Генерални директор Међународног комитета Црвеног крста, господин Ив Декор разговарао је са породицама несталих и страдалих Срба у сукобима на простору бивше Југославије
ЗАБРИНУТ САМ ЗБОГ СПОРОГ САЗНАВАЊА ИСТИНЕ О НЕСТАЛИМА
Након што је саслушао потресна казивања најближих сродника Срба страдалих током оружаних сукоба деведесетих година у региону, Господин Ив Декор је обећао да ће, уз помоћ сарадника у Београду, настојати да помогне да њихова патња буде мања.
Током посете региону, генерални директор Међународног комитета Ив Декор је боравио у Београду. Господин Декор, први високи званичник ове организације који је после готово две деценије био у званичној посети Србији, осим што се састао са представницима српских власти, разговарао је и са породицама несталих и пострадалих Срба у Хрватској, БиХ и на Косову и Метохији.
Ив Декор је изразио жељу да се, током боравка у Београду, сретне и разговара са представницима свих српских удружења пордица несталих у региону. Регионална Делегација МКЦК у Београду, организовала је и уприличила састанак на којем је господин Декор са члановима породица несталих и убијених Срба током сукоба у некадашњој Југославији, разговарао о проблемима са којима се сусрећу у процесу сазнавања истине о несталима. Како би МКЦК, он лично и његови сарадници могли помоћи да се дводеценијска агонија оних који су без својих најрођенијих остали, што пре оконча.
Поздрављајући своје саговорнике, господин Ив Декор је нагласио да МКЦК, као и ИЦМП, жели и настоји да добије одговоре који би допринели да на листама несталих буде што мање имена: – Драго ми је што имамо прилику и могућност да разговарамо јер, једино се тако долази до договора. Зато треба и даље да сарађујемо, тежећи заједничком циљу – смањењу броја несталих у региону – нагласио је Декор.
Симо Спасић је говорио о првим организованим масовним киднаповањима Срба на Космету од маја 1998. године. Пошто је навео да су представници МКЦК посетили Србе тада заточене у логорима, упитао је да ли они знају шта се са њима догодило. И констатовао: – Ако ћуте, значи да прикривају злочинце.
Мирјана Божин је подсетила да још увек нису решени случајеви нестанка Срба током 1991. и 1992. године у Хрватској, а МКЦК је затворио своју Канцеларију у Загребу и њихову судбину предао у руке хрватским властима: – О томе, колико је Хрватска заинтересована и вољна да се сазна судбина несталих Срба, довољно говори податак да њихова Комисија за нестала лица, већ две године одбија позив за заједнички састанак са Комисијом за нестале Владе Србије. Помозите нам да Држава Хрватска убеди породице несталих који су идентификовани класичном методом да дају узорке крви за ДНК анализе јер је, сасвим сигурно, био велики број погрешних идентификација. Без тога, стотине породица никада неће сазнати судбину својих несталих. –
Драгана Ђукић је утврдила да је у Хрватској јако успорен процес ексхумација и идентификација. – Преко двадесет година у Хрватској постоје хумке са иструлелим крстовима, које су чак и у Хашком трибуналу регистроване, али идентификација земних остатака тих несретних Срба, није ни започета. Као ни на осталим познатим локацијама за које се зна да су масовне гробнице. –
Верица Томановић је, наводећи пример свог несталог супруга Проф. др Андрије Томановића који је киднапован са свог радног места у приштинској болници, изразила незадовољство што је процес разоткривања судбина несталих косметских Срба, потпуно замро.
Наташа Шћепановић, чији су родитељи киднаповани у Истоку и, највероватније деле злу судбину још педесет двоје суграђана страдалих у јуну 1999. године, до данас није дочекала ни истину, ни правду. Јер, тадашњи команданти такозване ОВК одговорни за злочине над српским и неалбанским живљем, данас су у самом државном и политичком врху самопроглашене државе.
Она је истакла веома добру сарадњу коју Удружење породица косметских страдалника има са Делегацијом МКЦК у Београду.
Мишљење Драгана Пиљевића је да је МКЦК пристрасан и да, као и остале међународне институције и организације, све време недовољно пажње посвећује српским жртвама.
Силвана Маринковић и Милорад Трифуновић су нагласили да је МКЦК једина непристрасна међународна организација која на Косову и Метохији не прави никакву разлику међу жртвама.
Трифуновић је од МКЦК затражио одговор на то шта је са заједничким захтевима српских и албанских породица несталих које су они, предали током недавног боравка у Женеви.
Драган Пјевач је изразио очекивање да ће МКЦК посредовати и утицати да се Хрватска престане игнорантски понашати према српским жртвама и злочинима који су над Србима почињени.
Генерални директор МКЦК Ив Декор је, након што је са пажњом и нескривеним саосећањем за, како је рекао, видљиву и дирљиву патњу свих који су говорили, рекао да је свестан да му много више времена од овог проведеног са породицама несталих, треба да би схватио колико је питање несталих, заправо велики проблем: – Моје колеге нам преносе ваш проблем и видим да се неке ствари не решавају, о чему сведочи и ваша патња. Свестан сам због тога и забринут. Зато ћемо разговарати са властима бивших југословенских република и покушати да помогнемо да се убрза процес сазнавања истине о несталима. – рекао је између осталог господин Ив Декор.
Г. Ђикановић
