Вероватно свестан колико је своје присталице и потенцијалне гласаче разочарао неуспелим покушајем да, само усвајањем закона, постојеће Косовске безбедносне снаге трансформише у војску, председник самопрокламоване републике Косово Хашим Тачи, подгрева већ бајату причу како се, наводно, Приштина припрема да „тужи Србију за геноцид на Косову“.
Поводом најављене тужбе Тачија за геноцид, ваљало би њега, али и многе друге потсетити на званичне извештаје о злочинима почињеним над Србима Специјалног известиоца Дика Мартија у којима, управо Хашим Тачи заузима неславно високо место, а који су једногласно усвојени у Парламентарној скупштини Савета Европе.
Касније је Европска унија основала Специјални истражни тим у намери да спроведе пуну кривичну истрагу навода садржаних у Извештају Дика Мартија. Главни тужилац тог Специјалног истражног тима Клинт Вилијамс је у изјави датој 29. јула 2014.године, између осталиг навео: «Информације које је сакупио Специјални истражни тим упућују да су одређени елементи ОВК, намерно за циљ изабрали мањинско становништво и прогоном који је укључивао противправно лишавање живота, отмице, присилне нестанке лица, противправно затварање у затворима на Косову и Албанији, сексуално насиље, присилни прогон појединаца из њихових домова и заједница, као и скрнављење и уништавање цркава…НА КРАЈУ ЈЕ РЕЗУЛТИРАЛО ЕТНИЧКИМ ЧИШЋЕЊЕМ СРПСКОГ И РОМСКОГ СТАНОВНИШТВА ДЕЛА КОСОВА ЈУЖНО ОД РЕКЕ ИБАР, УЗ ИЗНИМКУ НЕКОЛИКО РАШТРКАНИХ МАЊИНСКИХ ЕНКЛАВА»…
И онда је, на основу свих сазнања и званичних извештаја известилаца и специјалних туђилаца СБ УН и Европске уније, формиран Специјални суд за злочине ОВК који би, након вишемесечних припрема, ових дана требало да отпочне са радом и подигне прве оптужнице за злочине почињене над косметским Србима и неалбанцима.
Па коме прети, кога жели да заплаши и, о чему то уопште прича Хашим Тачи против кога би, да је правде и правичности, Специјални суд за злочине ОВК, требало да подигне прву оптужницу.
Ми, чланови породица више од 3.500 косметских страдалника, чији су најрођенији киднаповани, злостављани, силовани, убијани, масакрирани…са чијим се органима трговало, најбоље знамо ко је и над ким на Косову и Метохији извршио геноцид. Поред тога што смо остали без наших очева, мајки, деце, браће и сестара, у само неколико дана током јуна 1999.године, попаљене су, уништене или узурпиране наше куће и имања, а непрегледне колоне од 250.000 Срба и неалбанаца прогнано је са наших вишевековних огњишта. Такозвана ослободилачка војска Косова је, не бирајући методе за уништавање и застрашивање Срба и свега што је српско, етнички «очистила» све градове, стотине српских села је збрисано са лица земље, запаљено је и уништено стотине православних светиња, девастирана и разорана српска гробља…
За осамнаест година, на Косово и Метохију се вратило тек нешто више од један одсто Срба…У градове, ни један!
А шта је било са косметским Албанцима? Сви они су на своме, а поприлично и на на нашем. У само два – три дана након потписивања Кумановског споразума, оно мало њих што се током НАТО бомбардовања склонило у Албанију или Македонију, вратило се у своје куће и запосели су наше. И све то на очиглед међународних мисија. Статистика је неумољива. Довољно је упоредити број Срба и неалбанаца који су 1999.године живели на Космету, са бројкама из 2017.године. Без много мудрости, одговор на питање ко је и над ким починио геноцид, намеће се сам.
Г. Ђикановић 6. април 2017, Београд
