Одржан састанак Комисије за нестала лица Владе Србије са представницима породица Срба страдалих у региону током деведесетих
ЗАСТОЈ У САЗНАВАЊУ ИСТИНЕ О НЕСТАЛИМ
СРБИМА СЕ МОРА ОДБЛОКИРАТИ
Информишући представнике Српске координације и удружеања породица Срба страдалих током ратних и оружаних активности на простору некадашње Југославије, о активностима Комисије за нестала лица у периоду од 1. јануара до 30. јуна 2017. године, председник Комисије је нагласио да се у регину трага за још 10.639 несталих лица, од којих је више од четири хиљаде Срба. Опструкције и незаинтересованост Хрватске, БиХ и привремених институција на Косову и Метохији када су ексхумације и идентификације српских жртава у питању, можда најупешатљивије показује чињеница да су у поменутом периоду, на Космету идентификована само два лица српске националности
Представљајући шестомесечни Извештај о раду Владине Коисије за нестала лица, председник Комисије Вељко Одаловић је, на састанку чланова Комисије са представницима Српске координације и удружења породица Срба страдалих у региону, истакао да је неразјашњена судбина више од четири хиљаде Срба у региону, озбиљан проблем и кочница боље сарадње у региону.
-„Процес тражења несталих особа оптерећен је многобројним проблемима у земљама региона, а број несталих се не смањује очекиваном динамиком. У овом тренутку се трага за још 10.639 грађана бивших југословенских република, истакао је Вељко Одаловић. Од тог броја, на простору Косова и Метохије 1.658, око 2.100 особа по евиденцији у Хрватској, а остало су нестали у БиХ. У овоме тренутку, на жалост, процес тражења несталих лица има одређених проблема у Хрватској и у БиХ, али и на простору Косова и Метохије. Међу њима је чак преко четири хиљаде несталих особа српске националности.
Велики проблем је и статус тела или делова тела који се – њих више од четири хиљаде – налазе у мртвачницама у Загребу, Осијеку, Сарајеву, Тузли, Сјеници, Приштини и Бањалуци – подсетио је Одаловић, и додао да је извесно да има погрешних идентификација. Он је објаснио да је само током реексхумације у Косовској Митровици, од 88 реексхумираних тела, било погрешнио идентификовано. Сада ја сасвим сигурно да је погрешних идентификација било и у Хрватској, као и у БиХ. Зато је неопходна и драгоцена сарадња са удружењима породица несталих – са онима који нису дали узорке крви неопходне за ДНК анализу, што је кључно у процесу превазилажење проблема погрешних идентификација што би, засигурно, значајно убрзало сами процес идентификација и разрешило судбине многих лица који се и даље налазе на списку несталих.
-За разлику од осталих, рбија испуњава захтеве-
Све до сада откривене погрешне идентификације за које се на Космету поуздано зна, биле су идентификације које су урадили ад хок тимови Хашког трибунала у кампањама које су тада водили. Таквих случајева има још и то не само на Косову и Метохији, већ и на другим просторима, сматра Одаловић. Он је објаснио и да ће убрзо бити постављена – образац, који ће грађани моћи да попуне уколико имају било какве информације о несталим и убијеним особама с простора бивше Југославије.
-„Очекујемо много већу улогу и подршку Међународне комисије за нестала лица и Међународног комитета Црвеног крста, јер и они имају део одговорности за цео процес, нагласио је Одаловић.
Што се тиче Србије, ми инсистирамо на томе да се на просторима на којима извесно постоје гробна места уради провера локација и ексхумација. Ми крајње одговорно поступамо према свим захтевима које смо добили и немамо ни један захтев за новом локацијом на централном делу Србије. Али, имамо на десетине захтева које смо усмерили ка Хрватској и Босни и Херцеговини, као и Еулекс-у. Као по договору, сви се они о наше захтеве оглушују, ништа не предузимају, и то је главни разлог што се на дугачком списку лица несталих током деведесетих година у региону, налази готово половина Срба – њих 4077. Њихове породице, које углавном живе у централној Србији, могу очекивати да ће, израдом и доношењем закона о несталима и цивилним жртвама рата, о чему се договарам са ресорним министром Зораном Ђорђевићем, неки од бројних проблема чланова породица несталих и стадалих цивила, бити решени“, обећао је Вељко Одаловић.
У име Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији говорили су Драган Пиљевић, Симо Спасић и Снежана Здравковић. Спасић је нагласио да ће ово Удружење захтевати да се мандат Комисије прошири и на убијене и изразио огорченост српским Тужилаштвом за ратне злочине. По његовим речима „њихов је једини задатак и циљ био да осуде Србе за злочине над другима, а нити су се бавили, нити се баве онима који су злочине над Србима починили“.
Драган Пиљевић је „затражио од Државе Србије да се на свим местима на Косову и Метохији где су масовни злочини над Србима извршени, као и масовним гробницама из којих је ексхумирано на десетине тела, као што је она на Драгодану у Приштини, подигну меморијали – споменици невиним српским жртвама. Наша је обавеза да се та стратишта обележе и трајно заштите“.
Снежана Здравковић је „замерила представницима српских удружења са Космета „што сада негодују када се на дописима нађе меморандум са називом Република Косово. Јер, како је рекла, на то смо сами пристали на једној од сесија ИЦМП, одржаној у Призрену“.
Верица Томановић, Олгица Божанић, Милорад Трифуновић, Негован Маврић и Силвана Маринковић су, у име Удружења породица киднапованих и несталих на Косову и Метохији, изнели примедбе и проблеме са којима се чланови породица окупљени око овог Удружења, сусрећу.
-За наше званичник, питање несталих мора бити најважније-
Верица Томановић је подсетила да се истина о страдањима косметских Срба, дуже од осамнаест година, упорно заташкава, али да ипак верује званичницима Еулекс-а и Унмик-а „да се процес проналажења несталих мора наставити“. Изнела је примедбу „што наши државнице и овде и у свету, искључиво говоре о економији, привреди, бољој инфраструктури… Питање несталих би и за њих морало бити најважније, као што на томе инсистирају челници Хрватске и Босне“
Као и претходни говорници, Олгица Божанић је захвалила председнику Комисије и његовим сарадницима што су увек били уз породице страдалих на Космету. Она је најавила одржавање тематске конференције Регионалне координације у Приштини о несталима, где ће главна тема бити погрешне идентификације.
Милорад Трифуновић је за чланове Комисије имао конкретна питања, међу којима су и: -„ Да ли је стао процес деминирања простора на Кошарама, где се и даље налазе тела наших војника који су на списку несталих; Да ли Комисија има сазнања о захтевима приштинске Комисије за нестала лица да њени чланови – представници Унмик-а, буду замењени представницима Еулекс-а; Да ли је истина да су тужиоци и судије Специјалног суда за злочине ОВК, јавно изразили став да се, из безбедносних разлога, не желе срести са српским представницима удружења страдалих… И констатовао: Како ће то они заштити сведоке, ако нису у стању ни себе да заштите“?
Силвана Маринковић је говорила колико су сложени проблеми чланова породица страдалих Срба, које и даље живе на Косову и Метохији. Она је указала и на „недопустиве пропусте Републичког Министарства унутрашњих послова које, за полицајце страдале на Космету, а и даље се воде као нестали, проглашавајући их умрлима, издаје решења да су умрли природном смрћу“. Ову је чињеницу базирала на личном примеру, на случају њеног супруга који је био полицајац.
О доброј сарадњи, комуникацији и координацији координатора Удружења породица киднапованих и несталих са Комисијом за нестале Владе Србије и свим институцијама које Државу Србију представљају на Космету, говорио је Негован Маврић. Посебно је замерио онима који мисле да је „лако и лагодно српским удружењима на Космету. Јер, то би макар морало да буде јасно свим присутнима, да није исто о питањима несталих Срба и проблемима њихових породица говорити у Приштини и у Београду“.
-Свуда у региону, српске су жртве, намерно невидљиве-
На састанку Комисије за нестала лица Владе Србије, у име Удружења породица косметских страдалника, говорили су Наташа Шћепановић, Маринко Ђурић и Гордана Ђикановић.
Наташа Шћепановић је присутне обавестила о резултатима последњих састанака представника овог Удружења са највишим представницима свих структура Еулекс-а који се питањима несталих и истрагама ратних злочина на Косову и Метохији баве. „-Одговоре на наша писмено достављена питањима о статусу предмета четрдесет киднапованих и убијених Срба, чије су породице наши чланови, од њих смо такође добили и у писаној форми. Осим тога што је заједнички утисак да они мало, прилично непрофесионално и пристрасно раде када су српске жртве у питању, за нас је поражавајућа чињеница да су они највећи број тих предмета проследили и препустили тамошњим локалним судовима. И шта ми сада да очекујемо, чему да се надамо када знамо да смо стигли до оне: Кадија те тужи, кадија ти суди. Правда за српске жртве биће остварена, једино ако Специјални суд за злочине ОВК, буде одговорно, професионалнорадио и без политичких притисака, доносио одлуке“.
Маринко Ђурић је затражио од Комисије, Канцеларије за Косово и Метохију и ресорних министарстава да, као што то чине свуда у региону, усагласе и јасно „пропишу“ термине и појмове које би и наши званичници и домаћи медији требало да користе, везано за догађаје из ратних и оружаних сукоба током деведесетих на просторима бивше Југославије. Као пример навео је да се све чешће говори само Косово или, уместо терористичка и такозвана ОВК, само ослободилачка војска Косова чиме им се. Често и несвесно, даје легитимитет.
Представници удружења страдалих Срба у Хрватској – Мирјана Божин, Слободанка Колџић, Љуба Шућур и Драгана Ђукић, износећи конкретне – поражавајуће податке о игнорантном односу Државе Хрватске према српским жртвама, изразили су огромно незадовољство током и спорошћу ексхумација и идентификација, чак и на познатим локацијама – стратиштима Срба у Хрватској.
Председник Српске Координације Драган Пјевач је нагласио да „антицивилизацијско потцењивање српских жртава, дошло до врхунца. Чак ни директни извршиоци злочина нису одговарали, а камоли праведно кажњени у Трибуналу у Хагу. А сви Срби, читав тадашњи државни и војни врх, пред хашким трибуналом су осуђени по командној одговорности за ратне злочине. Једино за српске жртве нема правде“.
Након што су саслушали све примедбе и бројна питања представника породица српских жртава у региону, на готово сва њих су одговорили председник и чланови Комисије за нестала лица Владе Србије.
Г. Ђикановић
