ИЗВЕШТАЈ О РАДУ 01.01.2016. – 31. 12.2016.

У години која нам је претходила, Удружење породица косметских страдалника је успешно организовало и реализовало низ активности и значајних манифестација,  које су везане за проблематику којом се ми  бавимо већ готово две деценије.

Међу њима издвојићемо оне најбитније:

• У Грачаници је 17 марта 2016. обележена дванаестогодишњица мартовског погрома Беле руже за невино пострадале и незаборав.

  Поменом у манастиру Грачаница, симболичном шетњом више стотина чланова породица косметских страдалника, свештенства СПЦ, високих представника Државе Србије, привремених институција и локалних самоуправа на Косову и Метохији, као и житеља српских енклава за невине жртве албанског терора, полагањем цвећа крај ументничке инсталације „МИССИНГ” и Академијом у Дому културе, у Грачаници је 17. марта 2016. обележено дванаест година од мартовског погрома над Србима на Космету.

  Удружење породица косметских страдалника је трећи пут заредом, у сарадњи са Канцеларијом за Косово и Метохију и Комисијом за нестала лица Владе Србије, а уз помоћ и подршку Дома културе у Грачаници и ЈП ТВ мрежа „Мост“, у Грачаници обележило дванаестогодишњицу мартовског погрома. У само два дана, 17. и 18. марта 2004.године, током дивљања албанских терориста и екстремиста, и поред тога што је више од 40 хиљада војника и полицајаца Кфор-а и Унмик-а „бринуло о безбедности свих житеља Косова и Метохије“, убијено је осморо Срба, рањено њих 170, из својих домова прогнано преко четири хиљаде… Уништена је њихова имовина, као и готово педесет манастира, цркава и објеката Српске православне цркве, етнички потпуно очишћено шест градова и на десетине села, минирана и девастирана православна гробља…

  Порука оних који су покушали да доврше годинама припремано организовано етничко чишћење јужне српске покрајине, започето јуна 1999.године, била је јасна: СРБИ СУ НЕПОЖЕЉНИ НА ПРОСТОРИМА ГДЕ СУ ВЕКОВИМА УНАЗАД ЖИВЕЛИ!

  Да у свом науму баш и нису потпуно успели, и поред нескривене подршке доброг дела међународне заједнице, показало је и овогодишње обележавање годишњице мартовског погрома. Непрегледна колона чланова породица косметских страдалника који су одасвуд, из читаве централне Србије и свих српских енклава пристигли у Грачаницу, прогнаних и оних који и данас на Косову и Метохији живе, црквених великодостојника, званичника Државе Србије и привремених косовских институција, кретала се од порте манастира Грачаница до Дома културе. У дворишту Дома културе, испред уметничке инсталације МИССИНГ, на којој се налазе фотографије и имена 940 присилно несталих и киднапованих косметских Срба и неалбанаца пре, за време и након оружаних сукоба на Косову и Метохији, положене су беле руже.

  Удружење породица косметских страдалника је трећи пут заредом, у сарадњи са Канцеларијом за Косово и Метохију и Комисијом за нестала лица Владе Србије, а уз помоћ и подршку Дома културе у Грачаници и ЈП ТВ мрежа „Мост“, у Грачаници обележило дванаестогодишњицу мартовског погрома. У само два дана, 17. и 18. марта 2004.године, током дивљања албанских терориста и екстремиста, и поред тога што је више од 40 хиљада војника и полицајаца Кфор-а и Унмик-а „бринуло о безбедности свих житеља Косова и Метохије“, убијено је осморо Срба, рањено њих 170, из својих домова прогнано преко четири хиљаде… Уништена је њихова имовина, као и готово педесет манастира, цркава и објеката Српске православне цркве, етнички потпуно очишћено шест градова и на десетине села, минирана и девастирана православна гробља…

  Порука оних који су покушали да доврше годинама припремано организовано етничко чишћење јужне српске покрајине, започето јуна 1999.године, била је јасна: СРБИ СУ НЕПОЖЕЉНИ НА ПРОСТОРИМА ГДЕ СУ ВЕКОВИМА УНАЗАД ЖИВЕЛИ!

  

Да у свом науму баш и нису потпуно успели, и поред нескривене подршке доброг дела међународне заједнице, показало је и овогодишње обележавање годишњице мартовског погрома. Непрегледна колона чланова породица косметских страдалника који су одасвуд, из читаве централне Србије и свих српских енклава пристигли у Грачаницу, прогнаних и оних који и данас на Косову и Метохији живе, црквених великодостојника, званичника Државе Србије и привремених косовских институција, кретала се од порте манастира Грачаница до Дома културе. У дворишту Дома културе, испред уметничке инсталације МИССИНГ, на којој се налазе фотографије и имена 940 присилно несталих и киднапованих косметских Срба и неалбанаца пре, за време и након оружаних сукоба на Косову и Метохији, положене су беле руже.

Чланови породица косметских страдалника прогнани са Косова и Метохије па данас бораве у Београду и околини, Мрчајевцима, Чачку, Горњем Милановцу, Краљеву, Нишу, као и они из Косовске Митровице, Велике Хоче и готово свих српских енклава традиционално већ, трећи пут заредом, у Грачаници су обележили годишљицу мартовског погрома. Уз помоћ Канцеларије за Косово и Метохију, Комисије за нестала лица, Града Ниша, неких јавних предузећа у оквиру ЕПС-а, Удружење породица косметских страдалника је успело да одговори жељама и захтевима чланова породица присилно несталих, киднапованих и убијених Срба на Косову и Метохији да и овог 17. марта, на дан поновљеног егзодуса над косметским Србима, буду тамо где су њихови најрођенији својим животима платили најскупљу цену припадања својој Држави и своме Народу.

Једини грех више од 3.500 углавном нејачи – деце, жена, стараца, недужних цивила, био је то што су били Срби и што су желели да остану и опстану на својим прадедовским, вишевековним огњиштима. Овим новим великомученицима, на жалост, нити у централној Србији, нити на Косову и Метохији, није подигнут споменик или споменобележје. А то је најмање што су они и њихови најближи сродници, заслужили! Управо стога, Удружење породица косметских страдалника за своје, али и за чланове осталих сродних удружења из више градова у централној Србији и на Космету је 17. марта 2016. је обезбедило бесплатан пут и боравак у Грачаници.

• У организацији Удружења породица косметских страдалника, одржана трибина посвећена годишњици страдања Срба и неалбанаца у Сувој Реци и околини.

Поводом обележавања страдања Срба на територији општине Сува Река, на којој је киднаповано и убијено више од осамдесет цивила, међу којима и четворогодишња Радмила Живановић и четрнаестогодишњи Срећко Благојевић, Удружење породица косметских страдалника је организовало трибину под називом “ ЧЕТВОРОГОДИШЊА РАДМИЛА ЖИВАНОВИЋ, СИМБОЛ НЕВИНОГ СТРАДАЊА СУВОРЕЧАНА.”
Трибина је била посвећена седамнаестогодишњици страдања Суворечана. На трибини су говорили, присуствовали и одали почаст, чланови породица Косметских страдалника и представници Удружења истих, представници Владе Републике Србије, као и представници домаћих и међународних институција и организација у чијој је надлежности проблем несталих и убијених.

• Удружење породица косметских страдалника традиоционално већ, обележава годишњицу киднаповања Белаћевачких рудара, првог организованог масовног киднаповања косметских Срба.

Тим поводом ће у среду, 22. јуна 2016. године са почетком у 10 часова и 30 минута у ПРЕСС ЦЕНТРУ у Београду, улица Кнез Михајлова бр. 6, 3 спрат одржати Трибину: „ДАН СЕЋАЊА НА КИДНАПОВАЊЕ БЕЛАЋЕВАЧКИХ РУДАРА“.

Ово ће бити прилика да покушамо да од заборава отргнемо не само 22. јуна 1998 године киднаповане Белаћевачке рударе о чијој се судбини ни данас ништа не зна, већ и сачувамо сећање на свих двадесетседморо киднапованих и педесеторо убијених радника електропривредних предузећа на Косову и Метохији.

На Трибини ће, очекује се, говорити Председник Владине Комисије за нестала лица Вељко Одаловић, председница Удружења породица косметских страдалника Наташа Шћепановић, Технички директор Јавног предузећа Површински копови Косово – Обилић Жарко Симић, председник Синдиката ЈП ПК Косово – Обилић Тома Милићевић, Филип Гојковић син киднапованог Душана Гојковића и Љиљана Вукмировић, супруга киднапованог Драгана Вукмировића.

Трибини ће присуствовати чланови породица пострадалих радника ЕПС-ових предузећа током 1998. и 1999. године на Косову и Метохији, породице косметских страдалника, представници државних институција и органа, као и невладиног сектора – они који се питањима кршења људских права баве.

• У Великој Хочи и на београдском гробљу „Орловача“ одржан помен пострадалим Србима у ораховачкој општини

 Међу првим, организованим злочинима албанских терориста над српским живљем на Косову и Метохији, јесу киднаповања и убиства српских цивила у лето 1998.године у ораховачкој општини. За почињена злочине над њима, нико није праведно осуђен, а успомену на њих чувају њихови најрођенији и удружења око којих су њихове породице окупљене. Тако је и ове године, у организацији Удружења породица киднапованих и несталих и Удружења породица косметских страдалника, 18. јула у Великој Хочи обележена осамнаестогодишњица њиховог невиног страдања.

У Великој Хочи и на гробљу «Орловача» у Београду, где је сахрањен један број ексхумираних и идентификованих киднапованих па убијених српских цивила, 18. јула је одржан помен невино страдалима у Ораховцу и околним местима.

Парастос је испред споменика страдалим Србима у Великој Хочи служио Отац Миленко Драгићевић у присуству чланова породица страдалих – киднапованих и несталих које живе у Великој Хочи, као и оних који су у организацији удружења око којих су окупљени, пристигли из читаве централне Србије. Представници Канцеларије за Косово и Метохију и Комисије за нестала лица су испред Владе Србије и представници Срба у косовским институцијама, и овога пута били уз породице страдалих и свој народ.

«Успомену на страдале, наставићемо да чувамо јер то невиним жртвама сви дугујемо, али и да би злочини попут овог, били наук свима, а посебно на овим нашим просторима, да се то никада не понови», нагласио је отац Миленко.

Заменик директора Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Душан Козарев истакао је да страдали, убијени, отети… нестали Срби, никоме ништа нису скривили, осим што су били Срби у трагичним дешавањима која су нас задесила пре скоро две деценије.

-«Сећање на жртве не сме да избледи. Не треба се и не сме заборавити шта се косметским Србима током 1998. и 1999.године догађало. Хиљаде убијених, злостављаних, силованих…Више од 250.000 прогнаних са њихових вишевековних огњишта, порушене и уништене православне светиње, девастирана гробља и попаљене куће, али и узурпирана сва приватна имовина…траже и чекају да се судови свим тим позабаве. Да злочинци добију заслужене казне, иако чак ни процесуирање злочина, праведна суђења и пресуде не могу вратити страдале, нити надокнадити осамнаестогодишњу патњу оних који су поред својих најмилијих, изгубили дом и завичај», рекао је Душан Козарев.

«Оно што је нама важно и оно што је моја порука свима, Србима и неалбанцима на Косову и Метохији у оваквим тренуцима је, да будемо мирни, саборни, да не будемо бесни иако имамо свако право на то, када се сетимо шта се све дешавало и овде и другде“, додао је Козарев апелујући на снагу љубави, разума, уједињења…

Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић је нагласио да уз то што је место страдања, Велика Хоча је и место постојања. Јер, цркве и народ који је остао овде упркос свему, говоре о томе «да се овде треба окупљати заједно са онима који памте шта се десило, као и са поколењима која долазе. -«На њих треба да пренесемо не само потребу, већ и неопходност да се сећамо, да не заборавимо злочине попут ових у ораховачкој општини и готово свим другим срединама где су до 1999.године Срби ћивели».

И овом приликом је Вељко Одаловић поновио «да ће се инситирати на разрешењу судбина свих несталих лица, да породице страдалих добију што је могуће више информација о томе ко је одговоран за ове злочине. Инсистираћемо да пред Специјалним судом за који се надамо да ће коначно почети да функционише, судом који ће судити за овакве ратне злочине какви су се десили овде и чија последица је овај споменик, одговарају сви они који су те злочине починили. То је та правда која апсолутно мора да буде постигнута», истакао је Одаловић.

Вељко Одаловић је напоменуо и «да је породицама омогућен један део правде и мира, тако што је највећи део несталих пронађен и достојно сахрањен. Други део је да злочинци одговарају, да ће на томе сви државни органи инсистирати, као и да међународна заједница има пуну одговорност да на томе инсистира заједно са српском страном. Косовске институције до сада нису биле спремне да се суоче са злочинима почињеним од стране припадника такозване ослободилачке војске Косова, да их процесуирају, али верујем да ће сада то бити неминовност».

«Уколико косовско друштво жели било какав бољитак и напредак, прво мора да се суочи злочинима, мора да их прихвати и мора да оне који данас слободно шетају улицама, између осталог и по околним местима Велике Хоче, а за које се поуздано зна да су одговорни за злочине процесуира, како би их стигла правда. Да породице страдалих нађу и тај мир», рекао је Одаловић.

Заменик косовског премијера Бранимир Стојановић нагласио је «како је ово тежак дан за све Србе на Космету, јер се данас сећамо оних „који су нам пре времена отети неправедно, недужни. Без икаквог су разлога отргнути од својих породица, а злочинци су остали некажњени. И зато шаљемо поруку онима који нешто знају о томе, али и онима који су у томе учествовали, да кажу како су ови људи страдали или која је судбина оних за које се још увек не зна где су и шта им се догодило. Да тако и тиме искупе себе, али и будућност своје деце.

А ми ћемо, рекао је између осталог Стојановић, подсећати оне који су у томе учествовали сваке године, да нисмо заборавили и да ћемо тражити, инсистирати, да буду приведу правди», био је изричит Бранимир Стојановић.

Годинама већ, 18. јула се обележава „Дан сећања“ на Србе који су страдали 17. и 18. јула 1998. године у нападу наоружаних албанских банди на Ораховац и околна села – Ретимље, Оптеруша, Зочиште Велика Хоча…

Тада је киднаповано и у логоре одведено преко стотину српских и нешто ромских цивила од којих се многи и даље налазе на листи несталих, а живот је изгубило њих 47. Укупно је са територије општине Ораховац током 1998. и 1999. године, по званичним подацима страдало осамдесетпеторо људи.

Током дводневног боравка на Косову и Метохији које је за своје и чланове сродних удружења бесплатно организовало Удружење породица косметских страдалника, прогнани косметски Срби што данас невољно живе широм централне Србије – у Београду и околини, Смедереву, Краљеву, Горњем Милановцу, Чачку, Мрчајевцима…обишли су и српске средњевековне манастире у њиховом завичају. Литургијама су присуствовали у манастирима Бањска и Зочиште.

• Представници Удружења породица косметских страдалника 23. јула, 2016. године у Старом Грацком, присуствовали су парастосу једном од најстрашнијих злочина наше новије историје, а то је седамнаест година од масакра над српским жетеоцима тога села.

Преносимо текст који је прочитан испред спомен плоче пострадалим жетеоцима: 23.07.2016.

Учили су нас да се “крвава бајка“ догодила крагујевачким ђацима у једном дану, али се немила историја поновила и настале су нове “крваве бајке“ исписане животима невине деце, радника (жетеоца), и сељака широм Косова и Метохије…

Седамнаест година је прошло од једног од највећих злочина над Србима на овим просторима, масакра над невиним људима, који су сабирали летину да прехране своје породице. То су били жетеоци села Старо Градско, који су мучки, из заседе, убијени на својим њивама. Страдали су судбином мученика, наочиглед великог броја тзв. мировњака, на правди Бога, никоме криви, остављајући у болу своје мајке, жене и сестре…

Тим крвавим чином послата је порука да нема мира и сигурности Србима на Космету. Међутим, организовано етничко чишћење започето је још 1998. године, када су се спроводиле масовне отмице, стравична мучења, брутална убиства, немилосрдна спаљивања…

У периоду пре, за време и након сукоба на Космету, присилно је нестало или убијено преко три хиљаде Срба и неалбанаца. Највећи број злочина над њима догодио се након доласка мировних мисија и у њиховом присуству. У само неколико дана у Сувој Реци, Ораховцу, Призрену, Ђаковици, Пећи, Истоку, Урошевцу, Приштини, Гњилану, Вучитрну нетрагом је нестајало по стотинак лица, углавном цивила…

Апеловали смо годинама на све домаће и међународне институције, на медије, на Црвени крст, да учине све што је у њиховој моћи да се обелодане судбине свих косметских новострадалника, да се сазна истина шта се њима догодило, ко је одговоран за злочине, у којој тајној гробници се налазе. Али мало се тога учинило…

У Европи и Америци људи се одводе у затворе ако посеку дрво или ударе неку животињу, а за наше породице и жртве нема правде, истине, ни казне за оне који су уништавали, мучили и убијали децу и немоћне старце…

И данас овде несрећни чланови породица траже само један одговор: Ко су убице српских жетелаца?

Еулекс се већ годинама не оглашава поводом истраге, а породице износе и нуде нове детаље, тврдећи да се истина намерно прикрива. Па се поставља питање: Куда то било ко мисли да крене, да настави напред, ако још увек ратни злочинци, одговорни за егзодус више стотина хиљада људи и на хиљаде убистава и отмица, не буду приведени пред лице правде…?

Ћутати и заборавити отмице, мучења и убиства на хиљаде недужних цивила, војника и полицајаца, то је злочин раван истом оном злочину који је над њима извршен…

И зато крваву жетву и све оне сличне њој не смемо никада заборавити или прећутати.

С тим у вези, шаљемо поруку са овог тужног скупа: Носиоци терора и зла овде на Космету морају бити пронађени и кажњени, како би на овим немирним балканским просторима коначно завладали мир и међусобна толеранција!

• На позив Удружења породица косметских страдалника, одржан састанак чланова породица присилно несталих и убијених косметских Срба и неалбанаца и високих представника Мисије Еулекс

Удружење породица косметских страдалника наставља успешну комуникацију и добру сарадњу са представницима ресорних организационих јединица Мисије Еулекс на Косову и Метохији, задужених за питања несталих и процесуирање ратних злочина који су се над косметским Србима догодили током 1998. и 1999.године, али и касније. Тако је, уз посредовање Еулекс-ове Канцеларије у Београду, у просторијама Удружења породица косметских страдалника недавно одржан још један у низу састанака. Поред чланова овог и Удружења породица киднапованих и несталих на КиМ, састанку су присуствовали и представници српског Тужилаштва за ратне злочине и Комисије за нестала лица Владе Србије, а испред Еулекс-а, Јарослава Новотна, Шеф Извршног одсека Мисије Еулекс, Аксел Јенике, Шеф Регионалне канцеларије за везу Мисије Еулекс Београду, Клаудио Паља, Вршилац дужности заменика шефа Извршног одсека и вршилац дужности
Главног Еулекс тужиоца, Шеф Еулекс-ове Јединице за истрагу ратних злочина, Тајра Формисто, Заменица шефа Института за форензичку медицину, Красимир Николов, Координатор на ексхумацијама при Институту за форензичку медицину, као и менаџер и асистент Драган Златковић и Саша Илић.
Председница Удружења породица косметских страдалника Наташа Шћепановић је у име организатора састанка и свих присутних чланова породица страдалих – киднапованих, присилно несталих и убијених на Космету поздравила госте и захвалила се што су се позиву на састанак одазвали.

Том приликом, Наташа Шћепановић је, између осталог, нагласила: -„Питања на која годинама безуспешно тражимо и не добијамо одговоре је много. Постављаћемо их и данас, по ко зна који пут јер, и поред евидентне незаинтересованости и небриге одговорних да се процес сазнавања истине о нашим киднапованима убрза, а злочинце стигне заслужена казна, ми нисмо изгубили наду да би нови, директни разговори једног броја чланова породица несталих и вас, представника оних који имају мандат и обавезу да се истрагама, ексхумацијама и идентификацијама на Косову и Метохији баве, могли подстаћи и убрзати те процесе. Ми немамо право на заборав и одустајање од борбе за истину и правду која траје дуже од седамнаест година, те стога на постављена питања, очекујемо конкретне одговоре“.
Питања су, као и увек до сада била конкретна. Ево неких од постављених питања, иако на највећи број њих, нису добијени и увек од чланова породица страдалих очекивани, конкретни и јасни одговори.
*Након затварања локације „Жиливоде“, званичници Еулекс-а су, између осталог наговестили, да постоје неке информације те да ће се наставити са истрагом терена у околини, што би могло помоћи у разрешавању судбина несталих белаћевачких рудара. Њихове породице очекују да сазнају нове детаље, ако их има.
*Речено је да је Еулекс од НАТО-а добио мапу са локацијама потенцијалних масовних гробница на територији централне Србије. Уверени смо да такве мапе постоје и за простор Косова и Метохије и да би се, на основу њих, могле лоцирати бројне масовне и појединачне гробнице косметских Срба и неалбанаца. Да ли сте такве мапе тражили и јесу ли Еулекс-у оне доступне?
*Евидентно је да су током 1999. и 2000.године, идентификације обављане класичном методом, без коришћења ДНК анализа. То је за последицу имало погрешне идентификације и створен је зачаран круг из којег никако да изађемо.
Хоће ли се и када радити реексхумације ради тачног утврђивања идентитета тих жртава? Да ли се код узимања узорака и ДНК анализа, користе и неке нове, савременије методе, које би за резултат имале значајније повећање броја идентификованих несталих лица?
Смањује ли се број неидентификованих тела у приштинској мртвачници?
*Колико је у 2014. и 2015.години лоцирано и обрађено локација потенцијалних гробница на Косову и Метохији?
*Колики је број идентификованих, а посебно нас занима број идентификованих Срба и неалбанаца са листе несталих у последње две године?
*У ранијим сусретима са представницима Јединице за истрагу ратних злочина, на посебним обрасцима Еулеx-а, достављали смо изјаве сведока и очевидаца присилних нестанака и убистава њихових најближих сродника који су страдали од стране албанских терориста. Да ли је и колико случајева по тим пријавама покренуто?
*Какви су планови ове Јединице за текућу годину, везано за мандат који има, али са нагласком на случајеве српских жртава?
-За тужиоце Еулекс-а, много питања-
*Колико је тачна информација коју имамо, да Еулекс предмете везано за нестанак и убиства косметских Срба и неалбанаца уместо Специјалном суду за злочине ОВК, прослеђује локалним судовима на Косову?
*Какав је и колико је поуздан програм заштите сведока, који се одваже да сведоче у процесима пред косовским судовима и пред Специјалним судом?
*Колико је, од доласка Еулекс-а на Косово и Метохију, Тужилац Еулекс-а покренуо предмета за случајеве извршених масовних и појединачних злочина над косметским Србима и неалбанцима?
*Који је број тих процесуираних предмета у судовима и да ли је Тужилаштво тиме задовољно?
*Јесте ли, и у којим конкретним случајевима, били незадовољни изреченим пресудама?
*Да ли су симболичне или ослобађајуће пресуде окривљенима за злочине над Србима и неалбанцима можда, последица одређених притисака или недовољно добро припремљених и правно ваљано аргументованих и образложених оптужница?
Највећи број питања поставили су чланова породица, сасвим разумљиво, везано за конкретне случајеве страдања њихових најрођенијих. Неки од њих су и добили углавном половичне одговоре али их ми, уважавајући сугестију нећемо обелоданити, како не би реметили и угрозили процесе или истраге које су, како је речено, у току.

На питања о статусу појединачних предмета, одговорено је да су сви предмети вец отворени од стране УНМИК-а, као и да су све накнадне релевантне информације укључене у списе предмета.
Одговор на питање какви су планови Јединице за истрагу ратних злочина за текућу годину, везано за мандат који има, али са нагласком на случајеве српских жртава, гласио је: -Одељење ЕУЛЕКС-а за истраге ратних злочина ради на свим текућим и приоритетним истрагама ратних злочина и такође ради свакодневно на питањима несталих особа.Ради се и без обзира што можемо рећи да се сусрећемо са изазовима у формалној полицијско-правној сарадњи са српским колегама, као и политиком да нема нових случајева које преузима Мисија Еулекс, што не чини наш рад лакшим.
-Предмети о присилним нестанцима и злочинима над Србима, поверени локалном правосуђу?
Чланове породица страдалих на Косову и Метохији посебно је занимало да ли је тачна информација да Еулекс предмете везано за присилне нестанке и убиства косметских Срба и неалбанаца уместо Специјалном суду за злочине ОВК, прослеђује локалним судовима на Косову.
Одговорено је да: Еулекс -ови тужиоци су интегрисани у систем Косовског тузиластва, те да и обављају своје функције у складу са косовским законима. „Сви случејеви које води ЕУЛЕКС су косовски случајеви и они су обрађивани по основу косовских закона.
Еулекс тужиоци имају ограничену надлежност од месеца маја 2014.године: Воде случајеве за које је донета одлука о покретању истраге пре 15. априла 2014. године; Нове случајеве могу иницирати само у посебним околностима. Еулекс мисија је у процесу реконфигурације, што знаћи да се врши примопредаја случајева/предмета надлежним органима, у првом реду косовском тужилаштву као и Канцеларији Специјалног Тужиоца.
То значи да се сви случајеви-предмети, по правилу предају косовском тужилаштву, односно Канцеларији Специјалног Тужиоца уколико она покаже интересовање за појединим предметима и да их преузме. Коначну одлуку о преузимању случаја-предмета, доноси Специјалну тужилац, а не Еулекс.
На питање, колико је од доласка Еулекс-а на Косово и Метохију, Тужилац Еулекс-а покренуо предмета за случајеве извршених масовних и појединачних злочина над косметским Србима и неалбанцима, одговор је гласио:
У овом тренутку је у току једна истрага која се води против Албанца осумњиченог за злочин против неалбанских жртава. Можемо рећи да је до сада било 34 истрага против Албанаца осумњичених у случајевима где су жртве неалбанци.
Завршено је десет судских процеса који су иницирани од стране Канцеларије Специјалног Тузиоца против Албнаца оптуженика оптужених за изврсне ратне злочине према неалбанским жртвама. Тужилаштво увек тежи да припреми што већи број предмета за судски процес.
Иначе, судске одлуке се не могу коментарисати. Оне се морају имплементирати и поштовати. Ово је правило у области владавине права. У случајевима-предметима када је пресуда ослобађајућа, Тужилаштво је увек улагало напоре да уложи жалбу на особођајућу пресуду и врати предмет на поновно суђење.
Нагласили су посебно да суд доноси своју пресуду на бази врло пажљивог разматрања свих доказа изведених током поступка. Уколико се доказ сматра недовољним, резултат може бити само један. Ми се сусрећемо са сведоцима који или не желе да сведоче или, што је још горе, мењају своје исказе током судског процеса. Пресуда се увек заснива на изведеним доказима током поступка. Тужиластво не измишља доказе; докази се морају открити, прикупити и правилно презентовани током судског поступка.
Многи предмети трпе због недовољно брзе и успешне сарадње између надлежних органа Републике Србије и Косова. Ми имамо много предмета које смо суспендовали управо због недостатка одговарајућих одговора на наше захтеве за узајамну правну помоћ.
У вези локације Жиливоде, напоменуто је да та локација није затворена. Али, због комплексности саме локације и њене огромне површине, као и недостатка поузданих информација, не зна се поуздано када ће се ископавања наставити.

• У Београду одржан састанак представника ИЦМП и Удружења породица несталих на Косову и Метохији

У организацији Међународне Комисије за нестале, у Београду је 20. маја 2016.године одржан састанак на тему: „Преглед НН случајева на Косову“, а домаћини су били Метју Холидеј и Иљбер Морина. На састанак су позвани и у његовом су раду учествовали представници Комисије за нестала лица Владе Србије и председници и представници Удружења породица киднапованих и несталих на КиМ, Удружења породица киднапованих и убијених на КиМ и Удружења породица косметских страдалника.

Представници ИЦМП и Владине Комисије за нестале су изнели податке a до сада обављеним идентификацијама лица присилно несталих на Косову и Метохији пре, за време и након оружаних сукоба на тим просторима и, уз навођење проблема са којима се сусрећу, констатовали да се од 2006.године драстично смањује број идентификованих, па је дошло до готово потпуног застоја у процесу сазнавања истине о несталима. Основни повод и циљ овог састанка је и био указивање на проблем погрешних идентификација обављених класичном методом током 1999. и 2000.године што је и главни разлог непоклапања референтних узорака крви узетих од чланова породица несталих лица са профилима начињених у лабораторији ИЦМП у Тузли насталих на основу узорака зуба или костију несталог лица.

Оно са чиме су се сви учесници у расправи на тему: Преглед НН случајева на Косову“ сложили јесте да се проблем погрешних идентификација, настао и током идентификација класичном методом у 2501 случају на Косову и Метохији до 2000.године мора што пре решавати, како би могло доћи до деблокаде процеса сазнавања истине о свих 1665 киднапованих и присилно несталих лица на Косову и Метохији, чија се имена и даље налазе на листи несталих.

ЗАКЉУЧЦИ:

*Од Комисије за нестала лица Владе Србије, Радне групе за нестале Београд-Приштина, МКЦК, ИЦМП и ЕУЛЕКС-а се очекује веће ангажовање на лоцирању и истраживању дозначених локација потенцијалних масовних и појединачних гробница киднапованих и присилно несталих Срба и неалбанаца на Косову и Метохији.

Сателитски снимци и записници и извештаји КФОР-а и УНМИК-а из 1999. и 2000.године, за које се поуздано зна да постоје, морали би постати доступни како би значајније допринели убрзавању процеса трагања за несталима.

*На основу истраживања и анализа ИЦМП, два су основна разлога што нема поклапања референтних узорака крви и профила којима ДНК лабораторија у Тузли располаже. Један је да пронађени узорци зуба и костију потичу из ранијих периода (чак и Другог светског рата), да су припадали особама умрлим природном смрћу, да су се из различитих разлога нашли на местима која су истраживана, али да нису везана за конфликт.

Много већи и озбиљнији проблем су погрешне идентификације класичном методом, а нико са сигурношћу не може рећи колики је њихов број. За овај се проблем предуго зна, али није било никаквих активности ни озбиљнијих покушаја да се нађе излаз из овог зачараног круга.

ЗБОГ ТОГА:

-Удружења породица траже да им релевантне институције које се питањима несталих баве, доставе списак свих лица идентификованих класичном методом на Косову и Метохији.

-У оквиру удружења, разговараће се са породицама несталих које нису дале узорке крви за ДНК анализе, а сахраниле су своје сроднике, како би се утврдило да ли је у њиховом случају дошло до погрешне идентификације.

-Постоје породице чији се чланови и даље воде као нестали, али њихови најрођенији из одређених разлога не пристају да дају узорке крви. Сасвим је јасно да се ни у оваквим случајевима не могу очекивати поклапања.

-Удружења прихватају обавезу и одговорност да разговарају и, колико је то могуће, подстакну чланове породица несталих који нису дали крв, то учине што пре и помогну у деблокади процеса сазнавања истине о киднапованима.

-Собзиром да су жртве погрешних идентификација не само оне породице чији најближи сродници ни после осамнаест година нису идентификовани, преузети ни сахрањени, већ и оне које су због идентификација класичном методом сахраниле туђе земне остатке, неопходно је да се у решавање питања погрешних идентификација, укључе и државне институције.

Поготово када буде неопходно радити реексхумације и ревизију идентификација, не сме се оставити на вољу породици да само од ње зависи хоће ли прихватити или не, обновљени поступак идентификације нестале особе уз помоћ ДНК анализе.

Ово је, сматрају представници породица киднапованих и присилно несталих на Косову и Метохији, један од начина да се значајније смањи предугачак списак са именима лица која се и даље воде као нестала везано за конфликте на Косову и Метохији.

23. мај 2016, Београд

• Чланови Удружења породица косметских страдалника посетили Фрушкогорске манастире и обишли Нови Бечеј и Ново Милошево

Током целодневног излета замишљеног као покушај да се, барем на неколико сати побегне од сећања на страшну, тегобну прошлост и суморну садашњост, који је Удружење породица косметских страдалника уприличило за своје чланове, група од њих педесетак, посетила је Фрушкогорске манастире и обишла Нови Бечеј и Ново Милошево. Међу љубазним домаћинима који су се тога дана са нама дружили, били су и председник Општине Нови Бечеј Саша Максимовић и председник Скупштине општине Мирјан Јакшић са сарадницима.

Руководство и чланови Удружења породица косметских страдалника, годинама уназад упорно настоје да остваре свој превасходни циљ и задатак, а то је брже сазнавање истине о свим киднапованим косметским Србима и процесуирање и праведно кажњавање оних који су злочине наредили и извршили. И поред десетина састанака које смо имали са највишим државним званичницима, са представницима законодавне и извршне власти, владиних институција и органа, са бројним невладиним организацијама које се питањима кршења људских права баве и, нарочито са највишим представницима Кфор-а, Унмик-а и Еулекс-а и њихових организационих јединица од којих смо очекивали веће ангажовање и боље резултате по овим питањима, не можемо се похвалити крајњим ефектом, а то је разоткривање судбина киднапованих Срба и процесуирање ратних злочинаца – албанских терориста.

Јер, пре свега за породице косметских страдалника, погубна је чињеница да је процес лоцирања масовних и појединачних гробница киднапованих и убијених Срба и неалбанаца на Космету готово стао, да нема нових ексхумација и идентификација, па се на списку несталих и даље налазе имена више од 540 присилно отетих Срба и неалбанаца чија се судбина ни после осамнаест година не зна. Слично је и са процесуирањем злочина над Србима. Нико од налогодаваца и извршилаца злочина није праведно кажњен ни у Хагу, ни у косовским, али ни у судовима у централној Србији.

Па, када смо већ свесни наше беспомоћности у борби против моћника, Управни одбор Удружења, кроз различите видове психосоцијалне подршке, настоји да осмисли активности уз помоћ којих би, макар донекле унео ведрину у животе оних који су на Косову и Метохији изгубили своје најрођеније. Вишедневни или једнодневни излети, углавном посете православним светињама на Косову и Метохији и широм централне Србије, показали су се као најбољи облик «групне терапије», што се јасно може видети и на лицима оних који су недавно, у организацији Удружења породица косметских страдалника, посетили Фрушкогорске манастире и обишли Нови Бечеј и Ново Милошево.

Готово нико од чланова породица косметских Срба који су током 1998, 1999, и у наредним годинама киднаповани или убијени на Косову и Метохији, а који су у организацији Удружења породица косметских страдалника кренули на једнодневни излет, није раније обишао Фрушкогорске манастире. Ваљда је зато и први сусрет са овим православним светињама на све њих оставио толико снажан утисак.

Први од манастира који је походила ова група од педесетак прогнаника са Космета, који су уточиште нашли широм централне Србије, био је Манастир Крушедол. Овај манастир припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Налази се на јужној страни Фрушке горе, у Војводини, на путу између сремског градића Ириг и села Марадик.

Манастир Крушедол је задужбина породице последњих српских деспота у Срему – Бранковића. Саграђен је између 1509 и 1514. године. Поред породица Ђорђа Бранковића, у овоме су манастиру сахрањена и два патријарха Српске православне цркве, од којих је Арсеније III Чарнојевић предводио велику сеобу Срба зарад спаса од турског зулума, као и краљ Милан Обреновић. У Унутрашњости манастира, налазе се кивоти са њиховим моштима.

Од старешине Манастира Крушедол, сазнали смо да је манастирска црква посвећена празнику Благовештења. Манастир је основао деспот Ђорђе Бранковић, у монаштву назван свети Максим, са својом мајком Ангелином. Неки истраживачи сматрају да се на том месту налазило светилиште старе словенске вере и словенског писма, које се и данас користи у Русији и на Тибету, а настало је неколико векова пре ћирилице.

И Манастир Гргетег, који смо потом обишли, такође припада Епархији сремској Српске православне цркве и непокретно је културно добро, као споменик културе од изузетног значаја.

Манастирска црква је посвећена Св. Николи. Према народном предању, манастир је основао деспот Змај Огњени Вук 1471. године. Први поуздани подаци потичу из турских записа из 1546. Крајем 17. века манастир је напуштен, а 1708. обнавља га митрополит Исаија Ђаковић. Стара камена црква замењена је 1770. новом, барокном грађевином. Тада је направљен и звоник, а црква је обновљена 1901. године.

У цркви су забележена два иконостаса. Први који се налазио у цркви до обнове 1901. и други који се и данас овде налази, а дело је Уроша Предића из 1902.године (чије је дело био и један од најлепших и највреднијих иконостаса код нас, онај у Цркви Св.Николе у Приштини који су, заједно са црквом уништили и запалили албански терористи).

У храму се налази икона Тројеручица, па манастир походе многобројни ходочасници не само православне вере.

Заштићени споменик културе од изузетног значаја је и Манастир Ново Хопово, који се такође налази на благим, јужним падинама Фрушке Горе. Чланови Удружења породица косметских страдалника су присуствовали литургији у овом манастиру.

Манастир Ново Хопово, заједно са Крушедолом, по својој архитектури, просветној улози, историји богатој културним, верским и политичким догађајима, један је од најзначајнијих манастира у Србији, а посебно међу Фрушкогорским манастирима. Оснивач ове древне светиње, као и већине фрушкогорских бисера је свети владика Максим (Ђурађ Бранковић). Житије свете мајке Ангелине наводи светог Максима као оснивача овог манастира у времену од 1496 до 1502. године. По том извору манастир Ново Хопово је његова прва задужбина. Натпис изнад западних врата указује да је данашња манастирска црква, посвећена светом Николи, саграђена 1576. године. Саграђена је на месту првобитне цркве која је порушена. 1641. године, када су и манастирске ћелије стављене под кров.

По обиласку и посети поменутим Фрушкогогорским манастирима, како је садржајним и богатим програмом за овај једнодневни излет и било предвиђено, пут смо наставили ка Новом Бечеју и Новом Милошеву.

Руководство и чланови Удружења породица косметских страдалника посетили су, на позив председника Општине Саше Максимовића и председника Скупштине општине Мирјана Јакшића, али и пријатеља овог Удружења из Новог Бечеја и Новог Милошева, Зорана Николића и Душана Пајића, Нови Бечеј и Ново Милошево.

Председница Удружења Наташа Шћепановић се у своје и у име чланова овог Удружења – свих оних који су са одушевљењем прихватили предлог да се овакав излет организује, захвалила на гостопримству домаћина. -„Наше Удружење окупља породице страдалих од албанских терориста на простору Косова и Метохије од 1998. године до данас. Оснивањем Удружења желели смо да скренемо пажњу домаће и светске јавности на трагедију и неправду која је задесила наш народ на тим просторима. Бавимо се цивилзацијским и хуманитарним питањима и наши основни циљеви и задаци јесу проналажење свих присилно отетих Срба и неалбанаца чија је судбина и данас непозната, као и процесуирање ратних злочина. Организујемо бројне активности, а међу најзначајнијим су обележавање датума масовних страдања косметских Срба, а понекад, када се за то стекну услови, захваљујући добрим и хуманим људима, организујемо и овакве излете трудећи се да нашим члановима омогућимо један вид релаксације и одмора. Јер, то им је веома потребно после свега што су преживели и недаћа које их свакодневно прате“.

Саша Максимовић, председник Општине Нови Бечеј који нас је са сарадницима дочекао, истакао је између осталог „да најмање што се може учинити за људе који су доживели губитке најмилијих и стравична страдања која многи од нас не могу ни разумети, то да буду увек домаћински дочекани и пријатељски угошћени. Ми заиста не можемо разумети муку са којом се ови људи носе, са свим оним трагедијама, изгубљеним члановима породица, од којих неки никада нису пронађени. Зато смо се потрудили да будемо добри домаћини, како бисмо им пружили мало опуштања, срдачне атмосфере којих, чини ми се, они доле на Косову и Метохији, најчешће немају. Плашим се да ни ми овде, а поготово они у свету, не разумеју тачно колико је зла Србима на Косову и Метохији учињено, шта се тамо и данас дешава. Да је, заправо, много горе него што ми мислимо да јесте“.

Чланови Удружења породица косметских страдалника су у Новом Бечеју обишли Дом културе и упознали се са романичком базиликом подигнутом око 1230.године „Арачa“, Борђошем, „Обзорјима на Тиси“ и другим знаменитостима ове општине. Након шетње кејом поред Тисе, који важи за један од налепше уређених у Србији, заједно са руководством Општине Бечеј, посетили смо Цркву Св.Николаја и Музеј „Главешева кућа“.

У Новом Милошеву, где су вредне домаћице овога села за све чланове Удружења припремиле традиционални, богат банатски ручак, са нама се све време дружио председник Скупштине општине Нови Бечеј Мирјан Јакшић. За богат културнозабавни програм уприличен нама у част, побринули су се доказани пријатељи нашег Удружења Зоран Николић и Душан Пајић.

Једнодневни излет који ће, сигурни смо свима остати у лепој успомени, завршили смо посетом музејима „Котарка“ и „Жеравица“ у Новом Милошеву.

• Захваљујући финансијској подршци Канцеларије за Косово и Метохију и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у 2016. години, успели смо да урадимо три броја часописа “НЕЗАБОРАВ”, где бележимо све наше активности и дешавања у вези са питањима која се тичу наших страдалника и њихових породица. 

• Породицама косметских страдалника подељена је и хуманитарна помоћ у основним животним намирницама, од Републичке Дирекције за робне резерве. Овом приликом желимо да истакнемо да није било помоћи од стране Црвеног Крста Србије, не би смо успешно реализовали поменуту акцију. Тим поводом се у име свих чланова нашег Удружења и руководства истог, још једном искрено захваљујемо.
• Поводом свих страдања нашег народа на просторима КиМ-а од 1998 до данас, као и о значајним дешавањима у вези са свакодневницом на Космету, редовно се оглашавамо Саопштењима за јавност и обраћањем медијским кућама, где износимо своје ставове и незадовољство због прикривања истине и недостатка правде за проблеме који притискају породице косметских страдалника, као и о немогућности и безусловности повратка свих расељених лица са простора КиМ–
• Наше Удружење присуствовало је и на бројним другим скуповима, састанцима Радне групе Београд- Приштина, Међународном дану несталих лица и Међународном дану људских права, као и многим другим конференцијама које се тичу наше проблематике, а то ће уз помоћ институција и организација које нам свих ових година дају подршку, наставити да чини и у будућем периоду.

Захваљујемо се на помоћи онима, без којих све ове активности не би смо могли да организујемо на прави начин:

• Комисији за нестала лица Владе Србије
• Канцеларији за Косово и Метохију
• Црвеном Крсту Србије, CKS
• Синдикату ЈП Површински Копови Косово – Обилић
• ЕПС ЈП ПК „Косово“ – Обилић
• Међународном Комитету Црвеног Крста, MKCK
• Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

У Београду, 05.06.2017.године

Извештај сачинила Председница Удружења

Наташа Шћепановић

IZVEŠTAJ O RADU 2016