Преузето од САВЕЗА СРБА ИЗ РЕГИОНА (ССР)-
У организацији Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије 30. августа у Београду обиљележен је Међународни дан несталих лица. На конференцији за штампу истакнуто је да се према подацима Међународног комитета Црвеног крста још увијек трага за 10.416 лица са простора бивше СФРЈ, а да је од тог броја њих 4.075 српске националности. Рјешавање овог проблема прије свега је цивилизацијско и хуманитарно питање сложили су се уводничари на овом скупу, а по његовом завршетку породице несталих прошетали су од Скупштине Београда до Ташмајдана где су положили вијенац и цвијеће, поред споменика страдалим у рату 1990.-2000. године.
Отварајући скуп Драган Пјевач, предсједник Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије, позвао је присутне, међу којима је био и велики број чланова породица несталих са простора читаве Србије, да минутом ћутње, уз yвуке српске химне, одају почаст свима онима којих више нема. Скупу у Скупштини града Београда осим породица несталих, присуствовали су и Зоран Милошевић, помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Миодраг Линта, замјеник предсједника Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону, Саво Штрбац, директор Документационо информационог центра “ Веритас”, као и представници Међународног комитета Црвеног крста.
ПРАВДА ЗА СВЕ ЖРТВЕ
Представљајући уводничаре скупа Вељка Одаловића, предсједника Комисије Владе Србије за нестала лица, историчара др Милана Гулића и др Душана Ћелића, председника Управног Одбора Координације, Пјевач је нагласио да се према подацима Међународног комитета Црвеног крста још увијек трага за 10.416 лица са простора бивше СФРЈ, а да је од тог броја њих 4.075 српске националности.
“Нажалост озбиљног и искреног разговора о узроцима и посљедицама ратова међу бившим зараћеним странама нема”, истакао је Пјевач додајући да сва Удржења са наших простора имају суосјећање за бошњачке, хрватске и жртве Албанаца, те да нико нема права да тражи правду за своје жртве, ако истовремено није спреман да призна правду и за припаднике других народа. “Правда за жртве је двосмерна улица и нико нема права да тражи ражи правду само за своје жртве”, истакао је Пјевач, указавши да да је сарадња са сличним удружењима из региона добра. Оценио је да је, за разлику од тога, сарадња са званичним структурама власти у државама региона лоша. „Илузорно је очекивати правду за српске жртве када је у Јасеновцу постављена плоча за Дом спремни”, рекао је Пјевач. Навео је и да породице несталих из Координације не наилазе увек на разумевању ни код свих надлежних у Србији и изразио очекивање да ће доласком новог министра сарадња са министарством за рад, социјална и борачка питања бити боља него прије.
СРБИЈА ЈЕ УРАДИЛА СВЕ ШТО ЈЕ ОД ЊЕ ТРАЖЕНО
Предсједник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић је у уводу свог излагања истакао да је Србија у погледу решавања судбине несталих урадила све што је од ње тражено. „Нема ни једно гробно место у Србији на које је указивано, а које није транспарентно истражено”, рекао је Одаловић наводећи да се истовремено Србија сусреће с низом проблема у проналаску несталих особа у региону. Према његовим ријечима, на простору Хрватске , БиХ и Косова и Метохије је преко 4.000 тела лица српске националности које се воде као нестала. „То је и даље велики проблем”, додао је Одаловић истакавши да породице несталих и државни органи неће одустати од њиховог проналаска и идентификације.
Према његовим речима, Србија је отворена за сарадњу, подсјећајући да је предала 9.000 тела Албанаца, што није случај са другим странама. „Предали смо и 2.500 докумената, а нисмо добили ништа заузврат“, наставио је Одаловић, додајући да није отворен архив тзв. Ослободилачке војске Косова. Предсjедник Владине комисије за нестала лица сматра да мора доћи до боље сарадње у региону у рjешавању проблема несталих, која ће, по његовој оцjени, довести и до бољих односа и веће стабилности на овим просторима.
ДВОСТРУКИ АРШИНИ
„Ту настаје проблем и агонија, првенствено породица несталих, јер не можемо сви заједно да добацимо до органа и свјести оних који морају тај посао да ураде“, истакао је Одаловић и додао да је владина Комисија за нестала лица Србије присуствовала ексхумацијама 126 тијела, а преузела је само два тијела из конфликата на Косову и Метохији и 52 тијела из конфликта у Хрватској, при чему се више од хиљаду Срба у тој држави воде као нестали. Навео је да у Загребу има више од 900 тијела у мртвачницама, а да се од 2012. до 2017. годишње идентификује од 50 до 54 тијела. „Да ли је то неко пројектовао у складу са капацитетима, или је то одобрена квота“ упитао је Одаловић и додао да је на надлежнима да процесуирају одговорне за ратне злочине, те да очекује од тужиластава у региону да подигну глас поводом киднаповања и убистава Срба. “Очигледно је да су они који су командовали и вршили ратне злочине над Србима ослобођени у Хагу, Приштини, Француској, Загребу и Сарајеву.То је нешто што не треба да се ради. Они морају да се склоне са јавне политичке сцене зарад добрих односа и сарадње у региону“, закључио је Одаловић.
Историчар др Милан Гулић је био други уводничар на овом скуп. Занимљиво је да је као десетогодишњак у колони дошао из Крајине 1995. године и да се баш бави тематиком последњих ратова.
“Према попису из 1991. године у Хрватској било преко 600 хиљада Срба, док их данас живи нешто више од 180 хиљада. Од 22 000 страдалих у Хрватској њих седам хиљада били су Срби. За злочине над Србима пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославије није одговарао нико. Данас се на том простору потражује више стотина Срба који се воде као нестали” навео је Гулић додајући да је свјетска јавност осудила Србе као агресоре и кривце за све. У таквим околностима српске жртве не вриједе, као жртве осталих народа и због тога се процес тражења несталих Срба свјесно заташкава, како би се сакрила права истина о рату у Хрватској и жртвама на обје стране. Откривањем гробница и ексхумирањем тијела рушио би се темељ на коме је Хрватска створена, закључио је Гулић и истакао да је највише масовних гробница било у Книну, Грачацу и Петрињи из којих је ескумирано 600 тијела. То наводи начињеницу да је у овим крајевима, укључујући и Западну Славонију, извршен најстрашнији удар на апочетку и на крају ратног конфликта.
Слично је говорио и др Душан Ћелић наводећи примjер Косова и Метохије гдје се албанско већинско косовско друштво одриче било какву умјешаност ОВК у било какав злочин на том простору према Србима. Нагласио је да се у посљедњих годину и по дана на прсте једне руке може избројати колико је лица ексхумирано на овом простору. Ћелић сматра да је завјера ћутања разлог томе, а према његовим ријечима може се очекивати да почетком рада Специјаног суда за ратне злочине у Приштини може доћи до помака и истине и правде за српске жртве.
СТИХОВИ И ШЕТЊА
Обиљежавањe Дана несталих настављено је пригодним програмом у којем је Милена Парлић у уводу рекла да све ово што нам се дешава није случајно. Да смо олако прешли преко свих оних злочина који су над Србима учињени у Великом рату, затим у Другом свјетском рату гдје смо били приморани да заборавимo на своја стратишта, јаме у којима је страдао наш народ и што је најгоре нико научно није дошао до бројки колико смо заправо имали невино страдалих жртава нарочито на почетку 1941. године у Независној држави Хрватској.
Програм је настављен на кратким филмом у којима се чланови породица обраћају својим несталим члановима објашњавајући им, као да су и данас ту са њима, шта раде и како живе. Ове потресне сцене биле су увод у двије пјесме о несталим и страдалим на Косову и Метохији. Драгана Мајсторовић, чији је седамнаестогодишњи син Иван крајем јуна нестао на путу од Косова Поља до Приштине, посветила је пјесму, како је сама навела, НН лицима. Њеном сину, али и свима онима који имају своја имена, али их сви сада ословљавају као неидентификована лица. Јефимија, кћерка пјесника Ранка Ђиновића, чији је брат такође нестао на КиМ, говорила је стихове свога оца о трагичном завршетку жеталаца побијених и измасакрираних у пољу поред Старог Грацког код Липљана. Занимљиво је истаћи да је већина тих људи после Великог рата из српских крајева Хрватске колонизована на простор Косова и Метохије. Пјесму „Мајка православна“ Владимира Назора рецитовала је Милена Парлић, подсјећајући пре тога окупљене, да је за њено писање пјесник мотив пронашао затечен призором злочина које су усташе направиле у једном селу поред Вргинмоста у Хрватској.
„Завршавамо обиљежавања Дана несталих лица у жељи да ће, када се слиједеће године будемо окупили истим овим поводом, бити много мање људи на списку несталих и да ће до тада многе породице пронаћи посмртне остатке својих најмилијих. Овај скуп завршавамо и у нади да ће кривци за почињене злочине одговарати пред лицем правде“, рекла је Милена Парлић, након чега је овај дио програма био завршен.
Са транспарентом на челу колоне „Где су нестали“ уследила је шетња учесника скупа до споменика несталима и страдалима у ратовима 90-их, у Ташмајданском парку гдје је положен вијенац и цвијеће у спомен на нестала лица.
Међународни дан несталих обељежен је уз подршку Међународног комитета Црвеног крста, Комисије за нестала лица Владе Србије и Црвеног крста Србије.
Видео запис на српском:
http://www.kosmetskistradalnici.org.rs/wp-content/uploads/2017/09/ICRC-SR.mov
https://www.icrc.org/en/document/day-disappeared-26-years-over-10000-still-missing (International Committee of the Red Cross (ICRC))
