Удружење породица косметских страдалника, на годишњицу масовне погибије – 108 припадника Војске Југославије на караули Кошаре, у неравноправној борби са десетоструко бројнијим јединицама терористичке, такозване ослободилачке војске Косова које су имале отворену логистику и подршку НАТО авијације, захтева од званичника и институција Државе Србије да се изрази јавно поштовање и захвалност и, на достојанствен начин чува и сачува успомена на српску младост чија су масовна гробница каменити гребени Проклетија.
Сви они, али и десетине голобрадих младића који су војни рок служили на Кошарама од почетка 1998.године, страдали су од „исте руке“, од албанских теророриста и злочинаца , у кукавичким нападима ноћу, у заседама и сачекушама. Имена многих од њих се и даље налазе на листи несталих, иако се зна да су им гробови разасути по Проклетијама, у близини карауле Кошаре на Српско – Албанској граници. О њиховим страдањима се током протеклих деветнаест и осамнаест година много више ћутало, него што се говорио.
Ова им Држава, коју су на Кошарама часно бранили, ни споменик није подигла. Као што споменик, заједничко меморијално обележје за више од 3500 Срба и неалбанаца који су од 1998.године до данас пострадали на Косову и Метохији, и поред сталних захтева удружења жртава са Космета, није подигнут у Београду, нити игде друго у централној Србији или на Косову и Метохији.
Стиди ли се то Србија својих жртава?
Увериће нас да је поносна на њих, као што то показују државе и квазидржаве у нашем окружењу када су њихове жртве у питању, када им у Београду буде саграђен споменик око кога ће се чланови породица страдалих на Космету окупљати, палити свеће, доносити цвеће…Да оне заборавне, домаћу и међународну јавност стално подсећамо на велике размере страдања српског живља на Косову и Метохији.
Удружење породица косметских страдалника од 1998. године
