удружења породица несталих да ову Конференцију претворе у политичку трибину није успео, јер су остали усамљени у свом науму. Зато се справом може очекивати да ће и Конференција Регионалне координације која је одржана у Приштини, дати значајан допринос бржем проналажењу и разоткривању истине о несталима, што и јесте био њен циљ.
Гордана Ђикановић
